Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića.

Saznajte više
Nastavite

Novi režim bolovanja: Za migrenu 7 dana, za grip do 3 nedelje

Objavljeno: 21.12.2011.

Grip se mora preležati za 15 do 21 dan bolovanja, a ako dođe do upale pluća, pošteda je do 30 dana. Za migrenu je predviđeno do sedam dana bolovanja, a za bolesti poput mononukleoze 30 dana. Zbog akutnog infarkta pacijent od izabranog lekara može da dobije 30 dana bolovanja, a zavisno od težine udara i komplikacija, po izlasku iz bolnice na prvostepenoj komisiji može da dobije još 90. Isto važi i za moždani udar. Zbog preloma noge, zajedno sa bolničkim lečenjem, pacijent može da provede na bolovanju od četiri do šest meseci.

Novi pravilnik o bolovanjima trebalo bi da počne da se primenjuje početkom sledeće godine, a njime će biti definisano koliko dana bolovanja sleduje pacijentu za određenu bolest ili povredu, izjavio je danas direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović.

- Konačno će u svim mestima u Srbiji svi pacijenti imati isti broj dana za bolovanje za određenu bolest i neće biti diskriminacije - kazao je Vuksanović i dodao da očekuje da će do kraja godine Pravilnik o bolovanjima prihvatiti i Ministarstvo zdravlja koje ga trenutno razmatra.

On je rekao da će Pravilnikom tačno biti definisano koliko neko može dobiti dana bolovanja za određenu bolest, kako se ne bi više dešavalo da se nekom pacijentu propiše, na primer tri, a drugom više dana bolovanja.

- Znaće se za svaku bolest koliko dana bolovanja tačno sledi, a prilikom izrade Pravilnika, koji je usvojio Upravni odbor fonda, konsultovani su predstavnici struke, a imali smo u vidu i praksu koja postoji u zemljama bivše SFRJ, kao i u zemljama EU - rekao je ranije Vuksanović.

Izabrani lekar će nezavisno od pravilnika moći da produži bolovanje pacijentu ukoliko mu se stanje ne poboljša.

  Sviđa mi se 0
  Ne sviđa mi se 0

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti

Kopiraj link
Ostavite komentar na vest

Komentari na vest (19)

  • Dragana

    pre 13 godine i 4 meseca

    Srecan Bozic!!! Oboje ste u pravu! Ali kako udruziti vase ideje i predloge i razmisljanja? Udruzite se, Nina sa iskustvom a Pedja sa idejama pa u nove radne pobede!

  • Pedja

    pre 13 godine i 4 meseca

    Ja upravo mislim da treba da sedimo i da cekamo da nam padne s neba, jer je veca mogucnost cak i da nam padne s neba, nego da nesto postignemo u ovom haoticnom stanju. Svaki pokusaj se pretvara u neuspeh, sto za sobom nosi razocarenje, nervozu, stresove itd. Salu na stranu, ali nama je potrebna ORGANIZACIJA. To, pre svega, podrazumeva jedinstvo svih onih koji su nezadovoljni (a ima ih vise negoo dovoljno) da krenu u sabotazu. Prakticno, radnici bi trebalo da odbijaju da rade, ne dolaze na posao ili dodju a ne rade dok im se ne ispune odredjeni uslovi. Dok god se budemo drzali gesla kako moramo da trpimo, kako smo nemocni i kako svako moze da radi s nama bukvalno sta hoce, ne moze nam biti bolje. Ne traje ova situacija kratko, pa da stegnemo kajiseve dok kriza ne prodje. Naprotiv, sve je ovo predugo za jedan ljudski vek, bez realnih pretpostavki da ce biti bolje. Nema osnova da ocekujemo da ce se situacija srediti sama od sebe, niti da ce nam neko pomoci. Dok se nezadovoljni gradjani ne budu organizovali na neki nacin, bice sve gore.

  • Nina

    pre 13 godine i 4 meseca

    Nikome nije lako da opstane u zverinjaku niti treba da živimo u njemu. Ali defitnitivno niko od nas ne treba ni da sedi kod kuće i čeka da mu padne sa neba.Jer neće pasti ma koliko to želeli.A zdravo društvo isključivo zavisi od svesti tog istog društva. Takođe svi odlično znamo gde je svest većine.Što se bolovanja tiče, apsolutno se slažem da nas primoravaju da radimo i bolesni, iako to nije normalno.Na žalost, većina ćuti i trpi jer nam zarada nije siguran i dovoljan izvor prihoda. A pametni uče, usavršavaju se i nalaze načina da unovče svoj intelekt, ovde ili "preko". Pa kako se ko snađe.Pitanje amortizacije radnika povlači neke nove teme, pa neću ni započinjati. Inače, meni kao Jugoslovenski orijentisanoj, veoma je teško da ostanem na površini. Plivam bogo moj, sve se trese.Pri tome nemam dve penzije u kući, već dva maloletna deteta i muža koji nije primio platu 7 meseci. A ja vesela, posle više od šest godina rada u jednoj eminentnoj banci, postadoh skup radnik i tehnološki višak. Nije da se žalim, samo kažem. Više od godinu dana, moja porodica nema redovna primanja. U ovom teškom periodu položila sam 16 ispita sa prosečnom ocenom 9.04 Završila sam kojekave kurseve, obuke, planiram, mozgam, iako moram priznati da lagano posustajem. Ali potpuno sam uverena da je SVE U GLAVI. I da svaki čovek treba da se pruža onoliko koliko je dugačak. Da svakome od nas prioritet treba i mora biti, isključivo porodica. Makar to i značilo povratak u doba pećinskog čoveka, jer to nam se smeši.

