Skok u ponudi radnih mesta za 56%
Uprkos situaciji sa pandemijom u prvih sedam meseci 2021. godine tržište rada u Srbiji doživelo je pravu ekspanziju. Samo u ovom periodu došlo je do povećane potražnje za dodatnim kadrovima za 56% u odnosu na 2020. godinu, a u odnosu na 2019. za 30%.
Za šest meseci objavljeno 36.000 oglasa
U prvoj polovini godine prema podacima sajta za zapošljavanje www.poslovi.infostud.com objavljeno je 36.573 oglasa za posao, što je za 13.000 više mogućnosti nego što je to bilo prethodne godine. Najviše oglasa je bilo u oblastima: Trgovina/Prodaja, IT, Mašinstvo, Elektrotehnika, Administracija, ali i oblastima poput Magacin, Ugostiteljstvo, Priprema hrane i Građevina.
Na listi pozicija na koje je bilo najlakše doći do zaposlenja našli su se prodavci, vozači, komercijalisti, telefonski operateri i administrativni radnici, a srednja stručna sprema bila je tražena u čak 60% oglasa za posao. Sa druge strane za one koji imaju završenu višu školu, fakultet ili master bilo je namenjeno skoro 40% oglasa.
Najmanje konkurisanja u sezoni godišnjih odmora
U prvih sedam meseci 2021. godine ukupan broj ljudi koji je bio u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem putem našeg sajta dostigao je brojku od 173.342 kandidata, što je povećanje za 12% u odnosu na prethodnu godinu.
Kada se generalno posmatra potraga za poslom, uočava se porast i pad u potražnji u određenim periodima godine. Konkretno, u poslednjih nekoliko godina beleži se povećana potražnja i broj konkurisanja na sajtu Poslovi Infostud u periodima proleća i jeseni, dok sa druge strane vidimo pad u letnjim i zimskim mesecima. Poređenja radi, pad u letnjoj i zimskoj sezoni ide do 25% u odnosu na prolećne i jesenje mesece. Ovaj podatak nije začuđujući uzimajući u obzir činjenicu da su u pitanju sezone godišnjih odmora, kada je veliki broj ljudi odsutan, a potražnja za poslom se odlaže nakon povratka sa odmora.
Zanati i dalje u deficitu
Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar.
Poslove i dalje u najvećoj meri traže ljudi sa preko 10 godina radnog staža, za njima slede oni koji imaju od 5 do 10 godina radnog iskustva, a u najmanjoj meri to čine oni bez ili do godinu dana radnog staža.
Na žalost, ovo je samo još jedna u moru senzacionalističkih vesti. Ovakve nekompletne analize, koje površno ističu samo jedan od efekata na tržištu, ne govore puno o pravom stanju našeg društva. Smatram ih čak opasnim u meri u kojoj prikazuju našminkanu sliku, u skladu sa tendencijom "pričaj samo lepo impozitivno", koga briga za realnost. A ona je sasvim drugačija. Ljudi sa preko 10 godina iskustva, na primer, a ako su zašli u ozbiljnije godine, a koji traže posao ne mogu biti samo deo rečenice. To je izuzetno ugrožena kategorija kojoj je gotovo nemoguće da nadje zaposlenje redovnim putevima i na oglase gde se za jedno radno mesto prijavi preko 300 i više kandidata. Pa naravno da onda, posledično, statistika kaže da posao najmanje rraže oni bez iskustva. Površne vesti daju lažnu sliku. Bez kvalitetnih analiza ne postoji zdravo tržište niti se ima realan pregled šta se na njemj dešava. Hr "službe" vrte jedne te iste fraze a kvalitet kadra, ldmosno njegov nedostatak, je itekako vidljiv kako u firmama tako i na tržištu. Zato, molba, uradite detaljne i kompletne analize instudije pre nego što servirate bajke.