Srbija je za njih „obećana zemlja“ - Hasan i Natalia posao, dom i mir pronašli u Beogradu

Zajedničko im je da su morali da napuste svoje zemlje i porodice, ali i da su novi život započeli u Srbiji. Dvoje izbeglica, Natalia Holod (24) iz Ukrajine  i Hasan Halima (27) iz Sirije, ovde su došli sa koferima punim nade. Posle bezbroj prepreka na koje su naišli bežeći od rata, u Beogradu su pronašli posao, dom i svoj mir.

Kada se prisećaju prvih dana u Srbiji, kažu da su najviše strepeli da li će uspeti da se sporazumeju sa ljudima i da se zaposle. Sada je sve lakše, jer su uz pomoć Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u Beogradu pronašli posao, a zahvaljujući vedrom duhu i pozitivnoj energiji kojom oboje zrače, stekli su i prijatelje. Oboje danas kažu da je Srbija za njih „obećana zemlja“ i da bi ovde voleli da započnu novi život.

Hasan razvozi robu po gradovima širom Srbije

Hasan je pre dve godine stigao, prvo u Novi Sad, a potom je bio u Prihvatnom centru u Preševu, gde je aplicirao za azil. Jedno vreme je boravio i u Centru za azil u Krnjači. Sada iznajmljuje stan u Zemunu. Najveći izazov za njega je bio da pronađe posao. Do sada je radio na više mesta, kao barmen i magacioner. Trenutno je zaposlen kao vozač u kompaniji „Mercator S“ i kaže da je zadovoljan i poslom i kolegama.

- UNHCR mi je pomogao da se zaposlim. Rekli su mi da sarađuju sa više kompanija i da „Mercator S“ traži radnike. Uz njihovu pomoć sam pripremio CV i organizovali su mi intervju sa poslodavcem. Pre toga sam tri meseca bio bez posla i pokušavao nešto da pronađem preko oglasa, ali nisam uspevao - priča Hasan.

Kaže da su kolege i šefovi jako dobri prema njemu i da nije očekivao da budu tako srdačni i spremni da pomognu.

- Nisam se mnogo nadao da ću naći neki dobar posao, jer sam smatrao da moram perfektno da znam jezik. Ovde mi se sviđa što su ljudi oduševljeni kada čuju da znam da pričam bar malo srpski i svi mi pomažu u komunikaciji. U „Mercatoru S“ su me primili i rekli da ne brinem, da će mi pomoći i da nije problem što ne znam jezik perfektno - navodi Halima.

„Jezik se najbolje uči kroz razgovor sa kolegama“

Prvi put je progovorio na srpskom posle nekoliko meseci. Kako ističe, išao je na kurs dok je bio u Krnjači, ali mu je najviše pomoglo to što je učio kroz razgovor sa kolegama.

- Slušao sam, vežbao i tako sam pamtio reči. Kada imam slobodno vreme, dva dana nedeljno, iskoristim da učim jezik. Moje zaduženje u „Mercatoru S“ je da razvozim robu po Beogradu, ali nekada idem i u druge gradove. Imamo oko 400 lokala, a trudim se da zapamtim put, mada često koristim i navigaciju. Imamo smene od 7:30 do 14:30 i od 11:00 do 19:00 časova. Plata mi je solidna - smatra Hasan.

On naglašava da su ljudi u Srbiji prijatni i da su pogotovo ljubazni kada čuju da je Sirijac.

- Vole da pričaju i imaju mnogo razumevanja za situaciju u mojoj zemlji, jer su mnogi ovde i sami preživeli rat. Uvek osećam podršku i to mi pomaže da se ovde dobro osećam. Došao sam sam u Srbiju iz Damaska, ali sam ovde upoznao mnogo dobrih ljudi i imam prijatelje sa posla, idemo na kafu i družimo se. Ja bih stvarno voleo da ostanem u Beogradu - poručuje Hasan (na slici levo).

Nedostaje mi porodica, ali se nigde drugo ne bih osećala opušteno kao ovde

Malo posle Hasana, u Srbiju je stigla i Natalia Holod (Nataliia Kholod) iz Ukrajine. Sudbina im je slična, jer su oboje pobegli od rata, ali se njihove životne priče ipak razlikuju.

- Kada je počeo rat u Ukrajini, prvo sam otišla u Hrvatsku. Upoznala sam tamo svog dečka i pre godinu i po dana smo došli u Srbiju - priča Natalia na skoro tečnom srpskom.

Ona je u maju 2023. započela plaćeno tromesečno stažiranje u okviru programa „Veštine za zapošljavanje“ u kompaniji IKEA Srbija, a potom nastavila da radi u ovoj kompaniji. Danas je zaposlena u odeljenju za komunikaciju i dizajn enterijera.

