Od 1. januara: Žene u penziju sa 63,5 godine

Žene u Srbiji, od 1. januara 2023, moraju da rade dva meseca duže kako bi stekle pravo na penziju. Tako je sada granica za odlazak u starosnu penziju kod žena 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža.

Inače, da bi “zaslužio” makar dinar penzije, svaki radnik u Srbiji treba da ima minimum 15 godina upisanog radnog staža, kaže slovo zakona. Uz to, zakon propisuje i minimalnu starost u kom trenutku je to moguće učiniti. A, ova starosna granica za odlazak u penziju žena u Srbiji se redovno pomera svake godine, i tako će biti sve do 2032, kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni - 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Podizanjem starosne granice pratimo i evropski „trend“ izjednačavanja „ženskog“ i „muškog“ uslova za penzionisanje, ali daleko od toga da smo među državama sa najviše podignutom lestvicom.

U Turskoj sa 49, u Norveškoj sa 67 odlaze u penziju

Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi - 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Međutim, po svemu sudeći, kojeg god da smo pola - prema rečima stručnjaka, moraćemo da štedimo sve vreme dok smo radno aktivni, kako bismo u starosti imali uslova za iole pristojan život.

- S jedne strane, jasno je da u današnjoj situaciji ljudi moraju da se što je moguće više stimulišu da rade duže. Istovremeno, biće neophodno da se i sam sistem prilagođava, da bude dovoljno fleksibilan da prepozna ljude koji neće moći duže da rade zbog narušenog zdravlja ili invalidnosti. A to znači da će i dalje morati da postoje i invalidske, i prevremene penzije. Opet, svedoci smo i toga da je u nekim oblastima strogo definisana granica za odlazak u penziju 65 godina, iako ima ljudi koji mogu da nastave da rade - kaže za Infostud Gordana Matković, profesorka FEFA fakulteta.

Prema podacima OECD jedna od zemalja sa najmlađim uzrastom sa penzionisanje je Turska: žene u toj zemlji idu u penziju sa navršenih 49 godina, muškarci sa 52, ali plan je da se ova granica pomeri na 63 za žene i 65 za muškarce. Sa druge strane, u Danskoj je ova granica za žene i muškarce izjednačena, pa već sada u penziju idu sa navršenih 65,5 godina. Ipak, Danci planiraju da izmene sadašnje propise i pomere odlazak u penziju na čak 74 godine života. Rekord, ipak, drže Island i Norveška sa granicom penzionisanja od 67 godina i za žene, i za muškarce, ali se ne planira podizanje ove lestvice. Starosni limit iznad 70 godina u Evropi planiraju da pomere, osim pomenute Danske, još i Estonija i Italija - na 71 i za žene, i za muškarce.

Kako se pomera granica

Upravo zbog problema sa kojim se susreću građani koji nemaju mimimum 15 godina staža ili onih koji u starosti imaju minimalna primanja (poput poljoprivrednih penzionera), ponovo se postavilo pitanje uvođenja socijalne penzije. Ona bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima bez prihoda ili kao dopuna malih prihoda. Drugi način pomoći ovim starijim građanima bila bi novčana socijalna pomoć uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali uz, prethodnu izmenu imovinskih kriterijuma, pošto sada građani koji u vlasništvu imaju više od jednog hektara zemljišta nemaju pravo na novčanu socijalnu pomoć. 

- Kada je reč o socijalnim penzijama, zapravo su žene te koje su isključene iz osiguranja. Preko 80% je žena u ukupnoj populaciji starijih od 65, odnosno od 70 godina. A, te žene nisu osigurane, bez penzijskog su prihoda. Tako da bi žene, po automatizmu, bile većinske korisnice tog programa socijalnih penzija - pojašnjava Gordana Matković.

Jovana Ružičić, direktorka udruženja Centar za mame ističe da je, prema njenom mišljenju, podizanje starosne granice za žene - pozitivno. 

- Ako pitate mene lično, ne mislim da je loše podizanje starosne granice za odlazak žena u penziju. Jer, žene tokom karijere prave pauze - počev od onoga kada se deca rode i kad mnoge žene prestaju da rade formalno. Sve te dodatne godine rada ženama ulaze u prosek penzije. Biti danas penzioner znači biti na rubu egzistencije, a često i ispod tog ruba - kaže Ružičić.

Prekvalifikacije “pod stare dane”?

Sve starije stanovništvo i nepovoljniji odnos između broja zaposlenih i broja penzionera uslovljava odlaganje starosne dobi odlaska u penziju. Na skupu o stogodišnjici penzijskog sistema u bivšoj Jugoslaviji čula se i opravdana bojazan - da li će baš svaki zaposleni, svaki radni zadatak moći da ispunjava u tim godinama, pogotovo u nekim profesijama poput sve traženijih vozača.

- Možda vozači neće moći da rade u toj struci zbog refleksa, ali će svakako moći da rade kao mentori ili učitelji mlađim zaposlenima - rekao je tom prilikom član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

On je ukazao da nije dovoljno povećavati samo starosnu dob, “već je neophodno i da se na tržištu rada razbiju stigme prema starijim radnicima”.

- Sasvim je sigurno da će morati da se radi duže, da će i te obuke na tržištu rada morati da se za pojedine kategorije posebno osmišljavaju. Ali, ideja je da zapravo svi oni koji mogu da rade duže - zaista i rade, a da istovremeno sistem bude dovoljno fleksibilan da ima u vidu da će postojati i oni koji neće moći zbog invalidnosti ili narušenog zdravstvenog stanja. I to je sasvim sigurno realan pogled na budućnost - kaže za Infostud Gordana Matković i dodaje: Koliko će se uspeti u tome da to bude i pravično - to je važno pitanje.

Proizilazi da je “recept” za radnike u celom regionu - isti.

- Moramo da štedimo dok radimo i moramo da radimo dugo - poručili su jednoglasno sa skupa stručnjaci iz regiona.

A, onome ko ne bude mogao da štedi - moraće da pomogne državni sistem