Nedeljni presek oglasa: Puno dobrih poslova na našem sajtu čeka na vas!
MLADI NA TRŽIŠTU RADA (2)
MLADI NA TRŽIŠTU RADA (2)
VIŠE OD HILJADU ZADRUGA
Sticanje radnih navika kroz dopunski rad donosi prednost marljivima.
(preuzeto iz Politike od 31.10.2005.)
Primamljivi internet oglasi mame mlade da zarade za džeparac ili život: „Brzo do posla. Potreban vam je novac, a imate slobodnog vremena. Samo popunite kontakt obrazac." Ko æe da odoli?
Otvoren prostor na tržištu rada dograbile su omladinske zadruge. Poèele su da se javljaju kao spasonosni duh iz boce, ima ih veæ hiljadu po Srbiji, nude posao, posreduju, velikim „firmama" omoguæavaju privremenu radnu snagu, radnicima zaradu po dogovoru, sebi procenat. Evo sluèajno odabranog uzorka potrebnih radnika: „spremaèice, mladiæi za fizièke poslove i pakovanje sladoleda, devojke za poslove trgovca, mladiæi za obezbeðenje, za rad u hotelu potrebni konobari, šankeri, spremaèice, hostese, kuvari, prodavci i pomoæni radnici u pekari, kao i u hamburgernici, kafe kuvarica, pica i roštilj majstori..."
Mada se mladi još, ponekad, mogu zapošljavati i preko roditeljskih, kumovskih i ostalih „ja tebi, ti meni" veza, ipak æe, sve èešæe, posao dobijati sposobniji i školovaniji vršnjaci. Pred takvom utakmicom, sticanje radnih navika kroz dopunski rad donosi prednost marljivijima, a neradnike baca u drugi plan i briše èak i sa spiska evidencije za zapošljavanje.
U omladinskim zadrugama se poslovi dobijaju na nekoliko dana, sati, ili meseèno. Ponuda poslova je od niskokvalifikovanih do visokokvalifikovanih. Dešava se da ljudi rade poslove koji su izvan njihove profesije, èak i fakultetski obrazovani rade kao higijenièari ili nosaèi.
Preteèe dilera
Direktor zadruge „Bulevar" Aleksandar Miliæ izjavio je da omladinske zadruge nisu rentabilna delatnost. Ako je tako, otkud toliki broj zadruga?
"Borðe Ivetiæ (1960), osnivaè zadruge „Terazije", bio je zadrugar, prvo nosaè nameštaja, inaèe inženjer geologije, smatra da je to veoma isplativa delatnost i da su je uvek grabili ljudi bliski vlasti. Prvo Savez socijalistièke omladine, pa SPS i JUL, potom Nova demokratija i drugi. Raèunica je prosta: ako od milion nezaposlenih preko zadruge radi svaki deseti - to je 100.000 radnika svakog dana. Ako zaraðuju po 200 evra meseèno, koliko je 10 odsto od toga -dva miliona evra meseèno. Možda i više. To je procenat omladinskih zadruga. Oèigledno se dobar novac vrti na ovom tržištu rada, èim ima toliko zainteresovanih. Devedesetih godina, kad nastaje inflacija, gazde zadruga manipulišu i postaju preteèa uliènih i bankarskih dilera koji su, preko zadruga, stvorili bogatstvo. Službenici su dobijali stanove za godinu, dve, a plate su bile mnogo iznad proseka.
Drugi vid moguæe zloupotrebe zadružnih poslova su dogovori („ugraðivanja") s rukovodiocima veæih preduzeæa koja traže radnu snagu. Cenovnik rada se èesto ne poštuje, nego se piše manje ili više sati ili novca, veæ prema potrebi.
Naneta ljaga
Predsednik Udruženja zadrugara Srbije, Tomislav Sekuliæ, objašnjava stanje u domaæem omladinskom zadrugarstvu:
- Èlanovi zadruga su mladi ljudi koji rade, u pauzi redovnih obaveza, privremene poslove u cilju ostvarivanja dodatnih materijalnih sredstava. Kako je vreme teklo, sve više mladih je na taj naèin ostvarivalo i osnovna sredstva za život, što se još dešava. Smisao zadruge nije stalno nego povremeno zaposlenje, potpora za život.
