Nedeljni presek oglasa: Puno dobrih poslova na našem sajtu čeka na vas!
Tajna malteškog razvojnog buma
(Preuzeto iz Politike 20.12.2007.)
Nedavna anketa magazina "Lajf" otkrila je da većina Evropljanina Maltu svrstava u pet zemalja gde bi želeli da žive. U predeo slikan željama svakako spada blaga mediteranska klima i bogato ispisane stranice nacionalne istorije u kojoj se prepliću mitovi i legende o hrabrosti malteških vitezova koji su pod "pokroviteljstvom" svetog Jovana Krstitelja širili hrišćansku veru.
Istoričari umetnosti tvrde da je po broju kulturno-istorijskih znamenitosti Malta prva zemlja sveta. Međutim, ako zavirite u ekonomske grafikone ove najjužnije evropske države shvatićete da se prema vrednosti bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, koji iznosi 15.000 dolara, Malta nalazi među prvih deset zemalja Evrope. I svi ostali pokazatelji razvijenosti i socijalnog blagostanja zemlje – počev od stope smrtnosti novorođenčadi, preko stope nezaposlenosti koja je ispod sedam odsto, inflacije koja je ispod tri procenta, pa do broja automobila po glavi stanovnika, Maltu svrstavaju u deset najrazvijenijih zemalja Evrope. Iako je od 2004. godine postala članica Evropske unije, ona nema probleme koje ima većina evropskih zemalja – birokratiju, nisku stopu nataliteta i visoku stopu kriminaliteta.
Serđo Vela, generalni direktor malteške podružnice farmaceutske kompanije "Aktavis", koja se bavi razvojem, proizvodnjom i prodajom generičkih lekova na međunarodnom tržištu i koja je pre pet godina postala većinski vlasnik farmaceutske kompanije "Zdravlje Leskovac", ističe da je Malta postala Meka za strane investitore pre svega zahvaljujući činjenici da vlada ove ostrvske zemlje ima probiznis orijentaciju i da investitori imaju lak i brz pristup donosiocima odluka. U komparativne prednosti Malte on ubraja visokoobučenu radnu snagu, odlične telekomunikacije, socijalnu i ekonomsku stabilnost, niske takse za inostrane investitore, veoma prijatan "lajfstajl" i izvanrednu zdravstvenu zaštitu.
Zbog svega toga Malta je bila jedna od prvih zemalja iz koje je "Aktavis" krenuo u osvajanje evropskog tržišta. "Aktavi" je, podsećanja radi, pre samo deset godina bio mala islandska farmaceutska kompanija koja je na svom spisku imala svega sto zaposlenih i opsluživala tržište od 700.000 osoba. Danas je jedna od najvećih svetskih generičkih farmaceutskih kompanija koja posluje u više od 70 zemalja sveta i ima više od 11.000 zaposlenih širom planete. Samo u toku protekle godine „Aktavis” je ostvario promet od 1,4 milijarde evra, a do završetka ove godine očekuje se 1,6 milijardi evra prometa.
Mario Galea, predsednik malteške industrijske federacije, koja broji više od 300 članova, smatra da veliki privredni bum Malta duguje činjenici da su pre ulaska u Evropsku uniju mnogi radili na vlastitoj prekvalifikaciji u zanimanja koja su tražena na tržištu EU – tako se veliki broj osoba iz tekstilne industrije prekvalifikovao za rad u farmaceutskoj industriji i informacionim tehnologijama.
"Stranim investitorima odgovara visokokvalifikovana radna snaga, lojalnost firmi i veoma dobro vladanje stranim jezicima – 88 odsto stanovništva Malte odlično govori engleski, 66 odsto govori italijanski, 17 odsto francuski, devet odsto nemački... Vlada Malte stalno ulaže u obuku svojih zaposlenih za industrije koje se ovde razvijaju i taj vid obrazovanja je besplatan, a nosioci prekvalifikacije radnika za potrebe novog tržišta su Malteški univerzitet, Udruženje poslodavaca i Tehnički koledž. Treba istaći da su i povoljnosti koje lokalna vlast nudi stranim investitorima velike, kao i da su kreditne stope niže za dva-tri odsto od uobičajenih", zaključuje Galea.
