Sanja Milosavljević, vlasnica brenda Moje gnezdo: Najmanje što može da se desi je da uspete!

"Ko želi promene’’, pita čovek sa govornice, a svi prisutni momentalno odluče da podignu ruke, da bi na na naredno pitanje: ‘’Ko želi da se promeni” svi spustili ruke u istom trenu. U te dve slike dosta je dobro sažeto sve ono što danas sprečava mnoge da naprave iskorak i umesto posla na kojem već dugo tavore, pronađu sebi novo zanimanje. 

A šta je to što motiviše one koji za takav korak, ipak, imaju hrabrosti. Koja sila pogura jednu Sanju Milosavljević, profesorku srpskog jezika, a po profesiji naučnog prevodioca, da napusti taj posao, zadene kecelju i deo porodične kuće pretvori u radionicu u kojoj ručno pravi testenine?

-  Želela sam da stvaram, da učim i budem kreativna, ne samo u osmišljavanju proizvoda, nego i u rešavanju problema. Za početak onog ličnog, a to je izlazak iz zone komfora i upuštanje u nešto novo, što za ishod ima konkretan proizvod a ja mogu da učim, rastem i razvijam se kao osoba. Mislim da je važno da osoba poznaje sebe. Ako je osoba mlađa, možda je baš ovo način da vidi od kakvog materijala je napravljena. Potrebno je da sluša, uči, upija i da se ne stidi da pita. Postoje ljudi koji su duže u poslu, imaju znanja i veštine i spremni su da pomognu ako vide da vam treba pomoć ili savet. Naravno, ispred svega stoji radoznalost - kaže Sanja za portal Poslovi.infostud.com. 

                   Ne ide preko noći, ali može brzo                                 

Ona je u januaru 2016. odlučila da otvori firmu za izradu domaće ručno rađenih testenina Moje gnezdo. U tom trenutku Sanja je imala 36 godina, ali priznaje da se ovaj poslovni preokret  desio mnogo pre toga.

-Firmu sam zvanično otvorila i registrovala pre 4 godine, tačnije 14.1.2016. godine. U tom trenutku sam imala nepunih 36 godina, ali je preokret nastao mnogo pre tog datuma. To nije nešto što vam se desi preko noći. Kako sam već više od decenije radila kao slobodni prevodilac i sama nalazila klijente, imala sam tog “preduzetničkog duha”. Prvi veliki preokret za mene je bio kada sam pre petnaest godina odlučila da se neću baviti profesurom i pedagogijom, koje su moje velike ljubavi, već graditi karijeru kao prevodilac. Najviše sam radila kao freelance prevodilac, za naše i strano tržište. 

Zašto baš domaće ručno rađenje testenine?

- To je nešto što sam znala da radim. Pre samog registrovanja firme i građenja brenda „Moje gnezdo“, testenine sam pravila sa majkom. Imala sam gotov recept i veštinu da proizvedem gotov proizvod koji može da se upakuje u komercijalnu ambalažu i plasira na tržište. Izbor je bio da učim i razvijam veštine koje nisam imala i da uložim resurse u taj segment poslovanja, a ne na primer, na učenje neke nove veštine.  Važnije od toga je bilo da želim da ponudim ljudima jedan zdraviji proizvod koji ne sadrži aditive, dodate soli i šećere, veštačke boje i poboljšivače ukusa, teksture ili da ima produžen rok trajanja.

Šta vam je još bilo važno tokom građenja brenda Moje gnezdo?

- Da testenine budu od domaćih sirovina. Jedina sirovina koju koristim a koja nije sa naših prostora je sipino mastilo. Ručno ih radim zato što je to način da kontrolišem svaku fazu u proizvodnji. Svaka traka testa koja se napravi, mora da prođe kroz prste. Svedoci smo sve većeg broja osoba sa bolestima čiji je uzročnik hrana. Istina je da industrijska proizvodnja velikog obima može da nahrani veliki broj u kratkom vremenskom periodu, a posledice, takođe, vidimo kroz sve veći broj osoba sa intolerancijom na određene grupe namirnica, gojaznost ili različita kardiovaskularna i autoimuna oboljenja.  “Moje gnezdo” jeste povratak unazad u odnosu na industrijsku proizvodnju hrane, ali to je moj odgovor na gore pomenute probleme.                                    

Svaki dan neko novo znanje 

Koliko je vremena bilo potrebno da ’’uđete u štos’’ i informišete se o svemu što je neophodno za pravljenje testenine?

- I dugo i kratko. Kratko u smislu da sam morala da naučim propise i zakone koji se odnose na proizvođače proizvoda od brašna i koje sve korake treba preduzeti da biste poslovali legalno. U tom smislu sam završila kurs za Pekara/poslastičara da bih mogla da vodim sopstvenu proizvodnju. A drugo, to znači da svaki dan učite nešto novo: o kupcima, o tržištu, razvijate nove procese i nove proizvode, učite nove propise. Danas, uz pomoć interneta, stvarno nije teško biti i ostati informisan, ako pratiite odgovorajuće sajtove ili portale koji se odnose na vaše polje poslovanja.

Kako su izgledali ti počeci u stvaranju ovog brenda? Da li ste u startu radili sve sama, ili ste morali da zaposlite još radnika?

- Testenine se proizvode u radionici koja je uređena po principima HCCP standarda i koja poštuje dobre proizvođače i dobre higijenske prakse. Na samom početku, u fazi testiranja proizvoda i istraživanja tržišta sam radila iz kuhinje. Ta faza je trajala kratko, možda dva meseca. Nakon toga sam prvo iznajmljivala prostor, a nakon pola godine sam opremila jedan deo porodične kuće mojih roditelja u radionicu u kojoj i sada radim.  Interesantno je da sam u samim počecima više bila usmerena na ambalažu, opremanje prostora i učenje, nego na same alate prodaje i razvoja brenda. Tek kada me Ivan Minić zvao da učestvujem na Webiz konferenciji kao case study, tek tada sam postala svesna da sam usput izgradila brend. Što i jeste i nije dobro. Sada, posle 4 godine i naknadnog znanja i  pameti, ne bih volela da kažem da se nešto tako važno, kao što je građenja brenda, desilo slučajno.

Prvo treba savladati sebe

U tim počecima koje prepreke su vam bile najteže?

- Najteža prepreka koju sam morala da savladam su moje lične osobine: zatvorenost, ćutljivost i povučenost. Mislim da prvo treba da savladamo sopstvene nesigurnosti pre nego što se upustimo u nešto novo. Pogledajte koliko su postale sveprisutne afirmacije koje ljudi vežbaju i izgovaraju. Prepreke  koje nisu u direktnoj vezi sa mnom su plasman proizvoda, praćenje tržišta i konkurencije i učenje o tome ko je moja ciljna grupa i kako da joj se obratim.         

Posle koliko vremena od pokretanja posla je zaživeo brend Moje gnezdo?

- Ne znam tačno da vam kažem, ali recimo da je prošlo nekoliko meseci. U tome su mi mnogo pomogli tekstovi na portalima kao što su Priče sa dušom, Nenada Blagojevića ili Moja firma, Ivana Minića, zatim tekstovi u dnevnim novinama i nedeljnicima, gostovanja i prilozi u televizijskim emisijama. Kao rezultat svega toga, usledila je nagrada Brend u usponu, koji dodeljuje Privredna komora Srbije, prošle jeseni.

Da li u Srbiji može da se živi komotno od pravljenja testenina?

- Komotan život je vrlo individualna stvar. Zavisi od vaših prohteva i odnosa prema životu i stvarima. Ako me pitate da li mi je život ispunjen i da li sam zadovoljna, odgovor je da.

Oslobodite se straha

 Gde sve prodajete testenine i da li to radite i online? Koliko ste i u tom smislu morali da naučite kako funkcionišu društvene mreže i digitalni marketing?

- Prodaja je počela na internetu i vrlo je važan deo mojih prihoda. U tom smislu, imam vrlo fleksibilan odnos prema ljudima koji naručuju preko interneta. Mogu da mi pišu direktno u poruci na društvenim mrežama i mogu da naruče preko sajta www.mojegnezdo.rs.

Trenutno, testenine mogu da se kupe u odabranim radnjama Mercator, Roda i Idea i u manjim specijalizovanim radnjama koje drže premium proizvode, domaće i strane. Interesantno je da je veliki deo mojih napora na početku rada bio učenje o tome kako funkcionišu društvene mreže i  kako se ljudi ponašaju na društvenim mrežama.

Šta bi bila vaša poruka za sve one koji se ’’lome’’ da izađu iz zone navika i komfora?

- Moja poruka je uvek ista: ako ste jednom osetili potrebu da izađete iz zone prijatnosti, to znači da imate kapacitete da se upustite u preduzetništvo. Ako nije pravi trenutak, sačekajte! Sa druge strane, ne postoji pravi trenutak, neće nikada biti sve idealno, a to ne znate dok ne pokušate. Najmanje što može da se desi, je da uspete.