Srećan 1. maj: Evo zbog čega smo zvali inspektore rada

Međunarodni praznik rada 1. maj, deo zaposlenih u Srbiji dočekuje radeći na crno u aktivnim firmama, ali i u onima koje posluju mimo svih zakonskih “radara”. Ako rade uredno prijavljeni po ugovorima o radu, radnici su pozivali inspektore rada najčešće jer im poslodavac ne uplaćuje plate, ne plaća im prekovremeni rad, otpušta ih sa posla mimo svih zakonskih odredbi, sprečava njihovo zakonsko pravo na štrajk, dok su se zaposlene porodilje žalile da im se ne isplaćuje naknada zarade tokom bolovanja.

Radnici u Srbiji su, prema podacima Inspekcije rada, tokom 2021. godine često dobijali i otkaze jer su bili proglašavani - tehnološkim viškovima. Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada tokom prošle godine, poslodavci su - stoji u izveštaju ove inspekcije - kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 207.077.886 dinara.

Rad na „crno“

Inspektori rada zatekli su, tokom 2021. godine, ukupno 5.261 radnika ''na crno'', pokazuje godišnji izveštaj Inspekcije rada. Nakon preduzetih mera inspektora rada, kako se navodi, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 3.180 osoba, odnosno sa 60 odsto od ukupnog broja lica zatečenih na radu “na crno”. 

Ovo je samo jedan od rezultata nadzora koji je Inspekcija rada sprovela tokom protekle godine. 

- U  periodu  januar – decembar 2021. godine,  inspektori rada su izvršili i 63.670 inspekcijskih nadzora i poseta kod registrovanih i neregistrovanih subjekata, od toga je 30.504 nadzora u oblasti radnih odnosa, 32.920 nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 264 nad neregistrovanim subjektima - navodi se u izveštaju. 

Inspektori su podneli  3.708 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka -  2.105 u oblasti radnih odnosa, 1.442  u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 161 protiv onih koji su obavljali neregistrovanu delatnost. Podneli su i 75 krivičnih prijava.

Na šta su se žalili radnici

Tokom prošle godine, radnici su Inspekciji rada podneli  5.369 zahteva radi ostvarivanja prava iz oblasti radnih odnosa. Takođe, kako se navodi, podnet je i 341 zahtev koji  se istovremeno odnosio na ostvarivanje prava zaposlenih iz oblasti radnih odnosa i oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

- Najčešći razlozi obraćanja inspekciji rada po zahtevu stranke odnosili su se na postupanje poslodavaca suprotno odredbama Zakona o radu, opštim aktima poslodavca, kao i ugovorima o radu u slučajevima neisplaćivanja zarada, naknada zarada, uvećanja zarada i drugih primanja na koja je zaposleni imao pravo shodno odredbama Zakona o radu. Zatim, radnici su se žalili i na neisplaćivanje naknada zarada zaposlenima, koji se nalaze na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, potom nepoštovanje odredaba zakona koje se odnose na radno vreme i prekovremeni rad, davanja otkaza ugovora o radu od strane poslodavca suprotno zakonu, nedonošenje rešenja o otkazu ugovora o radu i nevraćanja uredno popunjenih radnih knjižica sa danom prestanka radnog odnosa - ističe se u izveštaju. 

U te nadzore ubrajaju se i oni nastali povodom organizovanja i vođenja štrajka, kao i zahtevi za zaštitu od diskriminacije svih vrsta predviđenih Zakonom o radu - od rasne, polne i starosne diskriminacije, pa do seksualnog uznemiravanja. 

Neuplaćivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje takođe je prijavljivano inspektorima rada. Ove zahteve inspekcija je, kako se objašnjava, ustupala na rešavanje nadležnoj službi Poreske uprave, odnosno nadležnoj filijali Fonda PIO. 

Dok rade štite poslodavca

Po zahtevima građana inspektori su išli u ciljane inspekcijske kontrole kod naznačenih poslodavaca.

- Prilikom ovih kontrola često je dolazilo do nekooperativnosti poslodavca i pokušaja da se opravda nezakonito ponašanje i kršenje odredaba Zakona o radu, uz prisustvo advokata koji su zastupali poslodavca pred inspekcijom rada. Mora se konstatovati da se zaposleni za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa najčešće obraćaju inspekciji rada tek kada im radni odnos prestane, dok u toku trajanja radnog odnosa kada inspektor rada vrši inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti, ovi zaposleni su vrlo skloni da svojim izjavama štite poslodavca - napominje inspekcija rada u svom izveštaju.

Smrtne povrede na radu

Poslodavci su, tokom 2021. godine, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu dostavili ukupno i 11.275 izveštaja o povredama na radu. Od tog broja 1.289 se odnosi na teške povrede na radu, dok je bilo 12 smrtnih povreda. 

Podaci sindikata o gubitku života na poslu razlikuju se od onoga što su prijavili poslodavci. 

Naime, Sindikat Nezavisnost uoči 1. maja, Međunarodnog praznika rada, obelodanio je da je, zbog nebezbednih uslova rada, samo tokom 2021. godine u Srbiji 70 zaposlenih izgubilo živote. Obeležavajući Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu (28. april), ovaj sindikat ukazao je i na upozorenje Evropske konfederacije sindikata da bi skoro 30.000 ljudi moglo da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije tokom ove decenije (između 2020. i 2029) - ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim.