Rad "na crno" na udaru inspekcije

(Preuzeto sa sajta RTS - 21. 03. 2010.)

Prema nezvaničnim procenama između 500 i 700 hiljada radnika u Srbiji radi na crno. Na crno najčešće rade mladi, primaoci socijalne pomoći, i zaposleni koji ne primaju platu. Suzbijanje rada na crno najvažniji je zadatak inspekcije rada i mnogih državnih organa, a prošle godine, na osnovu prekršajnih kazni, naplaćeno je 382,5 miliona dinara.

U borbi za golu egzistenciju Igor Stavrović prinuđen je da radi na crno. Radio je četiri meseca u privatnoj firmi neprijavljen, ali je onda napustio taj posao. Gazda mu je ostao dužan jednu platu.

"Prekinuo sam radni odnos, ako tako mogu tako pravno da ga nazovem, zato što nisam bio zadovoljan platom i što nisam bio prijavljen. A i isplata je bila neredovna", priča Igor, uz napomenu da je gazda obećao da će ga prijaviti.

Prošle godine Inspekcija rada obavila je više od 390 hiljada nadzora kojima je obuhvaćeno 350 hiljada radnika. Od oko 6.000 zatečenih neprijavljenih radnika, intervencijom inspekcije njih 5.000 primljeno je u stalni radni odnos.

Inspektori su obučeni da rade kompletan nadzor i to u tri smene, a predložene su i izmene nekih često zloupotrebljavanih odredbi zakona o radu. Inspekcija je na primer, tražila da ugovor o radu bude u sedištu poslodavca.

"Ugovor o radu mora se zaključivati momentom početka rada radnika, a ne u roku od osam dana od kada radnik počinje da radi, kakva je sad situacija kao i sa uplatom poreza i doprinosa gde poslodavac sada ima rok od osam dana koji stvara mogućnost za zloupotrebe", rekao je Radovan Ristanović, direktor Inspekcije rada.

Rad na crno je i neplaćanje doprinosa, poreza i prekovremenog rada, i uskraćivanje godišnjeg odmora. Iako su kazne visoke, prošle godine izricane su daleko ispod zakonskog minimuma, a veliki broj inspekcijskih prekršajnih prijava je zastareo.

Sve to nije stimulisalo smanjenje rada na crno, a ne ohrabruje ni podatak da će zbog racionalizacije državne uprave od 305 inspektora rada u Republici, njih 39 ostati bez posla.