Poslovi.infostud.com koristi kolačiće kako bi vam pružao najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da ste saglasni sa korišćenjem kolačića. Saznajte više.

SREĆAN PRAZNIK RADA: Od migracije radnika do nepovoljnih ugovora


 

Pad broja registrovanih nezaposlenih, ali uz migraciju radno sposobnog stanovništva na tržišta Evropske unije i rast fleksibilnih oblika rada poput ugovora o privremenim i povremenim poslovima, karakterišu tržište rada u Srbiji u protekloj deceniji. Iako je pandemija koronavirusa značajno uticala na način obavljanja posla, osnovne „boljke“ ovdašnjeg  tržišta - nemaju veze sa virusom.

Deset godina i deset puta više oglasa za zapošljavanje. Ovako izgleda statistika sajta Poslovi.Infostud.com u protekloj deceniji. Dok su 2011. godine poslodavci objavljivali tek nešto manje od 4.000 oglasa u kojima traže zaposlene, tokom protekle 2020. na ovom portalu oglasili su tačno 41.902 poziva za nezaposlene.

Struktura traženih zanimanja, bar onih u vrhu, gotovo se nije menjala.

Već deceniju se najviše traže radnici na poziciji prodavac i komercijalista.

Trgovina i prodaja, pa potom na drugom mestu IT su godinama oblasti u kojima ima najviše oglasa poslodavaca.

Redosled traženih zanimanja se menja iz godine u godinu, ali su u top deset manje-više iste profesije - osim pomenute dve, tu su i administrativni radnik, programer, menadžer prodaje i izvoza, ali i diplomirani mapinski inženjer, programeri, vozači i - telefonski operateri koji su uvek u prvi 10 traženih zanimanja.

Tražene delatnosti su, osim trgovine, prodaje i IT i - mašinstvo, elektrotehnika, administracija, građevina, transport, pa i - pozivni centri.

Kako se kretao broj zaposlenih i nezaposlenih

Pre deset godina, 2011. broj zaposlenih u Srbiji je bio 1,87 miliona.

Na kraju 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj registrovanih zaposlenih bio je 2.253.159.

Broj zvanično nezaposlenih (prema Republičkom zavodu za statistiku) je, sa 745.186 u 2011. godini pao na 491.347 u 2020. godini.

Uvek je, ali baš svake godine, veći broj nezaposlenih žena od broja nezaposlenih muškaraca. 

- Postoji nekoliko procesa na tržištu rada koji su karakteristični za prethodnu deceniju, kaže Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.

Kako ukazuje, nakon velike krize i rekordno niske zaposlenosti koja je postojala na početku prethodne decenije, dolazi do trenda povećanja zaposlenosti.

- Ovo se međutim dešava daleko sporije nego na tržištima drugih zemalja, što je pretpostavljam najveći motiv za državne vlasti da se intenzivira politika privlačenja direktnih stranih investicija. Izmene i dopune Zakona o radu 2014. godine direktna su posledica ovakve odluke - umanjena su prava zaposlenima u radnom odnosu (pre svega na način da se njihov rad učini jeftinijim za poslodavca), podržana je dalja fleksibilizacija rada, navodi Reljanović.

Opstali su, podseća, režimi ugovora o radnom angažovanju van radnog odnosa, iako takvu specifičnost ne sadrže propisi Evropske unije, niti njenih država članica.

- Ovi ugovori dodatno dobijaju na značaju tumačenjima nedovoljno preciznih normi Zakona o radu, kao što je na primer tumačenje Ministarstva za rad da neko može kontinuirano biti u režimu privremenih i povremenih poslova, nezavisno od zakonskog ograničenja na 120 dana u toku jedne kalendarske godine, ukoliko nakon svakih 120 dana poslodavac promeni naziv poslova koje to lice obavlja.

Odliv stanovništva

Ovi potezi, kako ističe, dovode do više posledica, koje se i do danas zadržavaju na tržištu rada.

- Jedna posledica je odliv radno sposobnog stanovništva i ekonomske migracije uzrokovane za građane nepovoljnim politikama zapošljavanja i ekonomskih reformi, uslovljavaju formalni pad nezaposlenosti. Ovaj pad međutim u prethodnim godinama nije praćen porastom zaposlenosti - ona je već pet godina na gotovo istom nivou, ukazuje naš sagovornik.

