Šta je sa doprinosima za sezonske radnike?

(Preuzeto sa sajta Danas - 29. 06. 2016.)

Za branje malina, višanja ili duvana, vađenje krompira, ili fizikalisanje na građevini, trenutno je gotovo cela lista poslova za koju može da se dobije dnevnica od 10 do 30 evra.

Međutim, sezonski radnici, čiji se tačan broj u Srbiji ne zna, ali se meri desetinama hiljada, uskoro bi mogli da, osim novca, dobiju i plaćene doprinose. Tako nešto u Hrvatskoj je već zaživelo zahvaljujući vaučerima koje poslodavci na dnevnom nivou uzimaju za svakog radnika i time im plaćaju penzijsko i zdravstveno osiguranje. U Srbiji u kojoj ne postoji nikakva zaštita radnika, a ni poslodavaca koji ih upošljavaju na crno, ovakva novina bi bila pravo osveženje i za jedne i za druge, ali i za republički budžet, s obzirom na to da vaučeri značajno pojednostavljuju proces prijave radnika u odnosu na zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
- Sistem plaćanja doprinosa sezonskim radnicima u oblasti poljoprivrede naročito je nužan i neophodan. Kompletan proces angažovanja sezonskih radnika u Srbiji je u problemu i mora se rešiti - kaže za Danas potpredsednik UO NALED-a Branislav Nedimović. Trenutno ni poslodavci, ni radnici nisu zaštićeni, jer zakonska rešenja koja sad imamo, smatra on, ne ostavljaju prostora poslodavcima da rade u legalnoj zoni. Hrvatska je, napominje Nedimović, primer dobre prakse koji treba da sledimo najpre u poljoprivredi, a potom i u drugim oblastima.
Podacima o tome koliko sezonskih radnika imamo i koliko je njih uopšte prijavljeno, Nedimović ne raspolaže, ali siguran je da se radi o jako malom broju.
- Postoje veliki poslodavci koji upošljavaju radnike na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, deo mladih koji se zapošljavaju preko zadruga, međutim većina starijih uglavnom radi na crno - napominje Nedimović.
Od uplate doprinosa sezonskim radnicima, smatra naš sagovornik, imali bismo trostruku korist.
- Vaučeri bi punili budžet, poslodavci bi bili zaštićeni od eventualnih povreda radnika na radu, a sezonski radnici bi ostvarili svoja prava, odnosno bili bi im uplaćeni doprinosi - naglašava Branislav Nedimović.
U Srbiji gotovo svaki četvrti zaposleni radi na crno, bez socijalnog i penzijskog osiguranja. U sektoru poljoprivrede je najkritičnije, jer je gotovo 60 odsto od ukupnog broja radnika u ovoj oblasti neprijavljeno. Od tog broja, čak 62 odsto su sezonci. Drugi kritičan sektor je građevinarstvo, gde svaki četvrti radnik radi na crno, a od toga, polovina njih su upravo sezonski radnici. Veliki broj radi i u sektoru industrije, a mnogo manje ih je u sektoru javnih i privatnih usluga.
Problem u građevinarstvu je, smatra Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije, mnogo dublji.
- Osnovni razlog zbog kog je u građevinarstvu tako veliki broj zaposlenih na crno, jeste to što naše firme nemaju poslove dugoročnog karaktera. Građevinskim poslom se često u poslednje vreme bave razni mešetari, ko stigne, gradi se i poludivlje, a i oni koji rade kako treba, nemaju dovoljno posla, odnosno ne toliko velikog da bi mogli ljude da zaposle, prijave - napominje Rodić. Zato je, ističe on, neophodno urediti građevinsko tržište, a to podrazumeva i da inspekcije moraju da rade svoj posao mnogo bolje.
U Savezu samostalnih sindikata kažu da ovakva ideja, da se radnicima doprinosi plaćaju na kiosku, deluje degutantno i da neće rešiti problem.
- Samo nam je još to falilo. Poznavajući naše zakonodavstvo, ovakvo rešenje bi samo dodatno otvorilo prostor za razne zloupotrebe - smatra sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović.
On za Danas kaže da bi najpre trebalo regulisati prava radnika ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, a tek u nekim narednim fazama, kada se sredi tržište rada, razmišljati o nekim drugim stvarima.
- Mislim da bi sa ovim stepenom zaštite radnika koji sad imamo u Srbiji, ovo samo dodatno ugrozilo položaj radnika - ističe Mihajlović.

Neformalno zaposleni po sektorima

Aktivnosti u domaćinstvima (popravke, bejbisiting i sl.) 79%
Poljoprivreda 60%
Građevinarstvo 25%
Druge uslužne delatnosti 19%
Umetnost, zabava, rekreacija 17%
Ukupno 19%

Sezonski radnici u ukupnom broju neformalno zaposlenih

Poljoprivreda 62,75%
Industrija 17,3%
Građevinarstvo 49,51%
Usluge (privatni sektor) 6,25%
Usluge (javni sektor) 6,79%
Ukupno 28,98%

Kako je to rešila Hrvatska

Sezonski radnik u Hrvatskoj u oblasti poljoprivrede može biti svako ko je nezaposlen, ali i penzioneri. Poslodavac koji upošljava sezonskog radnika kupuje dnevne vaučere za radnike u vrednosti od 20 kuna. Kupovinom vaučera poslodavac direktno uplaćuje radniku zdravstveno i penzijsko osiguranje. Neupotrebljeni vaučeri mogu se naplatiti do kraja januara naredne godine. Za svaki vaučer dobija se i račun, a poslodavac i sezonski radnik potpisuju ugovor, koji radnik mora da ima kod sebe.
Najniži dnevni iznos plate sezonskom radniku u Hrvatskoj je 70 kuna, a radnik može u jednoj kalendarskoj godini raditi najviše 90 dana. Dnevni rad ne sme biti duži od 12 sati. Svaki radnik do kraja godine dužan je da podnese Hrvatskom zavodu za mirovinsko osiguranje dokaz o tome da je radio na sezonskim poslovima. Svaki prekršaj može poslodavca da košta i do 100.000 kuna.