Katarina Đorđević
Nedavna anketa magazina "Lajf" otkrila je da većina Evropljanina Maltu svrstava u pet zemalja gde bi želeli da žive. U predeo slikan željama svakako spada blaga mediteranska klima i bogato ispisane stranice nacionalne istorije u kojoj se prepliću mitovi i legende o hrabrosti malteških vitezova koji su pod "pokroviteljstvom" svetog Jovana Krstitelja širili hrišćansku veru.
Istoričari umetnosti tvrde da je po broju kulturno-istorijskih znamenitosti Malta prva zemlja sveta. Međutim, ako zavirite u ekonomske grafikone ove najjužnije evropske države shvatićete da se prema vrednosti bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, koji iznosi 15.000 dolara, Malta nalazi među prvih deset zemalja Evrope. I svi ostali pokazatelji razvijenosti i socijalnog blagostanja zemlje – počev od stope smrtnosti novorođenčadi, preko stope nezaposlenosti koja je ispod sedam odsto, inflacije koja je ispod tri procenta, pa do broja automobila po glavi stanovnika, Maltu svrstavaju u deset najrazvijenijih zemalja Evrope. Iako je od 2004. godine postala članica Evropske unije, ona nema probleme koje ima većina evropskih zemalja – birokratiju, nisku stopu nataliteta i visoku stopu kriminaliteta.
Serđo Vela, generalni direktor malteške podružnice farmaceutske kompanije "Aktavis", koja se bavi razvojem, proizvodnjom i prodajom generičkih lekova na međunarodnom tržištu i koja je pre pet godina postala većinski vlasnik farmaceutske kompanije "Zdravlje Leskovac", ističe da je Malta postala Meka za strane investitore pre svega zahvaljujući činjenici da vlada ove ostrvske zemlje ima probiznis orijentaciju i da investitori imaju lak i brz pristup donosiocima odluka. U komparativne prednosti Malte on ubraja visokoobučenu radnu snagu, odlične telekomunikacije, socijalnu i ekonomsku stabilnost, niske takse za inostrane investitore, veoma prijatan "lajfstajl" i izvanrednu zdravstvenu zaštitu.
Zbog svega toga Malta je bila jedna od prvih zemalja iz koje je "Aktavis" krenuo u osvajanje evropskog tržišta. "Aktavi" je, podsećanja radi, pre samo deset godina bio mala islandska farmaceutska kompanija koja je na svom spisku imala svega sto zaposlenih i opsluživala tržište od 700.000 osoba. Danas je jedna od najvećih svetskih generičkih farmaceutskih kompanija koja posluje u više od 70 zemalja sveta i ima više od 11.000 zaposlenih širom planete. Samo u toku protekle godine „Aktavis” je ostvario promet od 1,4 milijarde evra, a do završetka ove godine očekuje se 1,6 milijardi evra prometa.
Mario Galea, predsednik malteške industrijske federacije, koja broji više od 300 članova, smatra da veliki privredni bum Malta duguje činjenici da su pre ulaska u Evropsku uniju mnogi radili na vlastitoj prekvalifikaciji u zanimanja koja su tražena na tržištu EU – tako se veliki broj osoba iz tekstilne industrije prekvalifikovao za rad u farmaceutskoj industriji i informacionim tehnologijama.
"Stranim investitorima odgovara visokokvalifikovana radna snaga, lojalnost firmi i veoma dobro vladanje stranim jezicima – 88 odsto stanovništva Malte odlično govori engleski, 66 odsto govori italijanski, 17 odsto francuski, devet odsto nemački... Vlada Malte stalno ulaže u obuku svojih zaposlenih za industrije koje se ovde razvijaju i taj vid obrazovanja je besplatan, a nosioci prekvalifikacije radnika za potrebe novog tržišta su Malteški univerzitet, Udruženje poslodavaca i Tehnički koledž. Treba istaći da su i povoljnosti koje lokalna vlast nudi stranim investitorima velike, kao i da su kreditne stope niže za dva-tri odsto od uobičajenih", zaključuje Galea.
Katarina Đorđević