Drugo, nakon početnog statističkog uspeha politike privlačenja stranih investicija, postalo je jasno kako navodi - da ona deluje devastirajuće na strukturu poslova koji se obavljaju.

- Rezultat politike fleksibilizacije jeste povećan broj zaposlenih na određeno vreme, daleko veća nesigurnost i fluktuacija u zapošljavanju, kao i izuzetno nepovoljni uslovi rada koji su, između ostalog, rezultat promovisanja Srbije kao zemlje jeftine radne snage i otvaranja novih poslova koji predstavljaju najjednostavnije, neinventivne manuelne poslove, idealne za poslodavce koji ne žele da ulažu u svoje zaposlene. Zapravo ne postoji mogućnost usavršavanja i napredovanja, a osnovna obuka je jeftina i kratka - ukazuje Reljanović.

Zaposleni rade na poslovima za koje su - prekvalifikovani

Ovo, pak, kako ističe Reljanović, utiče i na podzaposlenost - nude se poslovi koji ne odgovaraju strukturi obrazovanja nezaposlenih lica, pa se često dešava da ona pristaju da rade i poslove za koje su prekvalifikovani.

- Broj radnika angažovanih izvan radnog odnosa je stabilno visok, sa tendencijom daljeg rasta. I dalje postoji zloupotreba ovih ugovora kako u privatnom tako i u javnom sektoru, naročito u vidu zaobilaženja ustanovljene višegodišnje zabrane zapošljavanja. Istovremeno sa ovim procesima radi se na ozakonjavanju do tada nezakonitih praksi zapošljavanja (usvajanje Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je konačno regulisana oblast ustupanja zaposlenih) i na stvaranju novih fleksibilnih i po poslodavce jeftinih oblika radnog angažovanja - zakonsko regulisanje takozvanih sezonskih poslova pre nekoliko godina, uz najavu proširenja dejstva tog zakona na još nekoliko sektora tokom ove godine - objašnjava Mario Reljanović.

Nemoguće pronaći zaposlenog

Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije ocenjuje da su promene na tržištu rada u protekloj deceniji izuzetno velike i da za to postoji puno razloga.

- Ceo naš region se suočava sa velikom migracijom koja je nastala ulaskom Slovenije i Hrvatske u Evropsku Uniju. Takođe se određena tržišta EU otvaraju za radnu snagu iz Srbije. Sem toga, naša zemlja je, na sreću, već nekoliko godina lider ovog dela Evrope u privlačenju stranih direktnih investicija. To je dovelo do otvaranja znatnog broja radnih mesta i to nas svakako raduje - ukazuje Drobnjaković.

Ono što manje raduje to je, navodi, činjenica da imamo cele regione u Srbiji, nekoliko opština i gradova, gde je gotovo nemoguće pronaći zaposlenog.

Nužna promena obrazovnog Sistema

- Takođe ono što uočavamo to je raskorak između potreba privrede i realne edukacije radne snage. Biznis se brzo menja, pojavljuju se drugačija zanimanja, samim tim i potrebe za drugim znanjima. Sa jedne strane, imamo obrazovni sistem koji se skoro uopšte nije menjao već decenijama, a takođe imamo nedovoljnu fleksibilnost za učenje novih veština i prilagođavanje novim zanimanja. Mi iz privrede smatramo da su nužne promene u obrazovnom sistemu, da se on približi realnim potrebama preduzeća - ističe Srđan Drobnjaković.

Kako navodi potrebno je i da se građanima i privredi olakša dodatna edukacija, obuka u novim poslovima, kako bi stanovništvo lakše dolazilo do posla, a preduzetnici do odgovarajuće radne snage.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, ističe da je naše tržište rada opterećeno mnogim problemima.

- Veliki raskorak između ponude i potražnje, nedovoljna znanja i stručnost nezaposlenih, zastarele tehnologije. To je nešto što se nije bitno promenilo u ovih deset godina, ukazuje Savić.

Nije se, kaže, promenio ni položaj žena i mladih na tržištu rada.

- Oni su u visokom procentu nezaposleni. To je dovelo do odliva radne snage iz Srbije u zemlje EU i sveta. Naizgled je došlo do smanjenja broja nezaposlenih, međutim to dugujemo metodološkim razlozima, a ne realnom zapošljavanju – smatra ona.

