Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

POSAO NEKADA I SAD: Radnik se ranije više poštovao - pozicija mu je bila sigurnija?


„Nekada je bilo lakše – na posao se išlo rano, već u 15 časova porodica bi bila na okupu i nikada privatni život nije trpeo zbog poslovnog“.

Koliko puta sta čuli ili izgovorili ovu rečenicu?

Ili, možda, neku od ovih: „Izađem po mraku – vratim se po mraku“; „Nemam vremena ni za šta osim za posao“; „Radno vreme mi je – ceo dan…“

Da li se, zaista, nekada „imalo vremena za sve“ – i za poslovne obaveze, ali i za porodicu? Koje vreme je više poštovalo radnika, a kada je lakše bilo biti poslodavac – danas ili u doba kada su sadašnji penzioneri bili radno aktivni?

Na ova pitanja za sajt Poslovi.Infostud.com odgovaraju Srđan Drobnjaković, direktor Uniije poslodavaca i Ranka Savć, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS.

Radni dan danas i pre nekoliko decenija

- Promenilo se puno toga. Pojavio se veliki broj radnih mesta, kojih do skoro nije bilo, nastale su cele industrije, kao što su svi poslovi vezani za društvene mreže. Pojavio se veliki broj poslova koji se mogu raditi, ili se rade od kuće, i to je u vreme pandemije posebno došlo do izražaja. Na tržištu radne snage već tradicionalno nedostaje nekih zanimanja, a u nekim regijama Srbije gotovo je nemoguće pronaći novog radnika. Sve to su promene koje su znatno izmenile način rada, pa i izgled radnog dana. Naravno, postoji i jedan broj profesija, najčešće vezanih za državu, koje su ostale u starom vremenu i gde su promene najmanje. Verujem da je samo pitanje vremena, kada će i ovi resori da pretpe veliku promenu - kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca.

On ističe da ipak, u formalnom smislu, nema velikih promena u radnom vremenu.

- Ono je zakonski takvo kakvo jeste, a i u praksi vrlo često jeste isto. Promenilo se to što se poslednjih godina dosta ljudi našlo u nekoj vrsti preduzetništva, a tu radnog vremena baš i nema. Takođe, naravno da u nekim biznisima postoji potreba za dodatnim radnim vremenom, ali to poslodavci i zaposleni rešavaju na različite načine - navodi Drobnjaković.

Ranka Savić, pak, ističe da se danas radi i više i duže.

- Ali, to za posledicu nema i više para u novčaniku. Radnici traže prekovremeni rad da bi uvećali svoja primanja i na taj način uspeli da prežive. Mnogi rade prekovremeno, ali za taj rad ne dobijaju novac, nego slobodne dane, koje onda zbog potrebe posla nikada ne iskoriste. Ovaj period karakteriše veliki strah od gubitka posla. Radnik radi, ćuti, bespogovorno izvršava naredbe poslodavca - smatra ona.

Nekadašnji i „odloženi“ start

- U odnosu na neka ranija vremena, koja pamte stariji, satnica radnog dana se jeste pomerila i ona je sada u većini preduzeća i korporacija na evropskom radnom vremenu, od 9 do 17 časova. Međutim, i dalje imamo brojne državne i javne službe koje radni dan počinju ranije, a takođe je i sve češća praksa uvođenja kliznog radnog vremena. Firme dozvoljavaju svojim zaposlenima da kasnije započnu rad, ako je priroda posla takva, a to naravno znači da će ga kasnije i završiti. Zaposlenima ovo daje osećaj veće slobode i da vladaju svojim vremenom - navodi Drobnjaković.

Ranka Savić, takođe, ukazuje na pomeranje startne satnice, čak i u državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

Na pitanje da li je lakše bilo biti radnik nekada ili sada, ona ističe da „biti radnik nikada nije bilo lako“.

„Ono što je suštinska razlika je to da se ranije radnik mnogo više poštovao. Bio je adekvatno plaćen za svoj rad. Radno mesto mu je bilo sigurnije. Poslodavci iz ranijeg perioda nisu radnu snagu doživljavali kao trošak, nego kao ekonomsku vrednost i tako su se i ponašali prema njima - ukazuje ona.

Kada je reč o poslodavcima, Drobnjaković podseća da svaki poslodavac zna da vreme za biznis nikad nije idelno i da takvo ne trebe čekati.

- Dakle, poslodavac radi u zadatim uslovima i njima se prilagođava, jer svako vreme postavlja neki novi izazov. Danas se srećemo sa puno izazova: kako uposliti i kako motivisati generaciju milenijalca, a već i takozvanu Z generaciju; kako pronaći radnu snagu u opštinama po Srbiji u kojima praktično nema nezaposlenih, sve su angažovale velike strane korporacije; kako pomiriti visoke dažbine i troškove sa potrebom da se motivišu i zaposleni, a da preduzeće na kraju ostvari profit? Zbog svega ovog, opšta situacija za poslodavca nije laka, ali ja to ne bih poredio sa ranijim vremenima, jer su i ona imala neke svoje izazove - ističe Drobnjaković.

On navodi, kada je reč o radnom vremenu, uvek postoje razlike u delatnostima.

- Negde su te razlike smanjene, a negde i povećane. Smanjene su razlike u smislu da se sve industrije digitalizuju, tako da otvaraju i nova radna mesta koja su vezana za internet, za drugačije radno vreme, na mogućnost rada na daljinu. Digitalizacija je slična u svim oblastima. Razlike su povećane u smislu otvaranje čitave kreativne i marketing industrije u vezi sa društvenim mrežama i internetom. To su pozicije koje se rade na sasvim drugačiji način od nekad uobičajenih industrijskih radnih mesta, često angažuju nove generacije, čije su radne navike i očekivanja takođe sasvim drugačiji nego što je bilo nekad - objašnjava naš sagovornik.

Automatizacija: Možda nije lakše, ali je drugačije

Naši sagovornici saglasni su da su automatizacija i tehnološki napredak ubrzali sve poslovne procese.

- To ih je učinilo efikasnijim, ali ne znam da li se može reći da su lakši. Jednostavno je promenjena cela poslovna filozofija, energija koja se ne troši na fizički rad usmerava se na druge stvari, i to će tek postati očigledno sa sveopštom digitalizacijom koja se odvija u celom svetu, i ne samo u biznisu. Ne znam da li je posao lakši, ali svakako je sasvim drugačiji - zaključuje Drobnjaković.

Automatizacija i digitalizacija, po mišljenju Ranke Savić, svakako olakšava poslovanje i sam proces rada. Ali, kako navodi - ona je i opasnost za radnika jer mu “uzima” radno mesto.

- To je globalni problem. U Srbiji, automatizacija još uvek nije preterano veliki problem, kao što je to slučaj u zemljama EU. Međutim, ne treba da čekamo da problem bude tih razmera. Već sada, mora se razmišljati, prilagođavati obrazovni sistem, raditi na otvaranju novih radnih mesta prilagođenih potrebama savremenog društva. Samo na taj način možemo izbeći veliku nezaposlenost do koje će sigurno doći usled automatizacije i digitalizacije - upozorava Ranka Savić.

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti