Odlaganje obaveza ili šta biva kad majmun trenutnog zadovoljenja preuzme vlast

Zašto danas kad može i sutra, prekosutra ili za tri dana? Poznat vam je već ovaj scenario, odlaganje nas na kraju dovodi u škripac sa vremenom i nagomilanim obavezama i na poslu i u privatnom životu. I sami znamo da to ne treba da radimo, ali objasnite onom ko je na dijeti da ne dira čokoladu ili onom ko predaje važan izveštaj ili rad da serije može da gleda i nekom drugom prilikom.

Dakle, zašto u stvari odugovlačimo i otkud je tako teško odupreti se izazovu da radimo sve ono što ne treba u vreme kad treba da smo fokusirani na ostvarenje ciljeva i planova.

Možda je celu tematiku najbolje na svom blogu „Wait but Why“ objasnio Tim Urban koji za sebe i sam kaže da nije nikakav psiholog ili stručnjak već „odlagač obaveza“ sa ozbiljnim stažom. Budući da je godinama mozgao kako da ovom problemu doskoči, to ga možda i najbolje kvalifikuje da se ovom temom ozbiljno bavi i ponudi moguće rešenje koje potiče iz ličnog iskustva.

Trio fantastiko: Racionalni donosilac odluka, Majmun trenutnog zadovoljenja i Panično čudovište

U glavi osobe koja svoje obaveze završava na vreme živi samo Racionalni donosilac odluka, kaže Tim Urban. U glavi onoga ko obaveze odlaže, osim gospodina Racionalnog, živi i Majmuni trenutnog zadovoljenja. Drugim rečima, želimo da spremimo ispit, napišemo rad i sastavimo izveštaj. Racionalni donosilac odluka kaže: „Počni na vreme, pripremi sav materijal, zaboravi na druge stvari, radi svakog dana po malo“. Međutim, kad dođe trenutak za konkretnu realizaciju, na scenu stupa Majmun trenutnog zadovoljenja. Užasno  nam se pije kafa, moramo da pročitamo današnje vesti, ili ako smo kod kuće, neophodno je da baš tada izribamo kuhinju, pogledamo seriju ili pozovemo prijatelje na partiju jamba.

U takvoj situaciji racionalni donosilac odluka ostaje paralisan i ne zna kako da izađe na kraj sa Majmunom trenutnog zadovoljenja. Majmunovo omiljeno mesto je Mračno igrališe, mesto dobro znano svakom odlagaču obaveza. To je onaj prostor na kom radimo sve one stvari koje nam pričinjavaju zadovoljstvo u vreme kada treba da se bavimo ostavarenjem svojih ciljeva. Jedini lek u ovoj situaciji je pojava Paničnog čudovišta koje se budi tek kada se nađemo u škripcu sa vremenom i shvatamo da smo u potpunom cajtnotu. Onda ludački počinjemo da radimo, u stanju smo da za nekoliko sati završimo ono što je čekalo danima svoj red. Obično stižemo da svoje obaveze privedemo kraju, ali je i rezultat prosečan, dobar ili solidan, nikako odličan. Za vreme koje smo imali na raspolaganju dobro da smo i to uspeli da uradimo.

Veći problem se pojavljuje kada sebi postavimo neki zadatak za koji ne postoji vremensko ograničenje, recimo sticanje dobre fizičke kondicije, čitanje knjiga, traženje novog posla. Obaveze odlažemo iz dana u dan i pošto nema roka, vrlo lako tom može da izostane pojavljivanje Paničnog čudovišta. Majmun trenutnog zadovoljenja potpuno preuzima valast. To stalno odugovlačene je često i izvor ogromnog nezadovoljstva u životu, stalno imamo osećaj da život posmatramo, a ne živimo i da dobre prilike prolaze pored nas.

  

Pa kako da se onda izborimo sa odugovlačenjem

Prema rečima Tima Urbana u osnovi efikasnog i pravovremenog postizanja zacrtanog su dve komponente: planiranje i realizacija.

Planiranje

Odlagači obaveza mnogo više vole planiranje, jer ono još uvek ne zahteva konkretan rad. Međutim problem je što ti planovi imaju po 30-ak i više stavki, od kojih je svaka podjednako bitna. Efektno planiranje počinje od pravljenja velike liste i i broj se drastično smanjuje na svega nekoliko aktivnosti. Pobednik su one stvari koje za nas imaju najveći prioritet ili koje nam donose najveću promenu i pomak na bolje.

