Posao nastavnika: Motivacija im deca, a ne uslovi

Kada su jednog uglednog finskog diplomatu pitali kako se odlučio za ovu profesiju, rekao je „nisam imao dovoljno dobre ocene da postanem nastavnik“. U njegovoj domovini nastavnička profesija najcenjenija je od svih i njome se bave samo izuzetni. I u Srbiji, do pre nekoliko decenija, posao u školi bio je jedan od najtraženijih, ali stvari su se dosta promenile. Danas u obrazovnom sistemu naše zemlje radio više od 140.000 ljudi, od kojih je oko 100.000 zaposleno u osnovnim i srednjim školama, ali mladi se više ne grabe za ovu profesiju.  

Prosvetni radnici često se žale na visinu zarada, status i sve veću administraciju koju im nameću nadležni, zbog čega verovatno i mladi u mnogo manjem broju upisuju nastavničke fakultete, a kada ih i završe mnogi izbegavaju da radni vek provedu u učionici. Prosvetnih radnika ima više nego radnih mesta u školi, ali za neke predmete hronično nedostaje nastavnika, posebno za informatiku, stručne predmete u srednjim školama, strane jezike…Nekada su bile potrebne najviše ocene za upis na nastavničke fakultete, a danas, recimo, smerove na Filološkom fakultetu, posle kojih mogu da predaju srpski jezik i književnost, upisuju i osrednji đaci. I na kraju svakog upisnog roka ostane nepopunjenih mesta. 

Ne bi menjali svoj posao ni za šta na svetu 

Ipak, oni koji se odluče za rad sa đacima kažu da je to najlepše zanimanje na svetu i da ga nikada ne bi menjali za bilo koju drugu profesiju, posebno ne za svakodnevnih osam sati sedenja u kancelariji. Nastavnički posao, kažu, mora da se voli, i to je glavna motivacija za rad u školi.  

Marija Mitrović je učiteljica, ili profesor razredne nastave, kako se ovo zanimanje zvanično zove, u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu, duže od jedne decenije. Tokom srednje škole, planirala je da upiše Pravni fakultet. Na kraju je odustala od te ideje, jer kaže „nema dušu za pravnika“, i razmišljajući šta bi mogla da studira, pomislila je kako je učiteljski posao jako lep. Tako je njena priča počela, a sada je ne bi, dodaje, menjala ni za šta na svetu.  

- U ovoj profesiji sve je pitanje ljubavi. I prema poslu i prema deci - kaže Marija Mitrović za „Infostud“. - Ja radim sa učenicima od prvog do četvrtog razreda i sebe vidim kao nekoga ko je neophodan toj deci. Nekada sam im i mama, i baka, i pedagog, i psiholog i učitelj. Sve po malo - kaže Marija i dodaje. 

- Učim ja njih, ali i ja svašta naučim sa decom. Sa njima sam sazrela i promenila se nabolje. Oni me napune svojom energijom i emocijama. Nekada to ume da bude i teško, jer brigu o deci ponesem sa sobom i kada završim sa časovima, mislim o njima i kod kuće. Ne znam nijednog nastavnika koji može da, kad izađe iz škole, ostavi posao za sobom.   

Ovom profesijom, dodaje, ne može svako da se bavi. Objašnjava da nije lako stati pred 30 učenika, da nastavnik mora da bude i glumac i animator, da bi čas bio uspešan.  

Žao joj je, kaže, što je svaka naredna generacija učenika drugačija i što su te promene na lošije. Manje interesovanja, pažnje, znanja…  

- Iako je profesija najlepša na svetu, postoji tu, naravno, i mnogo problema. Nametnuto nam je da se više bavimo dokumentacijom, da provodimo sate pišući izveštaje, evidencione liste, analize, a mnoge od tih stvari kasnije ni čemu ne služe - smatra naša sagovornica. - I uslovi za rad bi trebalo da budu bolji. Nemoguće je raditi sa 30 dece u odeljenju, ako želiš svakom od njih da se posvetiš. Posebno je teško ukoliko u odeljenju ima i dece sa smetnjama u razvoju. Niko nas nije učio kako njima treba da pristupimo, pa to radimo intuitivno, trudeći se da im se posvetimo, a da dovoljno vremena bude i za svu ostalu decu. Nastavni programi su preobimni, pa za mnoge lekcije ima vremena samo da se „pretrče“, da bismo stigli da obradimo ceo predviđeni program.  

Nove generacije traže drugačiji pristup 

I profesorka srpskog jezika i književnosti Dragana Cukić (na slici) smatra da joj svake nedelje nedostaje po jedan čas da bi stigla da obradi celo gradivo. Slaže se da je administracija mnogo obimnija nego kada je počela da radi pre dve decenije, ali kaže da se neke stvari svake godine ponavljaju, pa što više iskustva, to je i sa izveštajima lakše. Dragana je jedan od onih nastavnika entuzijasta koji se trude da svoje časove obogate kvizovima, prezentacijama, online aplikacijama, video-materijalima, sa đacima pravi školski časopis, organizuje predstave, priprema ih za takmičenja i upis u srednju školu…   

- Za mene je najuspešniji čas onaj na kome učenici aktivno učestvuju, razmenjuju mišljenja, a da bih ih zainteresovala, trudim se da čas bude što dinamičniji – objašnjava Dragana Cukić. – U današnje vreme digitalnih uređaja, njima mnogo više privuče pažnju i lakše nauče ako im za neku oblast ili lekciju na kompjuteru napravim kviz, svakom dodelim avatar, ako pripremim video…Sve to je krenulo u vreme korone i pokazalo se da daje dobre rezultate. Deci su potrebni dinamični sadržaji. A da bih pripremila sve to, uz kompjuter ostajem i posle radnog vremena, ali ja to zaista volim da radim.  

Kaže da je rad sa decom i zanimljiv i naporan. Ali, napominje, svi njihovi uspesi, to što učestvuje u njihovom obrazovanju, vaspitanju, što ih gleda kako odrastaju i sazrevaju, čini da se nastavnička profesija ne može uporediti ni sa jednom drugom.  

- Javljaju se i kada završe školu, sretnemo se, obaveštavaju me o svojim uspesima. Posebno mi je drago kada mi kažu da im je zbog naših časova omiljeni predmet srpski jezik i književnost - priča Dragana Cukić. - Jako se obradujem kada se jave i kada znam da sam bar malo učestvovala u tome što su, bez obzira na to čime se bave i koliko su uspešni u poslu, postali dobri ljudi. E to je nešto što druge profesije ne mogu da pruže!  

I dobri i lošiji isto prolaze  

Još jedna nepravda koja tišti nastavnike, posebno one koji su veoma posvećeni svom poslu, jeste „uravnilovka“. U prosveti nema napredovanja. Bez obzira da li je neko izuzetan, kreativan, predan poslu ili časove samo odrađuje – i status i plata su im isti. Zarada može da se uvećava samo za godine minulog rada. Godinama se pričalo o uvođenju platnih razreda i napredovanju kroz različita nastavnička zvanja, ali to se nikada nije dogodilo. Iako su plate poslednjih godina značajno uvećane i od januara 2024. osnovna zarada nastavnika je 86.680 dinara, iz prosvetnih sindikata poručuju da su i dalje manje od primanja njihovih kolega u regionu.