  • Pedja

    pre 13 godine i 4 meseca

    "za pametne ljude nema ekonomske krize!". Mozda bi pre moglo da se kaze da za bogate ne postoji ekonomska kriza, ali dobro, neka bude da je i za pametne. Relativna stvar je sta se podrazumeva pod tim "pametni"?! U nasem slucaju, to bi bili oni najlukaviji, koji uz to bar poseduju neki kapital. Medjutim, moramo imati u vidu da su takvi u manjini. Nama je potrebno "zdravo drustvo", tj. drustvo u kome ce svakom radnosposobnom coveku biti omoguceno da radi i zaradi bar za osnovnu egzistenciju sebe i clanova svoje porodice koji nisu radnosposobni (prevashodno deca), a ti "pametni" mogu koristiti svoju pamet da nesto dodatno zarade, ukolko su mogucnosti. Ukratko, drustvo ne sme biti zverinjak u kome krupnija zver jede sitniju, tj. nekakva utakmica u kojoj opstaju samo najsposobniji. Uslovi za osnovnu egzistenciju moraju biti omoguceni svakom. U tome je poenta cele price. I da se ne udaljavam od osnovene teme - bolovanja. Potrebno je da drustvo funkcijonise na takav nacin da kada se neko razboli, moze normalno da se leci i izleci, a ne da mora da radi bolestan ili neizlecen. Nije dobro da na posao odlaze bolesni ljudi, jer su im radne sposobni tada manje, slabija je koncentracija, veca nervoza, veca mogucnost da se pogresi, nizi radni ucinak, a postoji i mogucnost da zaraze svoje kolege (ako se radi o zaraznoj bolesti). Manje ce proces rada trpeti ukoliko radnik nekoliko dana bude bio odsutan, nego ukoliko bude dolazo bolestan na posao, pa se bolest moze iskomplikovati, prosiriti se i postati hronicna, jer nije pravilno i pravovremeno lecena. Nije poenta u maksimalnom iskoriscavanju coveka dok god je to moguce. Cak i za masine, vozila i ostalu opremu, postoje pravila za koriscanje. Zna se koliko masina moze neprekidno da radi, kada i koliko vremena mora biti iskljucena, kada se remontuje, kada joj se vrsi zamena ulja i maziva, kada mora da se iskljuci zbog nekih tehnickih problema i ako i sa tim problemom moze da radi (ali bi daljim radom taj problem mogao prouzrokovati neke teze probleme). Zarada treba da bude siguran i potpun izvor prihoda, a ne da radim kako bi imao neki "svoj dinar", a da osnovni izvor porodicnih prihoda budu penzije roditelja, zaradjenih u vremenu kada je radnik bio zasticen i kada nije trebalo da bude "pametan" da bi imao zivot dostojan coveka.

  • Nina

    pre 13 godine i 4 meseca

    U ljudskoj prirodi je da iznese mišljenje i imamo stav, pa ću biti slobodna da nastavim prepisku na ovu temu. Elem,sa dvadeset godina sam tužila poslodavca za neizmirene obaveze. Ako Vam kažem da je čovek bio advokat a ja tek svršeni srednjoškolac, zvuči kao nemoguće.Pa i nije nemoguće, jer sam dobila proces. Doduše, naučila sam korisnu lekciju-izbegavati sudske procese, ne isplati se čak i kada dobiješ.Dobila sam na sudu, ali je trajalo dugo a samim tim je imalo gorak ukus, jer vreme je novac. Nakon toga sam otvorila sopstvenu agenciju koja je živela godinu dana.Pozitivno je poslovala ali sam morala zatvoriti jer mi je nedostajalo sredstava za radikalniji opstanak na tržištu.Veoma mi je žao što nisam uspela da ostanem u tom poslu jer tada nije bilo mogućnosti pozajmice od banaka. Verujte, nakon 22 godine rada u raznim delatnostima, to mi je bio najteži i najslađi dinar. Slažem se sa Peđom da iz raznoraznih razloga ne mogu svi imati svoje firme. Prosto sam uverena da je glupo trpeti kojekakve napucane menadžere, vlasnike, direktore, šefove..Isto tako promećujem mali broj ljudi koji konstantno radi na sebi i za sebe. Uglavnom se sedi i kuka, što opet diktira naš kvalitet života.Znači, ništa ne pada sa neba, treba se žestoko pomučiti.I za pametne ljude nema ekonomske krize! Oni koji ne mogu da razmišljaju i rade za sebe, moraju da se prepuste gazdama. Možda zvučim kao "bitna" osoba,naprotiv. Samo razmišljam u pravcu današnje situacije i tržišta: biti brz ili mrtav! P.Draker

