Otežano školovanje i zapošljavanje

(Preuzeto sa sajta Akter online - 23. 01. 2012.)

Zapošljavanje, školovanje i kretanje po javnim površinama su za svakog čoveka bez zdravstvenih problema jednostavne stvari, ali za oko 12.000 slepih i slabovidih osoba u Srbiji to je težak zadatak. Država je donela niz zakona kako bi olakšala život osobama sa invaliditetom, ali njihova primena nije dobra, te je položaj invalida u društvu i dalje nezavidan.

Slabovidost ili slepilo najčešće je posledica dijabetesa, degeneracije makule, glaukoma ili povreda. Kod većine se javlja u trećoj životnoj dobi, i kada se kaže da ih je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) 300 deluje da nema mnogo nezaposlenih sa tim problemom.

„Slika nezaposlenosti deluje povoljno zato što se vid najčešće gubi u starijem životnom dobu. Više od 50 odsto slepih i slabovidih stariji su od 30 godina. Oni se teško zapošljavaju, pogotovo poslednjih 20 godina. Takođe se teško školuju u običnim školama, jer im država ne obezbeđuje adekvatnu stručnu i tehničku pomoć. Nemaju odgovarajuće udžbenike, dovoljno stručnjaka za rad sa njima, niti elektronskih pomagala", tvrdi Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije.

Mogućnosti za zapošljavanje osoba koje imaju problem sa vidom veoma su ograničene. Najviše njih se zapošljavaju kao telefonisti u kol-centrima ili kao fizijatri-maseri, jer za te profile postoje škole u Srbiji. Oni koji su fakultetski obrazovani rade u narativnim delatnostima kao pravnici, profesori filozofije, istorije... Dosta njih radi i u udruženjima slepih.

Još jedan problem, objašnjava Drobnjak, leži u nedovoljno uređenom fizičkom i socijalnom okruženju zbog čega se slepi i slabovidi otežano kreću po javnim površinama i prostorijama, nemaju dovoljno reljefnih staza, zvučnih semafora, informacija na Brajevom pismu i servisa za pomoć personalnih asistenata. Iz tih razloga najčešće greše kod finansijskih transakcija.

U Savezu kažu da su veoma zadovoljni donetim zakonima iz te oblasti, posebno Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji, Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i Zakonom o zabrani diskriminacije, ali da se ti zakoni ne primenjuju.

UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Osobe sa određenim hendikepom pokazuju veliko interesovanje za rad na internetu i čak 71 odsto koristi pomagala i programska rešenja (asistivne tehnologije). Kada bi im informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) bile dostupnije, bilo bi im lakše da se obrazuju i socijalno integrišu, potvrđuje  istraživanje "Stavovi osoba oštećenog vida u vezi sa korišćenjem interneta i asistivnih tehnologija u Srbiji" profesorke dr Gordane Milosavljević i mr Slađane Andrejić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

"Asistivne tehnologije i elektronsko obrazovanje od ključne su važnosti u procesu osnovnog obrazovanja za razvoj kognitivnih sposobnosti osoba sa oštećenim vidom. Svaki četvrti ispitanik sa potpunim oštećenjem vida i svaki treći sa delimičnim oštećenjem koristi internet", tvrdi mr Slađana Andrejić.

Te tehnologije najviše koriste u školi "Veljko Ramadanović" u Zemunu, koju  pohađa 158 predškolaca, osnovaca i srednjoškolaca oštećenog vida. U računarskom kabinetu sa audio - bibliotekom i multimedijalnom bibilotekom snimaju se zvučne knjige i štampaju na Brajevom pismu. Takođe  koriste elektronsku ruku, govorni softver (čita sve što je na ekranu), a imaju i nove senzorne sobe bogate elementima za razvoj svih čula. U tim sobama koriste fluorescentno svetlo za vežbe koordinacije i ravnoteže.

"Interaktivna tabla je deci od velike pomoći. Uz pomoć nje pojačavamo boje, sliku ili zvuk. Pojedine delove slike na takvoj tabli moguće je dodavati pritiskom na tablu, osetiti miris cveta dok ga dodirujemo ili dodavati svetlost...Cilj nam je da reljefne crteže koje već koristimo povežemo sa interaktivnom tablom", objašnjava profesorka Sandra Grujičić.

Tokom sledeće godine, kako je najavila državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić, specijalne škole će dobiti računare sa specijalnom opremom potrebnom za osobe s posebnim potrebama kako bi imali sve ono što imaju njihovi vršnjaci u Srbiji i širom sveta i postali uspešni ljudi.

