Stižu praznici: Ovo su neradni dani u Srbiji

U Srbiji će tokom ove godine, zbog državnih i verskih praznika, biti 13 neradnih dana. Zakon o državnim i drugim praznicima propisuje da se neradno proslavljaju Nova godina, Dan državnosti, Prvi maj, te Dan primirja u prvom svetskom ratu, kao i pravoslavni Božić i Uskrs kada se ne radi čak četiri dana, od Velikog petka do drugog dana Uskrsa.

Uprkos ustaljenom mišljenju da se u Srbiji praznuje više i češće nego u drugim zemljama, istina je da se naša zemlja nalazi otprilike na evropskom proseku, a broj neradnih dana varira od 11 do 14, u zavisnosti da li praznici padaju u nedelju ili radnim danima. I u najvećem broju evropskih zemalja važi pravilo da se ukoliko praznik pada u nedelju, njegova proslava prenosi na prvi sledeći radni dan.

Upravo zbog ove odredbe Zakona o praznicima, ulazak u 2023. godinu proslavljao se tri dana, tačnije nije se radio ni 3. januar. Osim Nove godine, koja se proslavlja sa dva neradna dana, isto važi i za Sretenje, odnosno Dan državnosti koji se obeležavaju 15. i 16. februara, kao i za Dan rada, kada se ne radi ni prvog, ni drugog maja, za razliku od većine zemalja EU u kojima je samo Prvi maj neradni dan. Zaposleni u Srbiji ne rade ni 11. novembra kada se obeležava Dan primirja, dok se neradno obeležavaju i verski praznici Božić i Uskrs.

U Irskoj najmanje praznuju 

Zakon o praznicima, takođe, omogućava zaposlenima da ne rade i tokom proslave drugih verskih praznika, pa tako pravoslavci imaju pravo na neradni dan tokom slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih crkava za Božić i Uskrs, jevrejska zajednica na prvi dan Jom Kipura, a pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog i prvi dan Kurban bajrama.

I dok Zakon o praznicima propisuje prava zaposlenih da ne rade na državne i verske praznike, Zakon o radu ne zabranjuje rad tokom praznika. Službe koje obavljaju poslove od vitalnog interesa za građane, naprotiv, dužne su da rade tokom praznika kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje i snabdevanje stanovništva, ali zakon ni svim drugim poslodavcima ne zabranjuje da tokom praznika nastave proces rada.

Poslodavac može da traži od zaposlenih da rade i u vreme praznika koji se obeležavaju neradno, ali je po Zakonu o radu dužan da im za te dane ispati uvećanu zaradu najmanje 110 odsto od osnovice, odnosno od ugovorene cene radnog sata. Pojašnjenja radi, poslodavac zaposlene koji rade tokom praznika može platiti i više od toga, ukoliko je to utvrđeno internim propisima ili Kolektivnim ugovorom, jer je Zakonom o radu propisan minimalni iznos naknade za rad u vreme praznika.

Najviše odmaraju u Nepalu

Prema podacima Evropske unije objavljenim u Official Journal of the European Union, među državama članicama sa najviše neradnih dana zbog državnih i verskih praznika su Letonija i Belgija sa 17 i Kipar sa 16 dana. Najmanje ima Irska, samo osam. Ostale članice EU uglavnom imaju između 11 i 14 neradnih prazničnih dana. Slično je i u regionu, pa tako Hrvatska ove godine ima 14 neradnih dana, Slovenija jedan više, dok se u Crnoj Gori ove godine praznuje 17 dana.

Izuzetak među evropskim zemljama je Velika Britanija u kojoj zaposleni tokom državnih praznika nemaju pravo na naknadu zarade, kao ni na uvećanu zaradu, ali je zato to zemlja u kojoj radnici imaju nešto više dana plaćenog godišnjeg odmora u odnosu na ostatak Evrope.

Što se sveta tiče, najveći broj neradnih dana, čak 35 ima Nepal, slično je i u Mjanmaru u kojem se praznuje 32 dana godišnje, dok u zemlje sa najvećim brojem neradnih dana spadaju i Iran i Šri Lanka sa 26, odnosno 25 dana.

Broj neradnih dana zbog praznika u zemljama EU

Belgija        17

Kipar           16

Slovenija     15

Hrvatska     13

Grčka          12

Nemačka     11

Italija          11

Izvor: Official Journal of the European Union