Ovaj period, kako ističe, karakteriše prekarni (nesigurni) rad.

- Zapošljavanje se odvija preko Agencija za posredovanje u zapošljavanju, omladinskih i studentskih zadruga. Fleksibilni oblik zapošljavanja postaje dominantan, a nesigurnost radnika – pravilo. Danas u Srbiji imamo armiju, uplašenih i nesigurnih radnika kojim se lako manipuliše, koji su spremni na sve, jer je potrebno sačuvati posao – navodi Ranka Savić.

Šta nas očekuje

Tendencije koje se mogu predvideti, kako navodi Mario Reljanović, idu u korist daljoj fleksibilizaciji modaliteta rada, bez ikakvog poboljšanja kada je reč o sigurnosti zaposlenja ili socijalnom obezbeđenju takvih radnika.

- Državne vlasti odgađaju realizaciju donošenja novog Zakona o radu jer bi njime morali da usaglase radno pravo u Srbiji sa pravnim tekovinama Evropske unije, što bi uticalo na značajno smanjenje broja ugovora kojima se omogućava radna eksploatacija. Istovremeno, pod izgovorom neregulisanosti, najavljuje se donošenje zakona koji bi se bavio isključivo fleksibilnim radnicima - što pretpostavljam znači da će se ozakoniti eksploatacija radnika angažovanih putem digitalnih platformi, kojima će potencijalno biti priključeni i neki drugi oblici radnog angažovanja. Za sada nema najava kako bi ovaj zakon mogao da izgleda, odnosno šta će normirati - zaključuje Mario Reljanović

Finanijski izveštaji firmi i APR analiza

Prema finansijskim izveštajima koje su privredna društva i preduzetnici (ukupno njih 106.111) predali Agenciji za privredne registre, tokom prošle godine najveći broj zaposlenih, kada je reč o privredi, radio je u sektoru prerađivačke industrije (391.855 radnika), potom u sektoru trgovine (227.618), pa saobraćaja (101.935). 

Slede administrativne delatnosti, građevinarstvo, pa ostale delatnosti. 

U javnim preduzećima beleži se nastavak trenda pada zaposlenih – prema finansijskim izveštajima u njima radi 114.451radnika, što je 1.194 radnika manje nego u 2019.

Kada je reč o finansijskim institucijama, u bankarskom sektoru nastavlja se trend pada zaposlenih. Za dve godine broj zaposlenih smanjen je za 1.125 radnika, a broj banaka manji je – za dve.

Za razliku od banaka, broj zaposlenih u osiguravajućim kućama je za dve godine , od 2018. do kraja 2020. porastao za 515, iako je broj ovih društava ostao isti (20).

Posmatrano na nivou cele privrede, prema analizi APR, tokom 2020. je povećan broj zaposlenih za 43.592. u odnosu na 2019. Privredne društva poslovala su tokom 2020. sa ukupno 1.217.954 radnika.

Podelite na društvenim mrežama

Direktan link do vesti

Komentari na vest (2)


