Šta biste drugačije uradili da ste na početku karijere

Sigurno ste više puta pomislili ili čuli "Eh, da mi je ovo znanje i pamet, a one godine". Jeste li se ikada zapitali kako bi bilo dobro uskočiti u vremeplov, vratiti se u prošlost i promeniti svoj karijerni kurs? Šta biste poručili sebi, kakav savet dali, a šta drugačije uradili na samom početku svoje karijere?

Naše sagovornice, danas uspešne u svojim poslovima, imale su šta da kažu na ovu temu. Verujemo da će vam njihovi saveti koristiti.

Planiraj i preuzmi odgovornost za svoje postupke

Naše dvadesete, a često i tridesete su vreme izazova, iskušenja, grešaka i loših izbora, ali ako se malo osvrnemo na njih, shvatićemo da iz njih možemo naučiti vredne životne lekcije. Potpuno je normalno i prirodno donositi pogrešne odluke ali za njih treba preuzeti odgovornost i preduzeti nešto da se isprave.

“Da ponovo započinjem karijeru, svakako, kao prvo, napravila bih jasniji plan sa ciljem. Definisala bih bolje korake kao i vremenske odrednice da iste dostignem”, kaže za našu redakciju Milena Kostić, autorka bloga Mama iz magareće klupe, predsednica Udruženja Mame Novosađanke i kreatorka projekta Mama Biznis Klub u Novom Sadu. Postavljanje ciljeva je značajna komponenta procesa planiranja karijere. Za uspešnu i zadovoljavajuću karijeru ne samo da treba definisati ovaj segment već i usvojiti strategiju za njegovo postizanje. A put do krajnje destinacije neće biti tako trnovit ukoliko je akcioni plan preciziran.

Prilike ne dolaze kucajući na vrata

Činjenica je da su ljudi skloni da čekaju prilike. Problem sa prilikama je što ne dolaze kucajući na vrata i ne padaju s neba nego ih svako mora pronaći sam ili ih stvoriti za sebe. Stvaranje prilika uključuje izlazak iz zone komfora i preuzimanje rizika, uz naporan rad. To je onaj manje zabavan deo koji se nikome ne sviđa. Međutim, oni koji stisnu zube, na kraju i uspeju. Sa današnjeg stanovišta, Milena navodi da bi se pre upustila u neke projekte, iako nisu standardni, i da bi se više odvažila da rizikuje. Pored toga, kaže da bi ulagala više u neformalno obrazovanje, kao dodatak formalnom.

Da li je preuzimanje rizika jedna od karakteristika koje se odnose samo na preduzetnike i izvršne direktore? Nikako, jer rizikovanje u ranoj fazi karijere može da obezbedi dragoceno iskustvo, brže napredovanje a možda i određene bonuse. “Igranje na sigurno” nije nužno način da se postigne zacrtano, ali isto tako ne treba biti nesmotren i preuzimati rizike koji bi oštetili ili okončali karijeru. S druge strane, postoje oni koje je vredno preuzimati na sve strane. Kako odrediti razliku između “lošeg” rizika i onog koji će se isplatiti možete pročitati u ovom tekstu.

Investiraj u sebe

Sasvim je izvesno da ćete pasti u iskušenje da zarađeni novac potrošite na uređenje stana, novu garderobu ili odlazak u otmenije restorane. Poželjno je da s vremena na vreme ugodite sebi, ali isto tako bi bilo konstruktivno razmišljati o tome da deo novca investirate u znanje. Bez obzira da li želite da napredujete na trenutnom poslu, promenite ga, prekvalifikujete se ili upustite u preduzetničku avanturu, nikada nije kasno za edukaciju i razvoj veština jer sva ta znanja će vam dugoročno biti od velike koristi.

U većini poslova primenljive su brojne veštine poput komunikacije, izgradnje odnosa, networking-a, organizacije i upravljanja vremenom, dok postoje i druge koje su specifične i usko se vezuju za industriju u kojoj radite. Da bi se unapredila bilo koja od njih, popularni TV “daljinac” ili luksuzni vikend lako može da zameni pohađanje neke od radionica, offline ili online kursa, čitanje stručne literature ili rad sa karijernim koučom.

Važnost mentorstva posebno u ranoj fazi karijere, prepoznala je i naša sagovornica Karolina Herbut, finansijska savetnica, biznis kouč i predsednica Centra za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN). Prema njenim rečima neprocenjivo je kada imate osobu koja vas usmerava i podržava na vašem putu. Takođe, veruje da je tada imala iskusniju mentorku da bi joj ona skrenula pažnju na neke od ovih odrednica i da je svakako korisno imati mentora ili kouča u različitim životnim i karijernim fazama.

Radi pametno, a ne naporno

“Radi pametno a ne naporno” izreka je koju su mnogi čuli tokom svoje karijere. Ako se dešava da “ginete” od posla a čini se da nikako ne napredujete, vreme je da preispitate izvesne korake u sprovođenju radnih aktivnosti. Odredite prioritete, eliminišite nepotrebne stvari i ostavite sebi dovoljno vremena za razmišljanje jer na taj način kreirate veću vrednost.  Karolina kaže da je za nju učenje iz svakog iskustva bilo jedinstveno i korisno, a ono što bi drugačije uradila tiče se postavljanja kasnijih granica na početku karijere odnosno koliko se "daje" u određenom poslu. U nastavku dodaje: “U prvom periodu kada sam radila za poslodavca htela sam da se dokažem, i često sam radila po 10 pa i 12 sati dnevno. Svakako sam mišljenja da treba pružiti najbolju verziju sebe, dakle dati 100%, ali mi je sada već jasno da to treba što više uklopiti u redovno radno vreme kako ne bi došlo do izgaranja. Tako ćemo nakon posla imati vreme da se regenerišemo, posvetimo sebi i bližnjima i daljem ličnom i profesionalnom razvoju”.

Suština je da većina nas troši puno vremena na aktivnosti koje nisu važne, a često ni hitne. Uspeh u poslu uveliko će se poboljšati ukoliko su zahtevi, učinak i nagrada koja usledi, u približnom balansu.