Tomislav Sekuliæ nastavlja:
- Danas ima više od hiljadu zadruga u Srbiji. Neke zadruge su „prale" novac i nanele veliku ljagu, loš glas za sve zadruge, kao da su sve u istom košu. Pojedine zadruge su upisivale lažne èlanove, imena iz telefonskih imenika, pa su potom proglašene, maltene, za državnog neprijatelja. Zakon o zadrugama 1996. godine je uveo red. Pooštrio je uslove: najmanje deset osnivaèa zadrugara, a to mogu biti ðaci, studenti, i nezaposleni do 35 godina. To je društvo lica, a ne društvo kapitala. Bez osnivaèkih uloga. Obavezna je godišnja èlanarina. Postoje opšta pravila koja Savez primenjuje. Iz bruto mase novca, na ime rada zadrugara izdvaja se šest odsto za funkcionisanje zadruge. Telefon, struja, kirija, štampa, oglašavanje, plate, penzijsko osiguranje 22 odsto, dva odsto za zdravstveno, ostalo na knjižicu.
U anketi naše saradnice Jelene Luciæ mladi zadrugari iznose svoja kratka iskustva. Bojana Barišiæ (19), student Pravnog fakulteta: „Pre nekoliko dana prvi put sam radila preko omladinske zadruge. Od drugarica sam èula da se na promocijama može zaraditi od 10 do 30 evra dnevno, zavisno od firme za koju se radi, pa sam rešila da pokušam. Bila sam promotorka u megamarketu i zadovoljna sam, jer tako mogu brzo da zaradim novac za džeparac."
Nenad Teofiloviæ (23), student Elektrotehnièkog fakulteta: „Nije mi teško da radim i studiram, a tako mogu da pomognem i roditeljima, jer su izdaci za moje školovanje veliki. Uspevam da uèim, a u isto vreme i da zaradim neki dinar. Radio sam u `Mekdonaldsu`, ali ne libim se ni fizièkih poslova."
Izgleda da, ipak, ima više onih koji se libe. Ali, oni ne uèestvuju u anketama.
Milorad Æiriloviæ
VIŠE OD HILJADU ZADRUGA
Sticanje radnih navika kroz dopunski rad donosi prednost marljivima.
(preuzeto iz Politike od 31.10.2005.)
Primamljivi internet oglasi mame mlade da zarade za džeparac ili život: „Brzo do posla. Potreban vam je novac, a imate slobodnog vremena. Samo popunite kontakt obrazac." Ko æe da odoli?
Otvoren prostor na tržištu rada dograbile su omladinske zadruge. Poèele su da se javljaju kao spasonosni duh iz boce, ima ih veæ hiljadu po Srbiji, nude posao, posreduju, velikim „firmama" omoguæavaju privremenu radnu snagu, radnicima zaradu po dogovoru, sebi procenat. Evo sluèajno odabranog uzorka potrebnih radnika: „spremaèice, mladiæi za fizièke poslove i pakovanje sladoleda, devojke za poslove trgovca, mladiæi za obezbeðenje, za rad u hotelu potrebni konobari, šankeri, spremaèice, hostese, kuvari, prodavci i pomoæni radnici u pekari, kao i u hamburgernici, kafe kuvarica, pica i roštilj majstori..."
Mada se mladi još, ponekad, mogu zapošljavati i preko roditeljskih, kumovskih i ostalih „ja tebi, ti meni" veza, ipak æe, sve èešæe, posao dobijati sposobniji i školovaniji vršnjaci. Pred takvom utakmicom, sticanje radnih navika kroz dopunski rad donosi prednost marljivijima, a neradnike baca u drugi plan i briše èak i sa spiska evidencije za zapošljavanje.
U omladinskim zadrugama se poslovi dobijaju na nekoliko dana, sati, ili meseèno. Ponuda poslova je od niskokvalifikovanih do visokokvalifikovanih. Dešava se da ljudi rade poslove koji su izvan njihove profesije, èak i fakultetski obrazovani rade kao higijenièari ili nosaèi.
