Tekovine korone: Šta je pandemija promenila u načinu obavljanja posla

Ono što je za pojedine poslodavce - ali i radnike - donedavno bilo nezamislivo, postalo je stvarnost u kojoj su se obe strane susrele za novim izazovima. Pandemija virusa korona primorala je mnoge poslodavce da promene način organizacije rada. Rad od kuće, prilagođeno radno vreme, često “hibridni” način rada - malo u poslovnom prostoru, malo od kuće - za mnoge je postala svakodnevica koja i dalje traje.

Ipak, dve pretpostavke koje svi imamo kada je reč o ovakvom načinu rada - nisu sasvim tačne. Jedna je da nijedan posao prerađivačke industrije nije mogao da se “nosi kući”, a druga je da su u značajnom broju firmi poslovi organizovani kroz ovakav hibridni način rada i da je takvih radnika priličan broj - a u stvari je reč o tek deset odsto zaposlenih.

Sredinom marta ove godine Unija poslodavaca Srbije podnela je predlog da se rad van prostorija poslodavca reguliše propisima. Ovu inicijativu krajem marta usvojio je i Socijalno-ekonomski savet Srbije (SES). Pre predloga Unije, nejasna zona hibridnog rada bila je predmet preporuka Centra za istraživanje javnih politika.

- Mešoviti rad na poslu i od kuće, kao i siva zona u nadzoru zaposlenih tokom rada od kuće bili su predmet i naših preporuka u studiji "Svevideće oko" koja je prethodila ovim inicijativama Unije poslodavaca i SES, ili se paralelno odvijala, vremenski oni su izašli sa preporukama posle nas. Svakako način sastavljanja ugovora o radu, pravo radnika da dobije mogućnost da radi od kuće, prava zaposlenih u slučaju kada se njihovi stavovi o tome razlikuju, mogućnost davanja otkaza mejlom i slično - treba da se razjasne - kaže za sajt Poslovi Infostud Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Istraživanje Centra odnosi se na rad od kuće i relevantno je, kaže Jakobi, za pitanje hibridnog rada  gde se deo radnog vremena provodi kod kuće, a deo u kancelariji.

- Svakako da je rad od kuće bilo moguće organizovati najpre za zanimanja gde se većina aktivnosti obavlja na kompjuteru, ali smo imali primere radnika koji su radili od kuće i u oblastima građevinarstva, prerađivačke industrije, saobraćaja i skladištenja i proizvodnje struje (2% do 3% u našem uzorku) što se svakako odnosi na poslove koji su oblasti planiranja, upravljanja i sličnih poslova. Imajući u vidu da je maksimalno oko deset odsto radne snge u Srbiji u 2020. i 2021. radilo od kuće, jasno je da je veliki deo privrede radio na klasičan način - kaže Tanja Jakobi.

Ako je od kuće - nije uvek fleksibilno

Naša sagovornica ukazuje da rezultati istraživanja Centra pokazuju da nisu svi koji rade od kuće imali fleksibilno radno vreme.

- Bilo je i onih koji su imali klasično radno vreme kao na radnom mestu. Fleksibilizacija radnog vremena je zavisila, posebno na početku, od mnogih okolnosti. Na primer, poslodavci su u vreme vanrednog stanja omogućavali radnicma da preko dana imaju više vremena da obave snabdevanje jer su se radnje ranije zatvarale. Takođe, majkama sa malom decom u nekim firmama je bilo dozvoljeno da rade u vreme koje im odgovara. Uz to, zbog povremeno slabog interneta ljudi su bili prinuđeni da rade kasno uveče, ako je na primer njihov posao podrazumevao slanje i primanje velikih fajlova. Takođe, ljudi su prijavljivali da su bili efikasniji u radu od kuće i za kraće vreme obavljali postavljene ciljeve ili da je poslodavac zloupotrebljavao to što su online pa im se radno vreme produžavalo, navodi naša sagovornica.

Iako je, dodaje, naš Zakon o radu prepoznao rad od kuće i rad na daljinu - u praksi je bilo mnogo nepoznanica.

