SAMO RETKI: 328 očeva u Srbiji tokom 2019. bilo na porodiljskom bolovanju

Očevi u Srbiji teško se odlučuju da odu na porodiljsko bolovanje. Da li zato što većina smatra da to nije prirodna pozicija muškarca ili je pojedine tate sramota od toga šta će im reći okolina ili pak neki čak ni ne znaju da imaju ovu mogućnost?

Koji god da je razlog ili opravdanje, prema najnovijim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukupno 328 očeva tokom 2019. godine koristilo je svoje pravo na različite vidove odsustva da bi se brinuli o svojoj deci (porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i odsustvo radi posebne nege deteta).

 Procedura sigurno nije problem

Postoje predrasude i da je komplikovana procedura za odlazak očeva na porodiljsko bolovanje. Zapravo je vrlo slična onoj kada mama otvara bolovanje. Porodiljsko bolovanje koje traje od najkasnije 28 dana pred porođaj, pa do puna tri meseca nakon porođaja, može da koristi isključivo mama, osim u posebnim slučajevim: kada majka napusti dete, usled smrti majke, izdržavanja zatvorske kazne ili kad je iz nekih drugih razloga majka opravdano sprečena da vodi računa o bebi, kao što je, na primer, hospitalizacija usled bolesti. Odsustvo radi nege deteta nadovezuje se na porodiljsko bolovanje i mogu ga koristiti oba partnera, ali ne istovremeno.

Prema podacima Ministarstva za rad, očevi koji koriste ovo svoje pravo uglavnom imaju između 30 i 40 godina, dok se na ovaj vid bolovanje najmanje odlučuju muškarci sa više od 50 godina, kao i oni do 30 godina.

A šta kažu oni retki očevi, oni koji su imali hrabrosti da se upuste u ovakav izazov. Kako zaista izgleda kada jedan tata ode na bolovanje da bi čuvao dete i šta mu je ključni motiv za to, pitamo našeg kolegu, direktora razvoja Infostud grupe Stefana Saloma. 

- Bilo je nekoliko razloga. Prvi je što sam hteo da iskoristim priliku da provedem više vremena sa svojim sinom. To mi je bila jedinstvena prilika u životu da potpuno usredsređen provedem dva meseca sa njim, bez odlazaka na posao. Zatim, ja sam ceo taj period doživeo kao neku vrstu izazova: kako ću se snaći u ulozi onog ko treba da se dominantno brine o bebi i njegovim  potrebama, ko treba da priprema hranu za njega i za porodicu. Sem ovih mojih, unutrašnjih razloga, bila su i dva spoljna – jedan prema mojoj supruzi, kojoj sam hteo da obezbedim da ima više vremena za sebe i mogućnost da se bolje fokusira na svoj karijerni put. A želeo sam i da dam primer unutar firme – da kolege u Infostudu osvestim o tome da imaju pravu da uzmu odsustva za negu deteta i da im poručim primerom da je sasvim u redu da to urade – kaže Salom.

Bez straha, čeka vas jedinstveno iskustvo

On navodi da može samo da pretpostavi zbog čega se tate u Srbiji tako retko odlučuju na ovakav potez.

 - Stvarno nisam siguran šta je razlog i to je nešto što bi vredelo istražiti. Pretpostavljam da ima nekoliko komponenti – verujem da mnogi ni ne znaju da imaju to pravo. Zatim, dosta se retko drugi očevi odlučuju za to, pa je mnogima i koji znaju, verovatno, neprijatno da budu jedini. Moguće je da postoji i doza straha kako će na tu njegovu odluku gledati nadređeni i kolege, da li će smatrati da je to u redu ili negativno. A sigurno je i da ima onih i koji to ne žele i ne bi voleli ni da se nađu u situaciji u kojoj se u toj meri brinu o svom detetu – smatra Stefan i naglašava:

„ To je po meni  velika šteta jer na taj način propuštaju da se na jedinstven način povežu sa svojim sinom ili ćerkom. Nadam se da će vremenom sve više očeva ovo raditi i da će, s vremenom, oni zajedno sa svojim suprugama moći realnije, bez spoljnih pritisaka da ocene da li i koliko odsustva žele da iskoriste“.

On napominje da je upravo tih dva meseca za njega bilo iskustvo koje ga je dodatno približilo sinu. 

