Sve manje idemo na bolovanje

(Preuzeto sa sajta Press - 11. 10. 2012.)

Srbi sve ređe i kraće odsustvuju s posla zbog bolesti. Statistika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) pokazuje da je u prvih šest meseci ove godine na bolovanju dužem od 30 dana bilo čak 10.000 manje zaposlenih u odnosu na isti period prošle godine.

Kada su na bolovanju duže od 30 dana, zaposleni primaju samo 65 odsto plate. Ta bolovanja odobrava lekarska komisija i troškovi se plaćaju iz kase zdravstvenog osiguranja. Kraća odsustvovanja s posla, koja idu na teret poslodavca, niko i ne broji.

Najviše zbog trudnoće

- Od preko 1,7 miliona zaposlenih, na bolovanju dužem od 30 dana prošle godine je bilo 78.730 osiguranika. Od 1. januara do 30. juna ove godine na takvom bolovanju je bilo 37.779 osiguranika, dok ih je u istom periodu prošle godine bilo 47.588. Prosečna dužina njihovog bolovanja je 49 dana - navodi načelnica Centra za informisanje RFZO Sanja Mirosavljević.

Žene idu na bolovanje više od muškaraca, a objašnjenje za tu razliku su trudnoće.

- Osim odsustvovanja zbog visokorizičnih trudnoća, krvarenja u trudnoći i drugih razloga povezanih sa drugim stanjem, osiguranici najčešće odlaze na bolovanje zbog preloma, uganuća, bolova, zatim kancera, a onda psihičkih problema - kaže Mirosavljevićeva.

Korišćenje bolovanja

ukupno žene muškarci

januar-jun 2011. 47.588 31.544 16.014

januar-jun 2012. 37.779 26.811 10.968

* broj pacijenata

Specijalista opšte medicine u beogradskom DZ „Voždovac" Nevenka Dimitrijević nadovezuje se i dodaje da su se poslednjih godina znatno proredili i odlasci na bolovanja do 30 dana. Takav trend zapažen je kod zaposlenih i u privatnom i u državnom sektoru.

- Oni koji rade u privatnom sektoru, čim im se pomene reč bolovanje kažu da ne smeju da ga otvore jer bi im poslodavac to zamerio. Ako ga i otvore, to je do pet dana, a dosta njih govori kako ih poslodavci posle dva-tri dana zovu da zatvore bolovanje ranije. Nije mnogo bolja ni situacija među zaposlenima u državnoj administraciji - objašnjava Dimitrijevićeva.

Mladi ređe odsustvuju

I Draško Karađinović iz NVO „Doktori protiv korupcije" pojašnjava da nam odlasci na bolovanja sigurno nisu proređeni zato što smo postali zdraviji.

- Naprotiv, mi smo bolesna i stara nacija. Čini mi se da presudan uticaj na odluku da li otvoriti bolovanje ili ne ima ekonomska situacija - kaže on.

Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić dodaje da ljudi često i ne idu kod lekara već se sami leče.

- Korišćenje bolovanja zavisi i od uzrasta, pa tako mladi ljudi idu ređe, i godišnje zbog bolesti odsustvuju s posla 12-13 dana, dok zaposleni starosti od 45 do 55 godine tri puta više koriste to pravo.

Maksimalan broj dana poštede prema bolesti

- tuberkuloza do 90 dana

- difterija do 14 dana

- varičele do 30 dana

- hepatitis do 90 dana

- mononukleoza do 30 dana

- konjunktivitis do 14 dana

- angina pektoris do 14 dana

- hipertenzija do 14 dana

- embolija pluća do 60 dana

- kardiomiopatija do 45 dana

- bronhitis do 14 dana

- akutni pankreatitis do 60 dana

- psorijaza do 21 dan

Izvor: Press