Prekvalifikacijom do plate

(Preuzeto sa sajta B92 - 14. 10. 2012.)

Daktilografi, pravni i ekonomski tehničari, gimnazijalci, koji godinama obilaze šaltere biroa za zapošljavanje sve češće se odlučuju da promene zanimanje.

Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je bez posla 751.458 osoba

Mnogi od njih, u potrazi za radnim mestom i sigurnom platom, prekvalifikuju se za kuvare, frizere, pekare, računovođe...

Nekoliko hiljada godišnje kurseve i obuke završava o trošku države i potencijalnih poslodavaca, a bar isto toliko je i onih koji sami finansiraju obuku i diplomu nekog zanata.

Nacionalna služba za zapošljavanje redovno preusmerava svoje „klijente" na nešto isplativije profesije koje će ih lakše dovesti do (prve) plate. Samo u ovoj godini je prekvalifikovano oko 2.500 nezaposlenih, a još nije stavljena tačka.

"Od januara do danas smo imali 139 različitih programa za prekvalifikaciju, a najviše (22 odsto) odnosilo se na pravo i administraciju, i to za vođenje poslovnih knjiga, elektronsko poslovanje, računovodstvo... Na drugom mestu po zastupljenosti bile su prekvalifikacije za mašinstvo i obradu metala (15 odsto), a na trećem (12 odsto) su obuke iz građevinarstva", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ.

U NSZ naglašavaju da ne postoje posebni uslovi da bi neko postao kandidat za prekvalifikaciju. U razgovoru sa svakim nezaposlenim stručnjaci dolaze do procene koliko bi takva obuka pomogla da se lakše nađe posao.

Pokazalo se da su najveće interesovanje imale žene i mlađi od 35 godina, ali i oni koji su na birou proveli godine i potom shvatili da im se njihove kvalifikacije i znanja neće isplatiti. Većina kandidata ima treći i četvrti stepen stručne spreme.

Ove obuke traju od 30 dana do šest meseci, a u proseku tri. Službi za zapošljavanje se, osim nezaposlenih pojedinaca, često obraćaju i sami poslodavci.

To je slučaj kada, na primer, dođu veći investitori u neku sredinu, ali na „lokalnom" birou nema kadrova koji su im u tom trenutku potrebni.

"Najviše su poslodavci tražili obuke iz hemije i nemetala - čak 39 odsto zahteva se odnosilo na ovu oblast. Bilo je i 39 odsto obuka iz oblasti tekstila, kao što su šivači i konfekcionari".

Potrebu za novim znanjima nameću nove tehnologije, koje su promenile način rada aktuelan pre pet godina. Potrebno je obučiti nezaposlene da rade sa novim mašinama.

Dok traju obuke na zahtev poslodavca, nezaposleni dobijaju novačanu pomoć od 5.300 dinara, plaćen im je prevoz i doprinosi u slučaju da se povrede na radu.

Hiljade ljudi zanat svake godine izuči u nekom od narodnih univerziteta. Samo kroz obuke i kurseve „Božidara Adžije" prođe godišnje oko 8.000. Trećina ovih ljudi, prema rečima Žarka Vukmirovića iz NU „Božidar Adžija", odlučuje se za neki od 250 različitih zanata.

"Najatraktivnija su građevinska zanimanja, poput tesara, kraniste, zavarivača, zidara... Neki od njih izuče zanat da bi radili u Rusiji, ali većina za poslove u domaćim firmama. Posebno je u poslednje vreme tražena obuka za viljuškara, jer je veliko interesovanje na tržištu", kaže Vukmirović.

"Odmah uz građevinare, po popularnosti su i zanati za ulepšavanje. Masažu savladaju za dva meseca, a frizerski zanat za četiri meseca. Treća grupa, za koju nikada ne jenjava interesovanje, jesu obuke za kuvare, poslastičare, pekare..."

Za razliku od ovih kurseva koji se plaćaju, ljudi koji nisu završili ni osnovnu školu mogu u okviru projekta „Druga šansa" besplatno da izuče jednostavnije zanate i budu pomoćnici frizera, kuvara, baštovani ili da se odluče za neko drugo od 50 ponuđenih zanimanja.

U ovoj godini je NSZ organizovala i različite obuke za aktivno traženje posla - u pisanju radne biografije, ovladavanju tehnikama traženja posla i savetima za intervju sa poslodavcem... Od početka godine 24.950 nezaposlenih je prošlo kroz ovakve „kurseve", a zaposlilo ih se više od 4.000. Ovakva vrsta treninga intenzivnije se primenjuje u klubovima za traženje posla, u kojima je bilo 2.498 polaznika, a 415 je našlo novo radno mesto.

Izvor: Novosti