Mali krediti za velike poslove

Iznos od oko 10.000 evra inventivnim ljudima može da promeni čitav život. Iako na prvi pogled pomenuta suma ne deluje kapitalno za pokretanje biznisa, uz dobru poslovnu ideju, rad i dobrog partnera moguće je, na primer, da nezaposlena žena postane vlasnica sopstvene firme koja, pri tom, zapošljava još nekoliko radnika.

Jedan od najboljih primera preduzimljivih pojedinaca koji su uz malo truda uspeli da potpuno promene svoj život jeste Olja Sekulić. Ona ima samo 29 godina, ali je već vlasnica uspešne perionice automobila sa pratećim servisom. Mada je po struci medicinska sestra, zbog nemogućnosti da dobije stalno zaposlenje, Olja je rešila da ne sedi skrštenih ruku i da sama nešto preduzme. „Banka Inteza" i Garancijski fond Vojvodine bili su njeni partneri koji su joj pružili svu neophodnu pomoć.

- Nisam imala dovoljno novca da bih počela posao, a saznala sam za ovu vrstu kreditiranja. Iako sam u početku bila skeptična, na kraju se sve završilo bolje nego što sam smela da se nadam. Zadovoljna sam saradnjom sa bankom, a ako nekad imam i problem, rešavamo to veoma brzo, često i preko telefona. Oni dolaze u kontrolu jednom godišnje, a mislim da su i oni zadovoljni - kaže Olja Sekulić, vlasnica perionice „Happy car". U budućnosti planira da proširi posao i, kako kaže, ukoliko bude potrebno, ponovo će uzeti kredit.

Dobru poslovnu ideju „Banka Inteza" prepoznala je i kod Ljiljane Milenov. Ona je kozmetičarka koja planira da u skorije vreme uvede i lasersku tehnologiju za kozmetičke poslove, čime bi zaposlila i medicinskog tehničara. Koliko se partnerstvo „Inteze" i Ljiljane Milenov pokazalo kao dobro poslovno rešenje najbolje ilustruje podatak da je ona pre vremena uspela, da otplati ceo kredit.

Na sličan način kao u slučaju dve preduzetnički sposobne žene, do sada je odobreno oko 140 miliona dinara, koji su plasirani kroz 115 kreditnih linija. Sve to je donelo i oko 600 novih radnih mesta. U „Banci Inteza" kažu da imaju razvijen program mikrofinansiranja još od dolaska na srpsko tržište. To su najčešće krediti manjeg iznosa i odobravaju se uz mnogo jednostavnije uslove u odnosu na klasične bankarske kredite. U većini slučajeva reč je o kreditima za samozapošljavanje. A sve je počelo kao želja fonda i „Banke Inteza" da pomognu populaciji koja je veoma ranjiva u tranzicionim vremenima.

- Za pomoć ženama za počinjanje posla odlučili smo se jer u ukupnom broju nezaposlenih u Vojvodini više od polovine čine žene. One su u manjini i kada je u pitanju vlasnička struktura i zbog toga veoma teško imaju mogućnost da dobiju kredit. Projekat smo počeli 2006. godine i za sada smo zadovoljni. Bilo je i manjih problema, ali najvažnije je da postoji kontinuitet - objašnjava Marijana Maksimović, pomoćnica direktora Garancijskog fonda Vojvodine.

Pre nego što je počeo projekat, predstavnici fonda su razgovarali sa brojnim bankama, ali, kako Marijana Maksimović kaže, zajednički jezik su pronašli sa „Intezom".

- Možda je tome doprinelo i to što na rukovodećim položajima u ovoj banci ima puno žena, pa su one i najbolje razumele čitavu ideju projekta - uverena je Maksimovićeva.

Saradnjom sa Garancijskim fondom Vojvodine zadovoljna je i „Banka Inteza", uz objašnjenje da bi za ovakve projekte bilo neophodno da se obezbedi još novca jer se time učestvuje u realizaciji projekata koji nemaju visoku stopu profitabilnosti. Da je ideja dobra, prepoznali su i predstavnici evropskih institucija, što ilustruje podatak da je ovaj projekat prošle godine dobio nagradu Saveta Evrope za žensko preduzetništvo.

ALDA mikrokrediti

Osim u saradnju sa Garancijskim fondom Vojvodine, „Banka Inteza" obezbeđuje povoljne kredite i u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope i Asocijacijom lokalnih agencija za demokratiju. U sklopu projekta „Šema mikrokredita za jugoistočnu Evropu", povoljni krediti se dobijaju za inovativne ideje koje doprinose razvoju preduzetništva i kreiranju novih radnih mesta. Za kredit mogu da konkurišu preduzetnici i mala preduzeća sa maksimalnim godišnjim prihodom do 500.000 evra, čije je sedište na teritoriji Vojvodine, ili u oblasti jugoistočne Srbije i Šumadije. Namena kredita je finansiranje osnovnih i obrtnih sredstava. Tokom korišćenja kredita, preduzetnici imaju mogućnost korišćenja konsultantske usluge centara lokalne demokratije koji će pratiti način upotrebe pozajmljenih sredstava.

Najboljem 30.000 evra

Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:

- profitabilnost
- produktivnost
- likvidnost
- izvozni potencijal
- broj novozaposlenih tokom 2009. godine
- asortiman novoplasiranih proizvoda
- uvođenje tehnoloških inovacija
- orijentacija ka zaštiti okoline
- doprinos lokalnoj zajednici

Članovi žirija

- Vesna Perić, direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
- Đankarlo Miranda, zamenik predsednika IO „Banke Inteze"
- Miodrag Đidić, Ministarstvo finansija
- Milan Lalović, Privredna komora Srbije
- Dejan Jovanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
- Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje
- Vojislav Tufegdžić, urednik u „Blicu"

 

(Preuzeto sa sajta Blic - 01. 12. 2009.)