PUSTI SAN: Ni za 20 godina nećemo imati šestočasovno radno vreme

Kada će u Srbiji biti uvedeno šestočasovno radno vreme? I dok se većina samo osmehne na ovo pitanje jer ga smatra naučnom fantastikom, na drugom kraju sveta, po pisanju medija, finska premijerka Sana Marin, razmišlja da sprovede ideju da građani te zemlje umesto pet radnih dana idu na posao samo četiri dana, i to po šest sati.

- U odnosu na realizaciju ovakvih ideja Srbija je miljama daleko. Ovde ni za 20 godina nećemo imati šestočasovno radno vreme - kaže za sajt Poslovi.Infostud.com Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Manje rada, manje plate

On navodi da nema sumnje da bi smanjenje radnog vremena povećalo produktivnost, a zaposleni bi imali više vremena za porodicu i poslovno usavršavanje.

- Međutim, praksa je pokazala da poslodavci u tom slučaju treba da zaposle dodatne radnike, što im povećava troškove. Naša računica je pokazala da ukoliko bi se smanjilo radno vreme na šest časova u Srbiji, poslodavac bi morao da smanji plate za 7.500 do 8.000 dinara, a to svakako radnicima ne bi odgovaralo. Pitanje je i kako bi se organizovao posao u velikim sistemima kao što su Trepča, Železara Smederevo i RTB Bor...Jedino bi mogla da zaživi ova ideja u našem IT sektoru, pošto ionako mnogi IT stručnjaci rade od kuće. Kada imate sve to u vidu, u skorijoj budućnosti nije realno da radno vreme bude šestočasovno, ali ne samo kod nas, nego ni u zemljama regiona. Pitanje je i da li će jedna Finska uspeti da uvede četvorodnevno radno vreme - smatra Drobnjaković.

On podseća da ni eksperiment da se šestočasovno radno vreme uvede u staračkom domu u Švedskoj nije dao željene razultate, ali da jeste u razvijenim auto-industrijama gde je skočila produktivnost i profit, kao i u Majkrosoftu koji se pohvalio da im nikada nije išlo bolje.

A da se prvo uvede osmočasovno?

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenjuje da u Srbiji još nisu sazrele životne, privredne, a ni političke prilike da bi moglo da se uvede šestočasovno radno vreme.

- Ovde bi vest bila da u Srbiji nije dozvoljeno da se radi više od osam sati dnevno. To bi bila vest godine! Umesto toga, poslodavci masovno zloupotrebljavaju ono što je zakonom propisano, a to je 40 sati rada nedeljno, odnosno pet dana po osam časova. Mi već sada imamo na delu da se u Srbiji u proseku radi 42, 43 sata nedeljno, a da ne pričamo o građevincima i radnicima u trgovini koji rade i po šest dana u nedelji, a neretko i po 10, 12 sati dnevno. Ajde prvo da u Srbiji zaista uvedemo radno vreme od osam časova i da se kažnjavaju svi poslodavci koji to prekrše, a onda da se u narednom periodu borimo i za šestočasovno radno vreme  – navodi Vuković.

On ističe da celu priču dodatno komplikuje i stav poslodavaca koji odmah pominju i smanjenje plate za ta dva sata nerada.

- Kakvo smanjenje plata kada su one već ionako male? Svakog meseca našim građanima nedostaje najmanje 100 evra da bi kupili sebi osnovne namirnice, tako da im godišnje samo po tom osnovu fali više od 1.000 evra – dodaje Vuković.

Negde znoj, a negde ladovina

Prema podacima Eurostata za 2018. godinu u Srbiji se u proseku radilo 42,8 sati nedeljno, što je više nego što to zakon propisuje. Ubedljivo najviše vremena na poslu su provodili građevinci 46,9 sati nedeljno, zatim zaposleni u poljoprivredi 46,5 dok se u uslugama radilo 46 sati. Interesantno je da su se najmanje sati na poslu zadržavali zaposleni u sektoru obrazovanja - 38,9 sati i državnoj upravi - 40,6 sati nedeljno.