  • Zoran Bukilić

    pre 13 sati i 24 minuta

    Lično mislim da je broj nezaposlenih mnogo veći nego što se objavljuje u u izveštajima Nacionalne službe za zapošljavanje i u statističkim izveštajima. Mnogi nezaposleni se ne vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje jer ne primaju novčanu naknadu i nemaju odgovarajuću ponudu za svoje zaposlenje nego se snalaze sami i sami traže posao pa rade u većini po ugovorima van radnog odnosa ili na crno u kraćim intervalima. U prethodnom periodu bila je velika napadačka akcija sindikata i medija ,većinom negativna, na nelegalan rad lica preko agencija za zapošljavanje ,koje uzgred nisu ništa bile krive za tu situaciju, nego je država kasnila punih 14 godina na donošenje Zakona koji bi regulisao rad preko agencije i da se ustanove pravila te vrste zaposenja. I sada kada je donet Zakon,koji je mogu iskreno a i profesionalno da kažem veoma loš za praktičnu primenu i sa mnogo nejasnoća i dvosmislenosti i suludih ograničenja /ograničenje broja zaposlenih na određeno vreme /što je dovelo do smanjenja broja zaposlenih iz radnog odnosa, a sa druge strane do povećanja broja rada lica na crno i povećanje rada van radnog odnosa gde zaposleni nemaju pravo kako na adekvatnu zaradu,tako ni na pravo na godišnji odmor /plaćeni/,pravo na bolovanje,plaćeno odsustvo, prevoz i drugo. Na žalost sindikati i sindikalni aktivisti površno gledaju na ove probleme i svaki sindikat posmatra celu situaciji kroz svoje preduzeće, koje je još uvek društveno odnosno državno i gde oni i dalje obavljaju svoje sindikalne aktivnosti tako da se ne zamere rukovodstvu a i nekoj partiji ili ne daj Bože vlasti. Suštinski problem kod nas u našoj državi što se stalno izbegava primena Zakona i što se traže razni načini da se nešto odradi tako što se koriste rupe u Zakonu ili ta dvosmislenost i nejasna formulacija, kao što je duže angažovanje na privremeno povremenim poslovima /duže od 120 radnih dana pod izgovorom da je reč o drugom poslu/zatim rad preko omladinskih zadruga lica koja su starija od 30 godina što je protiv Zakona/,zatim ograničen rad broja zaposlenih preko agencija na određeno vreme /10% od ukupnog broha zaposlenih/ pa se onda iz tog razloga za veliki broj zaposlenih ugovara rad na neodređeno vreme, jer za njih nema procentualnog ograničenja a rad na neodređeno vreme traje ipak određeno,naprimer 1 godinu ili čak i manje i ako je manje nemaju pravo na otpremninu a dobiju otkaz kao tehnološki višak a ako rade 1 punu godinu dobiju otpremninu samo za tu godinu. Ovu varijantu rada na neodređeno vreme koriste većina još uvek državnih preduzeća i javnih servisa o čemu svedoči bezbroj raspisanih tendera za agencijski rad a preko kojih se majstorski izigrava Zakon o radu i Zakon o agencijskom privremenom zapošljavanju i zaposleni automatski stavljaju u nepovoljan položaj i deinitivno nesigurno zaposlenje koje traje tako sve do maksimalno 1 godine a ona prekid rada i ponovo tender i ponovo prijem na neodređeno vreme i opet rad na 1 godinu i tako... Da ne govorimo o tome da je svaki tender /99%/ iako je kao javan i preko portala za javnu nabavku, namešten i da ista agencija ili konzorcijum dobija sve tendere čiji uslovi se prilagođavaju toj agenciji ili konzorcijumu tako da se oni prijave jedini ili ispunajvaju jedini sve navedene i izmišljene uslove za odabir agencije . Ono što je najvažnije reč je o tome da za angažovanje agencija i omladinskih zadruga tendere raspisuju samo državna preduzeća i javni servisi jer imaju tu obavezu a to je idealno za nameštaljke i razne malverzacije u korist onih koji raspisuju,može da bude pojedinačna ili kolektivna korist, a i onih agencija i zadruga uvek istih koji dobijaju tendere.Dokazano je da su najbolje prevare preko legalnih dokumentovanih psotupaka i pod nazivom "javno" uvek sve ispada tajno i obostrano korisno za pojedine učesnike ove zavrzlame.Dragi zaposleni koji ste nesveno deo ovih mahinacija, dignite makar glas i tražite prvo od vaših sindikata spas, da ne kažu da im se niste obratili i da oni nisu ništa znali kao što obično bude.... i samo sve napismeno!!!

  • Goran Bizic

    pre 13 sati i 29 minuta

    realno gledano poslodavci ne menjaju odnos prema zaposlenima.Zaposleni u ovoj zemlji se tretiraju kao niža vrsta koju treba iskoristiti maksimalno.Uglavnom se podrazumeva da zaposleni ćuti,radi i nema svoje mišljenje.Po principu nisi ti tu da misliš,ima ko je za to zadužen.sa mojih 30 godina radnog staža radio sam od poljoprivrednog dobra,obezbeđenja, magacina,kuhinje,proizvodnje hranei,itd.video sam da je poslodavcima najvažnije naći jeftinog radnika.Video sam da kada zaposleni najavi otkaz poslodavac se ne brine jer će doći drugi,koji iako nezna da radi mi ostali će mo da ga obučavamo.Na kraju i taj posle dva,tri meseca da otkat i onda sve ispočetka.Poslodavci ne cene svoje zaposlene i nemaju pravo da se žale kako nemaju radne snage a naročito obučene.