- Kada mi je ćerka bila u tom uzrastu imao sam određenih zdravstvenih problema koji su, u međuvremenu, na sreću prošli i nisam bio u potpunosti prisutan u njenom razvoju. Takođe, naučio sam da potražim i nađem smisao i radost,  pa čak i zabavu u običnijim, svakodnevnijim stvarima poput pripreme obroka za decu, sređivanju stana i sl. – priznaje Salom.

A da li bi ovakvo iskustvo preporučio i drugim očevima, Stefan kaže:

- Apsolutno. Mesec dana svakome, a dva meseca skoro svakome. Na poslu se za to vreme neće desiti ništa nenadoknadivo i vreme će proletiti i brže nego što vi ili vaše kolege očekuju. A imaćete jedinstvenu priliku da potpuno fokusirani  gledate vaše dete i bebu kako odrasta uz vas – to možete samo tada i kasnije vam se ta prilika neće ponovo ukazati! Za razliku od posla koji će biti isti takav tu i kad se vratite - poručuje Stefan.

 Da vidimo šta je isplativije

Jasmina Mihnjak, psiholog i urednica portala Bebac kaže da se nažalost, motivi odlaska na odsustvo radi nege deteta kod nas razlikuju u odnosu na druge zemlje.

- Na osnovu našeg iskustva roditelji najčešće kalkulišu i donose odluku na osnovu toga šta im je isplativije. To znači da često odsustvo uzmu očevi čije supruge nemaju dovoljnu novčanu naknadu, tako da nisu uvek u pitanju mame koje više zarađuju. Važno je napomenuti da je sporan Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u velikoj meri umanjio naknade ženama koje zarađuju više od tri prosečne plate. Uz troškove koje ne mogu da pokriju sa toliko umanjenim primanjima, često im je isplativije da se vrate na posao. Nažalost, nisu retke situacije u kojima se žene na visokim pozicijama uslovljavaju da se ranije vrate na posao, a sve po ugledu na neke druge zemlje u kojima najviše tri meseca nakon porođaja mame počinju da rade. Prećutno i neformalno u takvim kompanijama postoji pravilo: Ili se vrati brzo ili ti sledi niža pozicija ili čak i otkaz – navodi Mihnjak.

 Država i poslodavci da podrže očeve

Naša sagovornica dodaje da pojedini poslovi sami po sebi ne dozvoljavaju odsustvo sa rada na dug vremenski period jer se gubi kontinuitet, pa žene samovoljno odlučuju da se ranije vrate na radno mesto. To je još jedan od razloga da se odsustvo sa posla, a samim tim i briga oko bebe podeli između supružnika.

- Danas su partneri ravnopravniji u svim poslovima, ali kad bebac dođe na svet nužno se vraćamo u patrijahalni model, kod nas posebno. Muškarci čuvaju posao, a žene decu. Zato ova mera omogućava i ocu da bude uz bebu, doprinosi da se oboje podjednako brinu o njoj od prvog dana, a da sa druge strane oba partnera ravnopravno učestvuju i u svom poslovnom životu i ulozi koja im takođe oboma pripada – ističe Mihnjak.

Prema njenom mišljenju, bilo bi dobro da i tata i mama u prvim danima što duže budu zajedno sa svojom bebom i da ih država i poslodavci u tome podrže.

- Važno je da se tate podstiču u tome da je roditeljstvo najlepša, ali i zahtevna uloga i da je ne čini samo igra sa detetom, već sve ono što nosi ta velika prva godina u kojoj najviše rastemo kad rastemo svi zajedno.  Ne postoje nikakvi dokazi koji idu u prilog tome da se mame bolje snalaze u roditeljskoj ulozi. Mit o materinskom instinktu je davno opovrgnut, a nova uloga podjednako teška i mamama i tatama. Žene se ipak više brinu o bebi jer se tate kasno uključuju. – kaže Mihnjak.

Istraživanje na ovu temu dr Dragana Stanojevića, docenta na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pokazalo je da je tek svaki dvadeseti otac u našoj zemlji kompletno uključen u roditeljstvo. Četvrtina očeva uopšte nije uključena u negu dece, 12 procenata je veoma nisko uključeno, a oko trećina njih je visoko uključena.

„Nega dece podrazumeva hranjenje, kupanje, zabavljanje i čitanje, prepovijanje i uspavljivanje deteta. Smatram da tate žele da se brinu o svojoj bebi, da su danas više nego ikada motivisani i spremni na to, ali im opšte društvena atmosfera i dalje nepisana „pravila igre“ to ne dozvoljavaju“ – zaključuje Mihnjak.