Branka Eškirović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu kaže da je na svetskim izložbama videla mnogo pomagala koja su od velike koristi slabovidima, ali da su problem kod nas visoki porezi na prenos sredstava IKT i skupe organizacije izložbi na kojima bismo mogli videti neke od tih aparata.

KORIŠĆENJE INTERNETA
Asistivne tehnologije koristi 71 odsto ispitanika. Najveći broj onih koji koriste internet su studenti 92 odsto, zatim srednjoškolci 65 odsto i 56,3 odsto učenika osnovnih škola. U obrazovne svrhe internet koristi čak 90 odsto, 57 odsto se interesuje za kulturno-informativne sadržaje i 54 odsto koristi socijalne mreže.

GOVORNA MAŠINA

Govorni softver "anReader" postoji već nekoliko godina i  pretvara ćirilični i latinični tekst u govor. Sintezu vrši spajanjem najpogodnijih segmenata iz velike govorne baze. Od velike je pomoći na predavanjima profesoru dr Vladi Deliću sa Tehničkog fakulteta u Novom Sadu. Ono na čemu sada radi profesorov tim jeste prevođenje govora u tekst.

"Prednosti govorne komunikacije čovek–mašina su što nije potrebno koristiti ruke i oči, što je omogućen pristup iz daljine, i što su uređaji sve manji. Međutim, problem je nedostatak prirodne intonacije i emocija prilikom prevođenja teksta u govor. Nema pauze iza svake reči, zbog čega nekada rečenice zvuče besmisleno", otkriva profesor Delić.

Profesor Delić je najavio i povezivanje audio - biblioteke za slepe i slabovide na širi bibliotički sistem u Srbiji, kako bi uz pomoć korisničke aplikacije i interneta imali veći izbor knjiga na korišćenje.

Za dve godine će biti završen robot koji će moći da isčitava knjige i novine, da podseća korisnika da treba da uzme terapiju, da mu pravi društvo i vrši nadzor. Govorne komande u "pametnim kućama" takođe su jedan od planiranih projekata. Iako već postoje "pametne kuće", u Srbiji nema tako integrisanih da njima upravlja govor. Još jedna od stavki koja bi trebalo da olakša život slabovidima je titl domaćih TV emisija za one koji ne čuju, ili prevođenje teksta u govor na pametnim telefonima.

"Takve tehnologije omogućavaju ravnopravnost u obrazovanju i omogućavaju samostalno informisanje za slepe. Zakon to omogućava, ali je bez više takvih tehnologija to mrtvo slovo na papiru", kaže Delić.

ADAPTIRANI FILMOVI

U saradnji sa "Udruženjem slepih Homer" Radio-televizija Srbije jednom mesečno prikazuje filmove sa dijaloškom i opisnom sinhronizacijom za slabovide osobe. Udruženje ima svoj studio u kome sakuplja glumce koji čitaju tekst i jednog spikera. Za realizaciju jednog takvog filma potrebno je oko mesec dana.

Istovremeno se čuju glasovi originalnih glumaca, ali i glasovi spikera i domaćih glumaca preko toga. Uloga spikera je da objasni pojedine situacije koje nije moguće opaziti drugačije osim vizuelno (na primer Džon pretiče Majkla biciklom i dobacuje mu Džon razbija čašu u lokalu...).

"Ne prikazujemo akcione filmove bogate efektima, jer je nemoguće svaki interpretirati. Drugo, akteri koji isčitavaju glumački tekst moraju da imaju dovoljno različite glasove da bi ih slabovidi razlikovali", kaže Miloš Kićević iz filmskog programa RTS-a.

Na sajtu RTS-a i RTV Vojvodina već postoji program koji naglas isčitava svaku vest. To omogućava opcija "čitaj me" sa malim plejerom uz pomoć koga se ubrzava isčitavanje, vraća unazad ili drugo. U toku je ozvučavanje pet, šest sajtova opština u Srbiji.

Uz ozvučavanje sajtova, prilagođavanje filmova, pomoćne mašine i sprave, svakodnevni život osoba sa takvom vrstom hendikepa trebalo bi da bude mnogo bolji. Naravno, potrebno je obučiti slabovide da rade na tim aparatima, a od velikog je značaja što su oni zainteresovani da se osposobe da koriste asistivne tehnologije i što ih većina već koristi. Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom NSZ, poput mere oslobađanja obaveza plaćanja doprinosa, finansiranja obuke za potrebe poslodavca, subvencija poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i druge, doprineće i ravnopravnosti kroz njihovo češće zapošljavanje.