Sa operacionog za radni sto

(Preuzeto sa sajta Politika - 20. 06. 2014.)

Umesto da zbog infarkta, visokog pritiska ili tumora budu na dužem bolovanju, sve više naših sugrađana, žuri da se vrati na posao. Iz godine u godinu smanjuje se broj onihkoji se odlučuju za bolovanje koje plaća država, odnosno Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO). Za godinu dana taj broj je smanjen za 773 osobe. Prema podacima Mirjane Marinković, zamenice direktora IT sektora Fonda, tokom 2013. godine na bolovanju je bilo 76.700 osiguranika, a u istom periodu lane – 77.473.

Samo 795 osoba koje su doživele akutni infarkt i 885 onih koji boluju od visokog pritiska u celoj Srbiji odlučilo se za bolovanje duže od 30 dana. I laicima je jasno da je to malo za Srbiju u kojoj  od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre oko 50.000 ljudi (po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”). Prema podacima ovog instituta, svakog dana u Srbiji infarkt doživi 47 osoba, a umre 15 ljudi. Povišeni krvni pritisak i akutni infarkt su tek na sedmom, odnosno 11. mestu svih uzroka bolovanja, dok su daleko ispred njih dijagnoze poput krvarenja u početnoj trudnoći, pretećeg pobačaja i kontrole trudnoće. Na četvrtom i petom mestu, već se godinama „održavaju” još dve dijagnoze: bol u leđima i išijas, a slede akutni bronhitis, obična prehlada, depresija…

Novinar, kojem su ugrađena tri stenta, na posao je došao već posle mesec dana. Službenica u pošti sa „turbanom” na glavi, za svoj kompjuter seda svakoga utorka posle hemioterapije. Na kasi supermarketa kasirica radi sa rukom u gipsu! Ali, ovo su tek tri primera koje sam lično videla.

– Ljudi dolaze na posao bolesni. Današnja dijagnostika i lečenje infarkta omogućava da se nekom sa infarktom efikasno i brzo pomogne, ali je činjenica da vlada trend brzog povratka na posao. Nekada je neko u punoj snazi i želi da se što pre vrati, ali takvih ljudi je sve manje. Mnogo je više onih koji su uplašeni da zbog bolovanja ne ostanu bez posla, pozicije, funkcije, jer mnogo je nezaposlenih na birou – kaže za „Politiku” dr Milena Jauković, koja se bavi bolestima krvnih sudova.

„Nema više nezamenljivih” – rečenica je koja je, po doktorki Jauković, presudno uticala na smanjenje broja bolovanja iz godine u godinu.

– Sve je to uticalo da ljudi dolaze i bolesni na posao i u tom smislu mi smo postali zemlja surovog kapitalizma. Ne preti se nikome, ali zaposleni osećaju da im nad glavom stalno „visi” podatak da se otpušta veliki broj ljudi. Imam, recimo, pacijentkinju sa problemom glavobolje. Zakažem joj pregled kod nekoliko specijalista i ona ne može da napusti posao ni pet minuta. Čak ne može da dobije slobodan dan, jer radi kod privatnika. Pitam je – kako misli da se leči – navodi dr Jauković.

Ona upozorava da je za razliku od infarkta, koji natera čoveka da legne u bolnicu, visok krvni pritisak hronična bolest, koju ljudi često ne shvataju ozbiljno. Skloni su da je „vuku” – dok im se nešto ne dogodi!

Kardiolog i direktor KBC „Zvezdara”, prof. dr Aleksandra Aranđelović objašnjava da su kardiovaskularne bolesti u čitavom svetu u porastu i da su vodeći uzrok smrti.

– Nažalost, najveći broj bolesnika je iz grupe radno aktivnog stanovništva, koji, po pravilu, izbegavaju duže bolovanje. Razlog za to je umanjenje ličnog dohotka tokom bolovanja a i to što privatnici često sankcionišu duža bolovanja svojih zaposlenih – smatra dr Aranđelović.

Ne postoji opšte pravilo kada bi neko trebalo da se vrati na posao i to zavisi od težine bolesti.

– Posle preležanog infarkta, u proseku, preporuka je da se pacijent može posle mesec dana vratiti na posao. Isto je i ako se stent ugrađuje tokom srčanog udara. Kad se stent ugrađuje kao planirana procedura i ako je sve proteklo bez komplikacija, optimalno vreme za vraćanje na posao je od dva do tri dana– navodi dr Aranđelović.

U Srbiji niko ne vodi jedinstvenu evidenciju kraćih bolovanja, koje plaća poslodavac, odnosno firma. Ova bolovanja su mnogo češća, ali lekari u domovima zdravlja, jedini ovlašćeni da otvore i produže ova odsustva, kažu da je i njihov broj poslednjih meseci drastično smanjen.

– Ozbiljno bolesni ljudi idu na posao. Snalaze se tako što „seckaju” bolovanje, prekidaju ga, „ubacuju” godišnji odmor ili rade nekoliko dana, samo da izbegnu dugo bolovanje i čekanje isplata preko Fonda – primećuje dr Milica Nikolić-Urošević, izabrani lekar u domu zdravlja „Vračar”.

Profesorka dr Olga Popović-Mladenović, specijalista fizikalne medicine zaprepašćena je što neke pacijente mora da moli da idu na bolovanje, pogotovu mlađe ljude!

– Oni su toliko prepadnuti da će zbog bolovanja izgubiti posao ili da će se nešto loše desiti tokom njihovog odsustvovanja, da je to postalo neverovatno. Nekada se zbog išijasa mirovalo 30 dana, a bilo na bolovanju i po šest meseci. To se danas promenilo, ali je ipak potrebno da ljudi miruju – kaže dr Popović-Mladenović.