Nejasni, neodređeni ciljevi se moraju razbiti u manje, merljive i ostvarljive. Jedini način da „pojedemo slona“ ako to činimo postepeno i planski. Velike ciljeve treba izdeliti na manje celine, odredite vremenski okvir i krenuti u realizaciju deo po deo. Tako npr., predaću izveštaj može da izgleda ovako:

-        Prikupiću sve potrebne informacije od srede uveče

-        U četvrtak od 8 ujutru pravim nacrt izveštaja

-        U petak efikasno radim na izveštaju celo popodne

-        U ponedeljak ujutru ga proveram, i do podneva šaljem

Jedna sjajna rečenica stoji u tekstu na blogu Tima Urbana „A remarkable, glorious achievement is just what a long series of unremarkable, unglorious tasks looks like from far away“. Ili ako bismo želeli da parafraziramo rekli bismo: „Put do zvezda posut je trnjem“ ili bismo se pozvali na Njegoša „Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči“.

Nikako ne treba potceniti ni važnost kontinuiteta. Tim Urban daje primer dvojice pisaca – jednog pravog pisca i jednog koji bi voleo da to bude. Prvi svakkog dana napiše po nekoliko strana, drugi to ne radi. Gotovo 98% preostalog vremena im je identično. Razlika je samo u tome što prvi nakon godinu dana ima spremljen nacrt za svoju knjigu, a drugi u rukama nema nikakvog materijala.

Urban ističe da je najvažniji trenutak kada počinjemo sa realizacijom svojih planova. Dakle nije dovoljno da kažemo da će to biti u novembru, već je potrebno imati čvrst vremenski okvir, i biti precizan. Mnogo bolje zvuči 5. novembra u 10h.

Realizacija

Trenutak kada treba da krenemo u realizaciju je u stvari najkritičniji. Tada Majmun trenutnog zadovoljenja ima najveću moć. To je onaj trenutak kada kažete „Nikako da počnem“, „Ne mogu da se nateram da ostavim seriju“.

Umesto da prionemo na posao, on pokušava da nas uvuče na Mračno igralište na kome radimo sve ono što ne treba ( gledamo TV, čitamo novine, pijemo kafu, igramo igrice). Ovo se dešava jer,  kako Tim Urban kaže, Majmun obožava da se igra i ne želi da se liši onoga što mu pruža komfor i zadovljstvo.

Možda sve to i ne bi bilo tako strašno da put koji vodi na Mračno igralište nije praćen kajanjem, osećajem praznine, svešću da nismo završili posao i da obaveze ipak čekaju. To stvara još mučnije osećanje na samu pomisao na ostvarenje obaveza. Znate onu rečenicu „ Muka mi je ali to moram da završim“.

Rezultat našeg rada je još uvek dalek i ne možemo da ga jasno vidimo. Međutim, ako uspemo da se odupremo Majmunu dešava se nešto zaista čudno. Napredovanje u zadatku prati i osećaj ispunjenosti i zadovoljstva i to nas tera dalje. Smanjuje se potreba da odugovlačimo, a vaše majmunče sve više uživa u onome što radimo. Zajedno se zabavljamo i to je dobitna kombinacija, onaj trenutak kada smo sa iste strane. Uživamo u plodovima svog rada jer smo ih svojim trudom i zalaganjem zaista zaslužili.

Osim toga može da se da se toliko uživimo u svoj stvaralački proces da nadmašimo sami sebe i otvore nam se novi vidici, nove ideje za nova rešenja. Srećni mi, srećan gospodin Racionalni, srećan Majmun instant zadovoljstva.

Ako ste se na bilo koji način u ovim tekstu pronašli, obavezno i časa ne časeći treba da pogledate govor Tima Urbana iz 2016 na TED konferenciji ili pročitate ova prvi i drugi deo njegovog blog posta o prokrastinaciji. Mi verujemo da ćete nakon toga dobiti neke potpuno nove ideje kako da se sa ovim problemom nosite. A mi ćemo objaviti tekst – evo već sutra, tj. odmah jer Majmunu ne treba dati prostora da se razigra.