Gradilište čeka, Moravacem zove – jesi li ti naš novi građevinski inženjer?
Probni rad: Umesto ugovora radnicima "šut-karta"
(Preuzeto sa sajta Kamatica - 03. 07. 2013.)
Zloupotreba ove vrste najzastupljenija je u kafićima, buticima, trafikama, pekarama i sezonskim delatnostima, gde posao traže mladi željni zarade i sopstvenog dinara.
Zbog loše ekonomske situacije i povećane nezaposlenosti sugrađani srljaju u ponuđene poslovne prilike, a da se prethodno ne informišu o svojim pravima, kao ni o budućem poslodavcu.
Oštećeni radnik koji ima ugovor o probnom radu, može da se obrati inspekciji ili da pokrene privatnu tužbu, što se retko dešava, jer je proces skup i spor.
Načelnica Inspekcije rada Ljiljana Stojšin kaže da svaki poslodavac određuje dužinu probnog rada, koji ne sme biti duži od šest meseci i mora biti naznačen u ugovoru.
Ukoliko inspekcija zatekne neprijavljenog radnika kažnjava poslodavca i određuje mu rok do kada mora prijaviti radnika. Kazne za fizička lica su od 400.000 do 500.000 dinara, dok će pravna lica platiti od 800.000 do milion dinara.
Ugovor jedini pravni oblik zaštite
Predsednik Društva za borbu protiv prevara Saša Pribićević naglašava da je jedini način da se radnici zaštite ugovor, koji je obavezan i za probni rad. - Ugovor za probni rad računa se kao rad na određeno i mora se potpisati, jer je to jedini dokaz da se radilo na nekom mestu. Sve zaposlene treba da štiti Inspekcija rada. Gledao sam kako rade svoj posao. Najvažnije im je da je radnik prijavljen, ali ih ne zanima da li je taj radnik dobio platu. Dešava se da ljudi rade mesecima, a od zarade vide samo nekoliko hiljada dinara i na kraju dobiju otkaz. To je izrabljivanje ljudi, pravi robovlasnički odnos - kaže Pribićević.
