Sve je manje majstora koji donose sreću - Gde su nestali odžačari

Iako potraga za majstorom bilo kog zanata kod većine nas definitivno ne izaziva sreću već, naprotiv, revolt zbog kvara ili nenadanog troška, sa odžačarima je stvar ipak drugačija. Tako i Danijel Jovanović (32), jedan od tri valjevska dimničara kaže da radost sa kojom ga domaćini dočekuju i ljudi na ulici pozdravljaju, a sve zbog verovanja da odžačari u svojim crnim odelima, osim gareži, donose i sreću u kuću, ne može ničim da se plati.

Pred grejnu sezonu svi ih se sete

Mada je ovaj posao praktično sezonski, jer se stanovnici Srbije obično tek pred početak grejne sezone dosete da bi trebalo proveriti dimnjake, Danijel ističe da ga ne bi menjao. Pa ni uprkos činjenici da se samo u nekoliko meseci, kada su dimničari naročito traženi, od njega može pristojno zaraditi i živeti. U svim ostalim mesecima dimničari uglavnom moraju da potraže i neku dodatnu zaradu, u njegovom slučaju to je posao varioca.

- Rano sam ostao bez oca i morao sam da počnem da radim. Krenuo sam sa tim poslom sasvim slučajno jer je jedan od mojih komšija bio dimničar i uveo me u celu tu priču dok sam još bio klinac. Tako da sam ja dimničar već 16 godina - kaže sa osmehom Danijel, koji je do pre nekoliko godina nosio i zvaničnu titulu najmlađeg odžačara u Srbiji, ali i prvog koji je među svojim kolegama shvatio značaj promocije na društvenim mrežama.

On za sajt Poslovi Infostud kaže da je prvo postao prepoznatljiv po tome što je bio najmlađi dimničar, ali i po fejsbuk stranici Srećni dimničar.

- Jednostavno sam uvideo da ljudi sve češće koriste društvene mreže i da je to put kojim se dolazi do klijenata. Danas imam blog, a i radim preko google mapa. U svakom slučaju, promocija na društvenim mrežama i korišćenje prednosti koje daju internet i savremene tehnologije je nezaobilazni deo svakog posla pa i ovog mog - priča nam Danijel, kome je osnovni alat i dalje popularni šloser, tojest četka na sajli dugačkoj nekoliko metara, koja služi za čišćenje zapušenih dimnjaka.

Ugasili smer još pre 30 godina

Istorija kaže da se prvi dimničar u Beogradu pojavio još polovinom 19. veka, dok se krajem istog već pominje i dimničarski esnaf. Ipak,  za ovaj odgovoran pa i opasan posao, zbog kojeg diminačari i imaju beneficirani radni staž, formalno školovanje decenijama već ne postoji u Srbiji. Ranije su se odžačari školovali u građevinskim srednjim školama, ali je taj smer ugašen još pre 30-ak godina, a kako je i sve manje dimnjaka, ali i dimničara, teško da će se ikada više dimničari i vraćati u školske klupe. Ako se izuzmu obuke u trajanju od nekoliko meseci a koje dimničari najčešće mogu steći u Centrima za obuku pri gradskim preduzećima zaduženim za ove poslove, kao, naprimer, u beogradskom preduzeću Dimničar, ovaj zanat "peče" se iskustvom, najčešće učeći od oca, nekog rođaka ili iskusnijeg kolege.

- Pet godina sam radio ovaj posao sa komšijom i tako sticao iskustvo. Tek nakon toga sam počeo samostalno, a onda otvorio i svoju preduzetničku radnju - kaže Danijel.

U celoj Srbiji oko 300 odžačara

Osim gradskih preduzeća zaduženih za održavanje i čišćenje dimnjaka u kojima sa godinama opada broj zaposlenih, ovim poslom se bavi i nekoliko privatnih preduzeća, obično u većim gradskim centrima. Ipak, u većini slučajeva dimničari su sami svoji majstori, odnosno rade kao preduzetnici, neretko i na crno. Preduzeća koja se bave ovom vrstom usluge žale se da je posao dimničara sve nepopularniji među mladima, da se retko ko odlučuje da radi ovaj težak, "prljav" i odgovoran posao, pa su potrebe daleko veće nego što ima kandidata.

Procena je da u Srbiji nema više od 300 odžačara, a potrebe su barem nekoliko puta veće. Pogotovo na početku grejne sezone kada posla za njih ima danonoćno.

- Nije ovo popularan posao i sve manje ljudi želi da ga radi, pogotovo što imate mesece kada posla ima neuporedivo manje nego u jesen kada kreće sezona grejanja. Sa druge strane, tokom sezone ima previše posla, a to znači da nema radnog vremena, ni mogućnosti da planirate. U slučaju nekih havarija ili zapušenja dimnjaka, ako me mušterija zove u dva noću, ustajem i odlazim na teren. Takav je ovo posao - dodaje naš sagovornik. 

U Valjevu se, kaže, samo njih trojica bave ovim poslom, a pritom su dvojica njegovih kolega stariji ljudi, sa puno iskustva, ali na kraju radnog veka. Cena usluga dimničara zavisi uglavnom od toga šta se konkretno radi, ali razlikuje se i od grada do grada. Usluge gradskih preduzeća uglavnom se plaćaju kroz uplatnice Infostana, odnosno komunalnih preduzeća, dok odžačari privatnici svoje usluge naplaćuju po izlasku na teren od 1.500 dinara pa do nekoliko hiljada dinara.