Na ulaznim vratima njenog  stana piše “doing the WRITE thing”. Napisala je jednu knjigu. Na osnovu njenog života jedan pisac je napisao roman, a ožiljak od udarca pendrekom tokom studentskih demonstracija menjao je zamišljenu strategiju njenog profesionalnog puta.

Kaže da znanje umire, da to nije kao vožnja bicikla. I da je onaj ko danas ne zna da napiše mejl i da koristi računar - nepismen. Onima u potrazi za poslom poručuje: Budite najbolje izdanje sebe. Bez obzira koliko godina imate.

Tanja Tatomirović, direktor komunikacija za 24 zemlje Centralno-istočne Evrope u kompaniji Microsoft za sajt Poslovi.infostud.com govori o svom karijernom putu, uticaju pandemije na rad kompanija koje posluju na više tržišta, ukazuje na neophodne veštine u današnjem poslovnom svetu, otkriva zašto se poslodavci ne dele samo prema geografiji i ističe da ništa nije teško - bar nije teže od učmalosti i nemanja posla.

Prvo pismo sebi

Imate bogato iskustvo u marketingu, komunikacijama, odnosima sa javnošću, novinarstvu, oblasti korporativne društvene odgovornosti... Pisac ste. I šta još?

- Na ulaznim vratima mog stana umesto mog imena zalepljena je nalepnica “doing the WRITE thing”, i to ne samo zbog jedne knjige koju sam napisala, a ni zbog toga što je, dodatno, moja životna priča poslužila jednom domaćem piscu da napiše roman popularnog žanra, već zato što sam to “write”, verovatno, više ja nego što je moje ime i prezime.

Sa 15 godina je, kaže, napisala pismo sama sebi, u prisustvu svojih roditelja kao svedoka, sa namerom da ga otvori za 10 godina od tada.

- U tom pismu, pisala sam o sebi za 10 godina. Nije to bio moj prvi strateški plan, ali je bio jedan od važnijih. Postavila sam cilj da za 10 godina budem novinar, pisac putopisa i romana. Ipak, moja inicijalna strategija bila je “prilagođena” batinama policijskim pendrekom po glavi tokom čuvenih studentskih demonstracija 1996. godine. Fizički ožiljak je ostao, ali je to bio i temelj za bezbrojne akcije i reakcije tokom mog profesionalnog odrastanja. Strategija je tu da se menja da biste, na kraju, ipak ostvarili svoj cilj. A cilj je bila i vest sa mojim potpisom na naslovnici tada popularnog lista “Demokratija”, pa borba za transparentnost privrednih sudova u doba “stečajne mafije”, pa prvo uvođenje novinara u pančevačku “Petrohemiju” u vreme kada je zagađenje kulminiralo, pa do toga da ni jedan pretplatnički ugovor nije otkazan u vreme kada milionski auditorijum nije imao TV sliku zbog kvara satelita, do toga da su ciljevi, s godinama, bivali sve lepši i plemenitiji, da su od kriznih situacija i borbe “na terenu” za golu reputaciju firmi ili organizacija za koje sam radila prelazili u značajne stvari kao što je na primer fondacija “Petlja” koja za cilj ima razvijanje algoritamske pismenosti u Srbiji, a u čijim sam počecima i razvoju učestvovala zajedno sa svojim kolegama iz Razvojnog centra Microsofta, i koja danas pomaže razvoj čitavog sektora IT obrazovanja u našoj zemlji.

Nema stajanja

Kako je tekao vaš karijerni put?

- Nedavno su me u jednom stranom časopisu nazvali “multitalentovanom provokativnom srpskom novinarkom koja je prosvetlila naftni i gasni, medijski i tehnološki sektor”. Nasmejala sam se, pomislivši da je tako nešto baš preterano, ali kada sam se osvrnula na svoju karijeru, zapravo je to prava odrednica svega što sam ja i što sam do sada uradila. I imam još toga ispred sebe, jer nisam neko ko sedi i čeka da se stvari dese same od sebe. Ako ne stvaram, ako ne pomeram stvari napred, kao da ne postojim. Ako ne osetim strast i jezu od uzbuđenja kada nešto uradim, onda je to urađeno samo da bi bilo urađeno. Ako upoznam ljude koji su pomislili da su završili sve u životu u svojih 35 ili 40, pokušam da ih poguram. Neki mogu dalje, neki ne. Ja mislim da nikad neću stati, bar dok me neka (ne)očekivana sila ne zaustavi. Jednom.