Kaže da nikada ranije nije učila naš jezik, ali da, osim ukrajinskog govori i ruski, i da joj je to olakšalo da nauči i hrvatski, a potom i da usavrši srpski jezik.

- Smatrala sam da bi trebalo da poštujem sva pravila zemlje u kojoj živim i zato sam se potrudila da naučim jezik, da bih mogla da razumem i ljude i zadatke koje dobijam. Oglas za posao u kompaniji IKEA, preko UNHCR-a sam videla na društvenim mrežama, u grupi za izbeglice iz Ukrajine. Pomislila sam da bih mogla da probam i poslala sam CV, a ubrzo su me zvali na intervju - kaže Natalia i dodaje da je njoj kao strancu najteže bilo to što se brinula da zbog jezičke barijere neće uspeti da se predstavi u najboljem svetlu. - Ispostavilo se na kraju da je sve oko tog prvog razgovora za mene bilo jako lepo i prijatno. I HR i tim lider su mi pomogli da se osećam opušteno i dobila sam posao, koji je podrazumevao probni rad. Izgleda da sam se dobro pokazala, jer su mi produžili ugovor i zaposlili me na puno radno vreme - priča Natalia.

U domovini je zavšila studije za menadžment u biznisu, a praksu sticala radeći na menadžerskim pozicijama u restoranu i u nekoliko kompanija. Odlučila je da pokuša da radi nešto što je kreativnije, pa je završila i kurs grafičkog dizajna koji je trajao godinu dana, a upravo ta diploma bila joj je ulaznica za poziciju na kojoj danas radi.

- Za mene je bio veliki izazov i da samo pošaljem CV, a mogla sam da sanjam da ću dobiti posao u tako velikoj kompaniji kao što je IKEA. Mnogo mi se dopada što mogu da uradim sve od početka, ono što nacrtam i pripremim na računaru, posle štampam. Deo posla koji obavljam, važan je za komunikaciju sa kupcima - od reklama za proizvode do načina na koji će biti postavljena cena proizvoda - pojašnjava Natalia.

Beograd joj se mnogo dopao, kaže da su Srbi i Ukrajinci mnogo slični i da se ovde oseća bolje nego u Hrvatskoj, jer su je ljudi toplije primili. Kilometri koji je dele od porodice, najteže joj padaju.

- Mama i tata su ostali u domovini, kao i brat, koji je nedavno dobio prvo dete. Dugo se nismo videli i mnogo mi nedostaju. Volela bih da odem tamo, ali je to teško izvodljivo u ovom trenutku - priča sa knedlom u grlu Natalia.

Ipak kaže da bi volela da ostane u Beogradu i da u Srbiji vidi svoju budućnost.

- Nigde se ne bih osećala opušteno kao ovde. U početku sam imala strah, jer nisam znala mnogo stručnih izraza u vezi sa poslom, ali sam vremenom naučila i sve je postalo mnogo lakše. Radim od svoje 16. godine i sada konačno imam tim kakav bih poželela svakome. Uprkos predrasudama da u ženskom timu nije lako raditi, ovde je situacija drugačija, moje koleginice su predusretljive, pomažu mi u svemu i na posao odlazim sa osmehom - priča nam Natalia.

Kaže da se sa damama iz svog tima druži i posle posla, da izlaze i šetaju zajedno. Mislila je da će joj trebati mnogo više vremena da sebi stvori novi život, ali kaže da su i ovde „stvari legle na svoje mesto“ i mnogo pre nego što je očekivala.

UNHCR pruža podršku u zapošljavanju izbeglica

Upravo sa namerom da se pomogne ovim ljudima koji sreću i posao traže daleko od svoje domovine UNHCR i kompanija IKEA na svetskom nivou partnerski sprovode program „Veštine za zapošljavanje“, koji je 2021. godine pokrenut i u Srbiji. Zamisao programa je da pomogne izbeglicama da postanu samostalni članovi društva i steknu znanja koja će im pomoći u pronalaženju posla i uklapanju u novu sredinu.

Kroz ovaj projekat im je omogućeno plaćeno stažiranje i pristup različitim obukama u kompaniji, od sticanja interkulturalnih veština, sastavljanja CV-a do priprema za intervju, kao i psihološka podrška kako za izbeglice tako i za zaposlene u kompanijama koji su njihovi mentori .

UNHCR je sa kompanijom IKEA pokrenuo i mrežu #ZaIzbeglice, koja okuplja kompanije otvorene za podršku izbeglicama, među kojima je i „Mercator S“. Iako imaju pomoć institucija i organizacija, novi počeci nisu laki, pa i Natalii i Hasanu, i ostalima koji su morali da pobegnu iz svojih domova i da sreću traže daleko od svojih porodica.