Preteèe dilera
Direktor zadruge „Bulevar" Aleksandar Miliæ izjavio je da omladinske zadruge nisu rentabilna delatnost. Ako je tako, otkud toliki broj zadruga?
"Borðe Ivetiæ (1960), osnivaè zadruge „Terazije", bio je zadrugar, prvo nosaè nameštaja, inaèe inženjer geologije, smatra da je to veoma isplativa delatnost i da su je uvek grabili ljudi bliski vlasti. Prvo Savez socijalistièke omladine, pa SPS i JUL, potom Nova demokratija i drugi. Raèunica je prosta: ako od milion nezaposlenih preko zadruge radi svaki deseti - to je 100.000 radnika svakog dana. Ako zaraðuju po 200 evra meseèno, koliko je 10 odsto od toga -dva miliona evra meseèno. Možda i više. To je procenat omladinskih zadruga. Oèigledno se dobar novac vrti na ovom tržištu rada, èim ima toliko zainteresovanih. Devedesetih godina, kad nastaje inflacija, gazde zadruga manipulišu i postaju preteèa uliènih i bankarskih dilera koji su, preko zadruga, stvorili bogatstvo. Službenici su dobijali stanove za godinu, dve, a plate su bile mnogo iznad proseka.
Drugi vid moguæe zloupotrebe zadružnih poslova su dogovori („ugraðivanja") s rukovodiocima veæih preduzeæa koja traže radnu snagu. Cenovnik rada se èesto ne poštuje, nego se piše manje ili više sati ili novca, veæ prema potrebi.
Naneta ljaga
Predsednik Udruženja zadrugara Srbije, Tomislav Sekuliæ, objašnjava stanje u domaæem omladinskom zadrugarstvu:
- Èlanovi zadruga su mladi ljudi koji rade, u pauzi redovnih obaveza, privremene poslove u cilju ostvarivanja dodatnih materijalnih sredstava. Kako je vreme teklo, sve više mladih je na taj naèin ostvarivalo i osnovna sredstva za život, što se još dešava. Smisao zadruge nije stalno nego povremeno zaposlenje, potpora za život.
Tomislav Sekuliæ nastavlja:
- Danas ima više od hiljadu zadruga u Srbiji. Neke zadruge su „prale" novac i nanele veliku ljagu, loš glas za sve zadruge, kao da su sve u istom košu. Pojedine zadruge su upisivale lažne èlanove, imena iz telefonskih imenika, pa su potom proglašene, maltene, za državnog neprijatelja. Zakon o zadrugama 1996. godine je uveo red. Pooštrio je uslove: najmanje deset osnivaèa zadrugara, a to mogu biti ðaci, studenti, i nezaposleni do 35 godina. To je društvo lica, a ne društvo kapitala. Bez osnivaèkih uloga. Obavezna je godišnja èlanarina. Postoje opšta pravila koja Savez primenjuje. Iz bruto mase novca, na ime rada zadrugara izdvaja se šest odsto za funkcionisanje zadruge. Telefon, struja, kirija, štampa, oglašavanje, plate, penzijsko osiguranje 22 odsto, dva odsto za zdravstveno, ostalo na knjižicu.
U anketi naše saradnice Jelene Luciæ mladi zadrugari iznose svoja kratka iskustva. Bojana Barišiæ (19), student Pravnog fakulteta: „Pre nekoliko dana prvi put sam radila preko omladinske zadruge. Od drugarica sam èula da se na promocijama može zaraditi od 10 do 30 evra dnevno, zavisno od firme za koju se radi, pa sam rešila da pokušam. Bila sam promotorka u megamarketu i zadovoljna sam, jer tako mogu brzo da zaradim novac za džeparac."
Nenad Teofiloviæ (23), student Elektrotehnièkog fakulteta: „Nije mi teško da radim i studiram, a tako mogu da pomognem i roditeljima, jer su izdaci za moje školovanje veliki. Uspevam da uèim, a u isto vreme i da zaradim neki dinar. Radio sam u `Mekdonaldsu`, ali ne libim se ni fizièkih poslova."
Izgleda da, ipak, ima više onih koji se libe. Ali, oni ne uèestvuju u anketama.
Milorad Æiriloviæ