Nego, evo da i vama otkrijem da sam svoj prvi ozbiljan posao dobila tako što sam poslala CV na konkurs objavljen na vašem sajtu Poslovi infostud.

Pandemija menja svet

Pandemija, za koju smo svi očekivali da će se okončati tokom 2020. još traje. Koliki je njen uticaj na poslovanje kompanija - da li će neke stvari - poput načina rada - zauvek biti drugačije?

- Svet se definitivno promenio. Sve što nismo očekivali, dogodilo se. Oni koji su imali strategiju, bili spremni na promene, sprovodili promene i pre pandemije, oni su se snašli mnogo brže i lakše. Digitalni alati za poslovanje, za rad od kuće, poput Microsoft Teams platforme, ali i mnogih drugih, olakšali su da pređemo na bezbednije načine rada. Naravno da ne mogu da predvidim, ne može niko, da li će se nešto trajati “zauvek”, ali je definitivno ovo početak jedne nove epohe i put u nezadrživ razvoj digitalnog.

Kako je pandemija uticala na tržište rada?

- Tržište rada se prilagođava, ali je neophodno da se prilagode i oni koji traže ili menjaju posao. Bez digitalnih veština, danas ste nepismeni. Ako ne umete da koristite alate koji omogućavaju kolaboraciju, vi ste van svega što se dešava u poslovanju… Nedavno mi je poznanik rekao kako on želi da obrađuje zemlju i da to nema veze sa digitalizacijom. Naravno, uvek možete da pokušate da se bavite nečim drugim, kao što je na primer, agrar. Ali, i u tome će zapaženiji uspeh imati oni koji su uključili tehnologiju u svoj posao, pa znaju koja je temperatura vazduha, vlažnost zemljišta, te šta da rade sa tim podacima da bi im prinos bio bolji, te da bi uštedeli vreme i druge resurse.

Od prošle godine, naša kompanija je pokrenula globalnu “skills” inicijativu kako bi pomogla onima koji su ostali bez posla ili žele da se doškoluju, pa smo pružili, u saradnji sa LinkedIn-om i GitHub-om, mogućnost za besplatno učenje. Oni koji žele da pogledaju o čemu se radi, i prijave se na neki od kurseva da bi dobili međunarodno priznati sertifikat, više informacija mogu dobiti ovde: http://opportunity.linkedin.com/. Kao neko ko stalno uči, te neko ko je doktorske studije upisao posle 40, ne mogu a da ne preporučim besplatne resurse za učenje.

Kako je pandemija uticala na rad kompanija koje nisu ograničene na tržište jedne zemlje?

- Objasniću vam ovo kroz sopstveni primer. Ako kompanija u kojoj radim radi u više od stotinu zemalja, i ako ja već bezmalo četiri godine radim za 24 zemlje, a pre toga sam radila za 15, i nikada nisam mogla istovremeno da budem u svakoj od njih, to znači da je pandemija uticala vrlo malo na konkretan način mog rada. I dalje, zahvaljujući digitalnom poslovanju koje je kod nas, kao i u većini međunarodnih kompanija standard, mogu da radim iz kafića u Pančevu, gde živim, ili iz tatine vikendice u brdima, jer je moja kancelarija moj laptop i sve što mi treba je internet veza. Naravno, pandemija jeste donela promene i meni i mojim kolegama.

Na koji način?

- Ne putujemo kao ranije na sastanke, ali sastanke održavamo iz svojih soba, sa terasa, iz kafea. Istina je da ima i izazova. Prema poslednjem istraživanju koje smo radili, javlja se digitalna iscrpljenost zaposlenih. Sada, kako stvari stoje, predstoji nam hibridni rad, mešani model gde će se neki zaposleni vratiti na radno mesto, a neki nastaviti da rade od kuće. Mi to upravo imamo u našoj kompaniji, a ja tu hibridnu strategiju rada vidim kao još fleksibiliniji način poslovanja. Rad na daljinu nekoma je stvorio nove mogućnosti, pružio više vremena za porodicu, kao i izbor da li i kada treba putovati.