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije i direktorka Biznis Info grupe Biljana Stepanović kaže za sajt Poslovi.Infostud.com da zaposleni u velikom delu državne uprava i pojedinim javnim preduzećima odavno već imaju šestočasovnu radnu nedelju, a i kraće od toga.

- Niko nema uvid ni šta ni koliko rade. Probajte da odete na bilo koji šalter, u Poresku upravu, javnu administraciju, pa ćete videti. U privatnom sektoru pak, važe pravila koja uspostavi poslodavac. Radni dan može da traje i 8 i 12 sati, kako vam se zalomi, i tu nema nikakve kontrole. Tako da je ovakva inicijativa u prvom slučaju nepotrebna, a u drugom uzaludna - naglašava Stepanović.

Prema njenom mišljenju, u Srbiji je teško primeniti šestočasovno radno vreme jer „mi nismo Finska i zato što je ceo sistem neuređen".

Nemaju mogućnosti

Na pitanje zašto naši poslodavci uvođenje ovakvih ideja sapliću opravdanjem da onda moraju i plate da smanje, naša sagovornica kaže da veliki broj poslodavaca, koji se žestoko bore za opstanak u ovim uslovima, čak i da pretpostavimo da bi želeli, nemaju mogućnost da radnicima ostave iste plate za dva sata smanjeno radno vreme.

- To bi de facto značilo povećanje plata za 25% što apsolutno nije moguće - zaključuje Stepanović.

Poslodavci ne spore da bi dodatna liberalizacija koja se tiče limita radnih sati ili dana mogla da bude zaveštanje narednim generacijama.

- Verujem da su i radni dan od šest sati ili radna nedelja od četiri dana dobri alati za pojedina radna mesta kako bi se povećala produktivnost, smanjili troškovi, povećalo zadovoljstvo i omogućile dodatne beneficije za zaposlene roditelje, čime oni dobijaju ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Ova ideja je naročito popularna kod mlađih radnika i svet biznisa će morati da je ozbiljno razmotri kako bi privukao mlade ljude. Rad od kuće i druge slične beneficije svakako su prvi koraci ove nove prakse. Ali… postoji jedno „ali’’ odnosno nešto što moramo uraditi: moramo ići dalje od isključivo pozitivnih efekata te dublje istražiti i one negativne strane, kako bismo sprečili razočarenja jednog dana. Glavni preduslov za uvođenje ove prakse su zrela radna snaga i visoka efikasnost na poslu, i jednom kada to budemo postigli, svet kao celina može biti spreman za ovu sjajnu promenu – kaže Lana Stamenković, Supervizor regrutacije i selekcije u kompaniji Hemofarm.

Ona ocenjuje da najveću šansu da uvedu šestočasovno radno vreme imaju moderne industrije, 21. veka.

- To su industrije poput ICT, kreativne industrije, različitih konsultantskih kompanija, i zasigurno će one biti te industrije u kojima će se ova praksa prvo testirati i dati najbolje rezultate. Štaviše, manje kompanije mogu biti dobre oblasti za testiranje. Nedaleko od nas, u Sloveniji, imali smo primer uvođenja radne nedelje od 30 sati kod jednog proizvođača dizajnerskih stolica – podseća Stamenković i naglašava da je u ovoj fazi važno ostati otvoren, ali i oprezan i mudar u pogledu biznisa:

- Kao što naša poslovica kaže „Dvaput meri, jednom seci“.

A Fejsbuk anketa portala Poslovi.Infostud.com pokazala je da od 3.900 anketiranih posetilaca, čak 3.100 smatra da je uvođenje šestočasovnog radnog vremena u Srbiji nedostižno, dok njih 706 veruje da je to moguće.

PROSEČNO RADNO VREME PO ZEMLJAMA (izraženo u časovima, tokom jedne nedelje)

* Turska 45,7     

* Crna Gora 44,1     

* Srbija 42,8

* S.Makedonija 42,3     

* Grčka 42

* Hrvatska 39,6

* Francuska 37,3

* Finska 36,8

* Švedska 36,4

* Nemačka 34,9

* izvor: EUROSTAT