Previše frizera, premalo doktora nauka

(Preuzeto od Građanskog lista 04.07.2008.) Nezaposlenost je i dalje veliki problem u Vojvodini i čitavoj Srbiji uprkos tome što se, bar prema zvaničnim pokazateljima, broj ljudi bez posla u pokrajini smanjuje iz godine u godinu. Prema podacima Pokrajinske službe za zapošljavanje (PSZ), u Vojvodini je krajem maja bilo 210.277 aktivnih nezaposlenih osoba, što je za 16 odsto manje nego prošle godine u isto vreme. Najviše nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) bilo je u filijali Novi Sad – 62.579, zatim Pančevu – 33.712, Sremskoj Mitrovici – 31.652, Zrenjaninu – 26.164, dok ih je najmanje bilo u Subotici i Kikindi, približno po 16.000. Prosek čekanja na posao je oko četiri godine. S druge strane, školstvo u Srbiji uopšte nije prilagođeno savremenim potrebama tržišta rada, pa iz škola i dalje izlaze prekobrojni frizeri, ekonomisti, dok nedostaje doktora nauka, informatičara...Ne treba zaboraviti ni tu činjenicu da se u Srbiji mnogi i dalje zapošljavaju zahvaljujući poznanstvima, rodbinskim i kumovskim vezama, stranačkoj opredeljenosti... Probirljivi nezaposleni? Da bi stimulisali zapošljavanje i ljudima bez posla povećali šanse za zaposlenje, u PSZ tokom čitave godine sprovode različite programe za nezaposlene i poslodavce. Nezaposlenima su na raspolaganju obuke za strane jezike, računare, sticanje prve kvalifikacije za one bez zanimanja, kursevi za promenu zanimanja ako je nemoguće zapošljavanje u struci, zatim stipendiranje postdiplomaca, subvencije za samozapošljavanje... Međutim, u službi napominju da puno ljudi bez posla ne želi bilo kakvo radno mesto, nego hoće da biraju. – Veliki broj nezaposlenih neće da radi poslove sa zaradom nižom nego što su oni zamislili, ili poslove koji su drugačiji od onih koje oni žele, iako su u okviru njihovih kvalifikacija, ili u firmi koja nije banka ili Naftagas, javno preduzeće i slično. Međutim, trebalo bi da oni aktivno učestvuju u traženju radnog mesta, a kasnije, kad se zaposle, mogu da napreduju, dokazujući se svojim radom – kažu u PSZ i dodaju da mnogi ljudi bez posla žele visoke zarade, ali je malo ko od njih spreman da radi svih osam sati. S druge strane, najviše osoba na evidenciji koje godinama čekaju radnu mesto, čak 41 odsto, završili su samo osnovnu školu, ili čak ni to! – Poslodavci traže radnike s višim stepenom stručne spreme, koji poseduju dodatne veštine, ili visokokvalifikovane radnike, a u Srbiji imamo veoma nizak nivo obrazovanja. Mnoga zanimanja su prevaziđena i izumrla, a kod nas se još školuje za njih. Pojavljuju se nova zanimanja, koja kod nas nigde ne postoje, a neka postojeća malo su vrednovana. Dok to ne bude promenjeno, teško da će se u nekoj većoj meri smanjiti nezaposlenost – smatraju stručnjaci. Deficitarna zanimanja Otežavajući faktor pri zapošljavanju jeste i slaba geografska pokretljivost nezaposlenih. U nekim nerazvijenim opštinama pojedina zanimanja su deficitarna, ali niko ne želi da se preseli tamo i zasnuje radni odnos. – Svi gravitiraju ka većim industrijskim mestima i time narušavaju već postojeće stanje na tržištu rada. Na primer, lekar opšte prakse je deficitarno zanimanje, ali ne u Novom Sadu. Uprkos tome, niko od lekara ne želi da ide u seosku sredinu – kaže za GL Dušica Durman, stručni saradnik za analizu i statistiku u PSZ. Tako su u nekim delovima Vojvodine deficitarni vozači teretnjaka, administrativni tehnički sekretari, menjači novca, krupijei, statističari, knjigovođe, blagajnici, knjigovodstveni likvidatori... S visokom spremom, negde su deficitarni programeri informacionih sistema, komercijalisti, spikeri, viši oficir milicije i drugo. Manjak je i radne snage s doktorskom titulom, kao što su doktor tehničkih nauka za računarsku tehniku, doktor poljoprivrednih nauka za proizvodnju bilja, kao i doktori ekonomskih nauka. ANTRFILE: Mnogi rade na crno Pretpostavlja se da trećina nezaposlenih radi na crno, iako su na evidenciji NSZ. Koliko je ta pojava raširena, svedoči i činjenica da mnogi "nezaposleni", kad im dođe dan za redovno javljanje u NSZ, zovu da zamole za drugi termin, pošto, eto, ne mogu da izađu s posla! Mnogi ostvaruju kakve-takve prihode u sivoj zoni, iako ih poslodavci ne prijavljuju i ne uplaćaju socijalne doprinose za njih, što bi država morala što pre rešiti. Poslodavci preko NSZ mogu da dobiju finansijsku podršku ako žele da zaposle mlade, osobe s invaliditetom, da otvore 50 novih radnih mesta, angažuju pripravnike...