Često se, kada pričamo o tome da li je poslovanje nužno vezano za kancelariju, setim pitanja svoje tetke (67) koja me je svojevremeno, kada sam počela da radim za Microsoft, pitala kako to da mi ne daju otkaz ako gotovo uopšte ne odlazim u kancelariju. A ja sam i tada, dok sam čekala da mi ona skuva kafu, išla da razgledam lale u bašti, i da prisustvujem jednom od nekoliko virtuelnih sastanaka koje sam imala tog dana.

Srbija i svet

Kako izgleda raditi za domaće poslodavce, a kako za inostrane?

- Poslodavci se ne mogu podeliti samo prema geografiji. Kompanije se dele po kulturi poslovanja, kulturi unutar kompanije, prema tome da li smete da kažete šefu da nešto ne radite dobro, vi ili on, svejedno, ili da predložite nešto sasvim novo bez straha da će to neko shvatiti kao vaše lično nametanje ili kao gubljenje vremena. Radila sam u regionalnoj kompaniji koja je naizgled velika, a posluje kao porodični SZR, a radila sam i u školi, državnoj ustanovi, gde mi je direktor dozvolio da budem kreativna i povedem đake izvan predviđenih okvira, što je rezultiralo time da sa mojih časova niko nije bežao, a zanimanje za određene teme je značajno poraslo. Kada me je direktorka u jednoj drugoj školi primoravala da se držim okvira, na kraju me je zvala da mi saopšti da odeljenje čija sam razredna tada bila, ima najveći broj izostanaka u istoriji škole. Da, ima, jer sam im jednom pokazala da može i drugačije.

Gušenje kreativnosti i nedozvoljavanje da se pomere granice najveći je izazov u gajenju talenata i napretku jedne kompanije, bez obzira gde je geografski smeštena.

Koje veštine su danas neophodne za zapošljavanje? Koliko se to promenilo u odnosu na prethodni period?

- Nedavno sam imala izazov sa mojom sestrom od ujaka (37). Završila je višu poslovnu školu. Pokušava da nađe posao i ne polazi joj za rukom. U međuvremenu, kao samohrana majka, ne nalazi vremena da radi na sebi, što znači da je znanje engleskog jezika zapustila, da u Excelu zna samo osnovno, da mail koristi samo za logovanje na Facebook. Vesti slabo čita, možda neke lokalnog karaktera.

Kao i pre dve ili tri godine, a danas još više, ako ne radite na sebi i ne održavate znanje “živim” nećete naći posao. Ni onaj koji želite, ni onaj koji ne želite. Znanje umire, to nije kao vožnja bicikla. Evo, ja sam sa 15 godina tečno govorila nemački, a danas se, iako gotovo sve razumem i znam relativno dobro da čitam, bukvalno mučim da sklopim više od dve ili tri rečenice u govoru. Trudim se da gledam filmove na nemačkom, ne bih li povratila deo onoga što sam znala.

Ako ne znate da napišete mail, ako ne znate da koristite računar, izvinite, ali vi ste nepismeni. Počnite odatle, proverite gde ste, da li umete da zakažete virtuelni sastanak, da ga obavite, da napišete mail, napravite jednostavnu tabelu u Excelu, progovorite zaboravljeni engleski koji ste učili u školi. Nema veze koliko godina imate. Ali, morali biste da zaista i poželite da radite ono što će vam doneti mogućnost da se popnete jedan sprat više, a sa tog višeg sprata vidite i neki drugi horizont. Ako ste, npr. mlađi, sveža titula koju nosite sa fakulteta ne znači mnogo. Niste monarh kome je rođenjem data privilegija. Znanje i borba za nešto bolje i drugačije je vaša privilegija.

Koji savet možete da date nekome ko sada traži posao?

- Budite iskreni. Kažite šta znate. Kažite i šta ne znate, ali se, ako budete angažovani, zaista potrudite da to naučite. Ništa nije teško. Bar nije teže od učmalosti i nemanja posla.

Budite najbolje izdanje sebe. Bez obzira koliko godina imate. Čovek raste i razvija se dok ne otputuje sa ovog sveta.

Ne čekajte prilike. Stvarajte ih. A pred neprilikama se ne povlačite. Savladajte ih.