Okrugli sto o ekonomskom osnaživanju žena: Gde smo i šta dalje?

U organizaciji udruženja „Žene na prekretnici“, u utorak 17. juna 2025. godine, u Kući ljudskih prava u Beogradu održan je okrugli sto pod nazivom „Ekonomsko osnaživanje žena: Šta se može uraditi u ovim složenim okolnostima?“. Skup je okupio brojne stručnjake iz oblasti ekonomije, predstavnike institucija, civilnog društva i akademske zajednice, sa ciljem da se predstave najnovija istraživanja o rodnim razlikama na tržištu rada i da se otvore preporuke za neophodne sistemske promene koje bi doprinele održivoj ekonomskoj ravnopravnosti žena.

Na samom početku događaja, Miroslava Perišić, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Žene na prekretnici“, istakla je da je namera ovog skupa bila da se otvore nova poglavlja u staroj temi - da se kroz podatke i naučne analize prepoznaju prepreke sa kojima se žene suočavaju u pogledu zaposlenja, zarada i penzija, ali i da se istaknu predlozi za unapređenje javnih politika, naročito u kontekstu višestruko diskriminisanih grupa.

Skup je podržan kroz program „Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT“, a prisutnima se u ime Helvetas Srbija obratila Svetlana Radosavljević. Ona je naglasila značaj organizacija poput „Žena na prekretnici“ koje aktivno rade na zagovaranju boljeg položaja žena 45+, prepoznajući u toj populaciji ogroman, ali zapostavljen radni potencijal.

Prvo izlaganje održala je Vesna Pantelić iz Republičkog zavoda za statistiku, predstavivši podatke iz Ankete o radnoj snazi, istraživanja o strukturi zarada i publikacije „Muškarci i žene“. Iako zaposlenost raste, rodni jaz ostaje postojan i iznosi 11,7%, što je i dalje iznad evropskog proseka. Platni jaz je, prema njenim rečima, sve izraženiji i danas iznosi 12,1%, a u određenim industrijama i znatno više. Pantelić je naglasila da žene i dalje čine većinu među onima koji neformalno rade, ne rade puno radno vreme i da ih sistem ne prepoznaje kao važan resurs, naročito kada se suočavaju sa porodičnim obavezama, zdravstvenim izazovima ili nedostatkom fleksibilnih oblika zaposlenja. Posebno je istakla nisku stopu učešća u programima celoživotnog učenja kod žena starijih od 45 godina, koja u Srbiji značajno zaostaje za evropskim prosekom.

O uzrocima i posledicama rodnog jaza u zaradama govorile su profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Aleksandra Anić i Gorana Krstić. Njihovo istraživanje pokazuje da se diskriminacija žena najviše manifestuje na visoko plaćenim pozicijama, gde žene zarađuju manje od muškaraca i pored višeg prosečnog nivoa obrazovanja. Uočeni su i efekti „staklenog plafona“, koji ženama onemogućava napredovanje, i „lepljivog poda“, koji ih vezuje za slabije plaćene poslove. Prema rečima profesorke Anić, ekonomska neaktivnost žena Srbiju godišnje košta i do 5% BDP-a, što ukazuje na to da rodna neravnopravnost nije samo pitanje socijalne pravde, već i ekonomske racionalnosti.

Svoju analizu tržišta rada iz perspektive segregacije zanimanja predstavila je i profesorka Jelena Žarković, koja je ukazala na to da žene i dalje rade u sektorima sa nižim primanjima, dok je promena strukture zanimanja u nekim oblastima - poput veterine i farmacije - ipak dovela do boljeg rodnog balansa. Ipak, prosečna stopa zaposlenosti žena i dalje je niža za 15%, dok su prosečne plate niže za 10%, a ove razlike ne mogu se objasniti socioekonomskim statusom roditelja, već su duboko ukorenjene u kulturnim obrascima i očekivanjima. Profesorka Žarković je podvukla da većina građana Srbije i dalje prihvata tradicionalnu podelu uloga, što direktno utiče na mogućnosti žena da ostvare pun potencijal na tržištu rada.

Docent Marko Vladisavljević skrenuo je pažnju na rodni jaz u starosti, naglasivši da su starije žene, posebno one starije od 75 godina, u najvećem riziku od siromaštva. One su ređe korisnice penzija, primaju niže iznose, a značajan broj njih zavisi od porodičnih penzija koje gube u slučaju smrti supružnika. Vladisavljević je istakao potrebu za uvođenjem socijalnih penzija i reformom penzijskog sistema, uz dodatnu podršku obrazovanju i zapošljavanju starijih žena.

Jelena Ćušić Rakić iz Udruženja „Žene na prekretnici“ predstavila je podatke koji potvrđuju da žene starosti između 45 i 65 godina čine više od polovine ukupnog broja nezaposlenih žena u Srbiji. Većina njih posao traži godinama, dok veliki broj ostane trajno van tržišta rada. Iako je četvrtina ovih žena visokoobrazovana, tek mali procenat bude uključen u programe aktivne politike zapošljavanja. Ćušić Rakić je podvukla važnost prepoznavanja žena 45+ kao posebno ugrožene kategorije i potrebu za angažovanjem poslodavaca kroz obuke i prekvalifikacije.

Tatjana Prijić iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti osvrnula se na rezultate istraživanja o percepciji žena koje su izložene višestrukoj diskriminaciji. Posebno ugrožene grupe čine žene sa invaliditetom, Romkinje i žene iz ruralnih sredina. Prijić je upozorila da i dalje preovlađuju stereotipna uverenja da muškarci treba da zarađuju i da žene donose odluke na osnovu emocija, što doprinosi normalizaciji nejednakosti u profesionalnom životu. Nedostatak institucionalne podrške, strah od osude i odsustvo mera zaštite na radnom mestu dodatno pogoršavaju položaj žena, naročito kada je reč o seksualnom uznemiravanju. Kao ključne preporuke, izdvojene su obuke zaposlenih u javnom sektoru, uvođenje fleksibilnog rada, ali i šire promene koje bi pomogle da se premoste razlike koje žene danas sputavaju u profesionalnom i ekonomskom smislu.

Okrugli sto pokazao je da pitanja ekonomske ravnopravnosti žena ne mogu biti odvojena od šireg društvenog i institucionalnog konteksta. Da bi se rodni jaz zaista smanjio, potrebne su sveobuhvatne politike, međusektorska saradnja i kontinuirano zagovaranje, kako bi žene, posebno one koje se nalaze na margini tržišta rada, imale pravedne šanse za ekonomsku nezavisnost.