- Nepoznanice se kreću od pitanja regulisanja ovakvog rada kroz aneks ugovora o radu, do pitanja korišćenja opreme i nadoknade za korišćenje opreme, plaćanje interneta iz sopstvenih sredstava, korišćenja sopstvenog nameštaja i slično - ukazuje Jakobi.

Vremenom, kaže, neke od kompanija uvele su promene i počele da nabavljaju opremu za zaposlene i isplaćuju simboličnu nadoknadu za internet struju i korišćenje sopstvenog nameštaja.

Narušeno pravo na privatnost

- Ono što se promenilo pored ovog opšteg pitanja - da se radi od kuće, jeste načn nadzora zaposlenih koji je u nekim firmama postao intruzivniji i narušio pravo radnika na privatnost. Manje su korišćene napredne aplikacije, a više zloupotrebljavane aplikacije koje ne služe nadzoru kao što je na primer zoom ili slack. Poslodavci su tražili da na primer radnici budu na zoomu tokom celog radnog vremena ili su primoravali zaposlene da imaju toliko veliki broj unosa na slacku što je jednako korišćenju aplikacije koja prati pomeranje miša - napominje naša sagovornica.

Takođe, ističe, korišćene su klasične metode nadzora od kojih su neke nedozvoljene - bilo na poslu ili kod kuće kao što je neprekidno nadziranje e-maila, nadziranje aktivnosti zaposlenih na društvnim mrežama i slično.

- Konačno, promenili su se i stavovi poslodavaca i zaposlenih o radu od kuće. Neki su jedva čekali da se vrate u kancelarije, a na drugim mestima zaposleni su pružali otpor poslodavcu u njegovom insistiranju da se vrate na isključivi rad iz kancelarije.

Rad od kuće i rad na daljinu

Unija poslodavaca je, obrazlažući svoju inicijativu da se propisima uredi rad van prostorija poslodavca ukazala da je potrebno kroz adekvatan pravni okvir precizirati razlike između rada od kuće i rada na daljinu (prvo se odnosi na zaposlene kod poslodavca koji rade od kuće, a drugo na preduzetnike ili frilensere koji rade od kuće, što naš Zakon o radu ne prepoznaje - prim. nov.).

- Potrebno je uvesti mogućnost regulisanja radnog odnosa tako da zaposleni jedan deo radnog vremena provodi kod kuće, definisati obaveze po pitanju opreme i sredstava za rad, naknade troškova rada, kao i obaveze poslodavaca po osnovu bezbednosti na radu. Ovi i mnogi drugi aspekti rada od kuće trenutno su neregulisani i samim tim podležu arbitrarnoj proceni i odluci, što nije u korist ni poslodavaca, a ni zaposlenih - upozorila je Unija poslodavaca.

Tanja Jakobi potvrđuje da je neophodno pravno urediti nejasnu zonu hibridnog rada.

- Svakako, način sastavljanja ugovora o radu, pravo radnika da dobije mogućnost da radi od kuće, prava zaposlenih u slučaju kada se njihovi stavovi o tome razlikuju, mogućnost davanja otkaza mailom i slično, treba da se razjasne - zaključila je Jakobi.

Šta kaže statistika

Podaci zvanične statistike pokazuju da je, na primer, u trećem kvartalu 2020. godine od kuće radilo 9,3 odsto zaposlenih, dok je prema Biltenu Ankete o radnoj snazi za 2021, tokom te godine je od kuće posao obavljalo ukupno 248.100 zaposlenih u Srbiji.

Još jedna tekovina korone

Pandemija je, takođe, promenila navike potrošača širom sveta, pa i u Srbiji, kada je reč o kupovini na daljinu, plaćanju na daljinu i uopšte korišćenju digitalnih tehnologija. Tako banke beleže i za 80 odsto veći broj transakcija u mobilnom bankarstvu (podaci Banke Intesa izneti na pres konferenciji 26. maja 2022.), dok je trgovina značajno intenzivirala online kanale prodaje.

Podaci Evropske investicione banke pokazuju da je - kada je reč o EU - skoro polovina preduzeća u tim zemljama investirala u digitalizaciju kao odgovor na kovid-19.