  • Pedja

    pre 13 godine i 4 meseca

    Priznajem da nisam razumeo. Mislio sam da se pod perminom "svoja firma" podrazumeva firmu u kojoj neko radi, kao kad se kaze u svojoj skoli, na svom fakultetu, u svojoj banci itd. U svakom slucaju, ne moze svako (tj. vecina ljudi) imati sopstvenu firmu. Ne moze cak ni 10% radnosposobnog stanovnistva imati sopstvene firme. Teorija o sitnosopstvenickom kapitalizmu (da svi budemo svoje gazde) je potpuno neprimenjiva. Cak i u najrazvijenijim kapitalistickim zemljama toga nema, niti moze biti. Uopste nije jednostavno drzati firmu, ako se uzme u obzir sta sve treba platiti da bi se otvorila i kada pocne sa radom. S druge strane, nemaju svi ljudi smisao i obrazovanje za vodjenje sopstvenih firmi. To bi mozda bilo moguce u nekoj maloj turistickoj zemlji ili mestu, gde bi svi stanovnici mogli da zive od izdavanja soba i apartmana za tursite i pruzanje drugih ugostiteljsko-turistickih usluga, na primer. Ipak, smatram da poenta zivljenja nije u mucenju, ma o kojoj sumi novca da se radi, jer se onda sve svodi na danonocno rmbanje, bez mogucnostii uzvanja u plodovima sopstvenog rada. Tada covek zivi kao zivotinja, odnosno zivi da bi radio, jeo i spavao, pa mu se zivot obesmisljava, a u slucaju da se razboli (sto bi u takvim uslovima bila cesca pojava), posao bi trpeo, jer nema zamene.

  • Nina

    pre 13 godine i 4 meseca

    Peđa, možda nisam bila dovoljno jasna.Reč je o tome da treba raditi za sebe u sopstvenoj firmi, a ne za druge. Pozdrav.

  • Pedja

    pre 13 godine i 4 meseca

    Kada bi svi ti ljudi koji rade za 20.000 din. mesecno (pa i manje) odbili da rade za tu sumu i momentalno prekinuli sa radom, onda bi poslodavci morali da reaguju. Ne mogu sve otpustiti, jer ima tu ljudi koji su obuceni i uhodani u odredjene poslove i nije lako primati neke nove i uvlaciti ih u sav posao od pocetka. S druge strane masovnost i jedinstvo zaposlenih imalo bi odredjeni negativni psiholoski uticaj na poslodavce. Medjutim, problem je u organizaciji. Radni ljudi su neorganizovani i plasljivi. Jedino bi neka situacija u vidu veoma visoke inflacije, pucanja monetarnog sistema, bankrotsva velikog broja firmi, obustava isplata novca za penzije iz MMF-a i sl. mogla da utice da se nesto promeni. Radi se zapravo o dovodjenju ljudi u onaj stadijum kada strah potpuno nestaje, jer nema vise sta da se izgubi. Ako cene budu nastavile da rastu, a plate ostanu iste ili ne prate trend rasta cena, docice do masovnijih iskljucenja struje, telefona, nedostatka ogrevnog materijala, pa mozda cak i hrane, jer vecina ljudi nece imati odakle sve to da plati. Lanac besparice ce se tako siriti celim drustvom. E tada vec nece vaziti ono: "Bolje raditi i za nisku sumu nego ni za sta", jer ce ta suma biti simbolicna. Takvi smo mi ljudi. Cekamo da dogori do noktiju, pa tek onda reagujemo.

  • Nina

    pre 13 godine i 4 meseca

    Dragana, hvala ti na divnim željama. Od srca ti želim dobro zdravlje, a za ostalo se moramo svako-za-sebe pobrinuti. Naime, kada god se zapitam kako da promenim nešto u ovom moru kapitalistički-birokratskom moru gluposti,obojenom politikom, shvatim da nemam kud jer ovde živim. Onda se setim jedne divne osobe, profesora, ekonomiste i sjajnog menadžera, Stamatovića. Dotični gospodin na jedan sasvim razumljiv način, veoma rado, svojim studentima prezentuje sve ovo o čemu pričamo i šta nas muči. Čovek je sjajan predavač i veoma stručan u nekoliko oblasti. Da ne bih dužila izneću suštinu "našeg" zajedničkog problema. Ljudi, pa moramo use i u svoje kljuse. Tačnije, bolje radi i muči se u svojoj firmi za 20 000 rsd, nego za nepismenog mučitelja i zlotvora. To mi deluje kao put kojim se ređe ide ali i jedini ispravan. Ko misli da nisam u pravu neka pročita "Kaluđer koji je prodao svoj ferari". Pozdrav svima.

  • dragana

    pre 13 godine i 5 meseci

    dragi i Sonja, i Nina, i Pedja, svi smo u pravu i saglasni sa trenutnim stanjem. ali sta da uradimo povodm toga? sad cu vam pozeleti srecnu novu 2012, i da se promene odredjene stveri, i da nam bude bolje i lepse. SRECNA NOVA 2012!!!!!