Nedeljni presek oglasa: Dobre prilike za posao na našem sajtu čekaju na vas!
U Banatu i Beogradu traže se nezaposleni poznavaoci računara, engleskog jezika i oružja
(Preuzeto iz Dnevnika, 15.05.2008)
Među nekoliko stotina posetilaca 7. sajma zapošljavanja u Zrenjaninu, koji je bio šansa za 600 nezaposlenih, priliku su potražile i Lazarevčanke Jelena Božić, Nera Mladenović i Jelena Bjelica. Završile su različite škole i stekle različite nivoe obrazovanja, ali to nije bilo dovoljno da dobiju radnu knjižicu na duže vreme. Najdalje je stigla Jelena Bjelica (24), koja je završila Višu pedagošku školu, ali još nije radila posao za koji ima diplomu.
U selu je malo dece, a puno vaspitača, pa je radila u trgovini. Radila bi i sa srednjom školom, ali od radnika se traži iskustva, dok je ona školu završila tek pre dve godine.
Uz to, poslodavci uglavnom plaćaju minimalac, od čega treba platiti putne troškove od sela do posla, često se radi i više od osam sati, posle nema autobusa... Slično priča i njena imenjakinja Jelena Božić, konfekcionarka, koja je na birou rada već deset godina. Radila je sve i svašta, ali u struci ni dana. Najviše sam radila kao trgovac, uglavnom "na crno", pa posle deset godina nemam ni dana staža. Posla za tekstilce ima, ali je slabo plaćen i ne isplati se za 6.000-7.000 dinara, koliko ostane kad platim mesečnu kartu za prevoz. Ništa nije vredelo što me je biro lane tri meseca poslao da usavršim šivenje kad se posao u struci jako malo vrednuje, a i ako se dobije ne daju vam da odmah šijete, nego prvo čistite mašine i kuvate kafu – kaže Jelena Božić. Nera Mladenović je prvi put na sajmu zapošljavanja, gde je podatke predala na štandu "Dijamanta" i "Žitoprodukta", jer je završila hemijsku školu, prehrambeni smer, ali na njenu žalost u gradu, nekad prepoznatljivom po proizvodnji hrane, odavno nema posla.
I ona je do sada radila po prodavnicama, takođe nema ni dana radnog staža, a šanse da se zaposli su joj, kako kaže, smanjene od lane, kada je postala majka.
Poslodavci traže samo devojke koje ne nameravaju da se skoro udaju, a kamoli da rađaju. Neki čak traže da se na to obavežete u ugovoru, što je protivzakonito.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam godinu dana, ali mi je, zbog deteta i prevoza, dolazak kod savetnika za pronalaženje posla komplikovan, pa posao tražim sama. No, ne nadam se mnogo – pesimistična je ova mlada Lazarevčanka. Istraživanje u oko 1.250 preduzeća Beograda i Banata pokazuju da su najtraženija područja rada ekonomija, pravo i administracija, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, mašinstvo i obrada metala, kao i nova zanimanja u marketingu, dizajnu tekstila i veb dizajnu. Najviše se traže radnici trećeg, četvrtog i petog stepena stručnosti, dok za nižim kategorijama gotovo i nema potražnje. Znanja koja poslodavci traže pri zapošljavanju su rad na računaru, engleski jezik, vozački ispit B kategorije i rukovanje oružjem, ali nije zanemarljiv ni procenat veština koje ranije nisu bile obavezne, poput komunikacionih, sposobnost timskog rada i motivisanost na poslu. Najmanje posla ima u Srednjobanatskom i Južnobanatskom okrugu, velikim preduzećima, agraru i ribarstvu, rudarstvu i energetici.
Zato je Nacionalna služba zapošljavanje poslednjih nekoliko godina načinila značajan preokret u svojoj strategiji. Napušta se dosadašnja politika, koja se uglavnom svodila na pomoć nezaposlenima u novcu, i sve više se okreće aktivnim merama, za koje je Ministarstva ekonomije samo za ovu godinu obezbedilo preko 3 milijarde dinara. Aktivne mere čine motivacioni treninzi, klubovi traženja posla, obuka za započinjanje sopstvenog biznisa, sajmovi zapošljavanja i prekvalifikacija kadrova za potrebe tržišta, pa je u aprilu sertifikate o završenoj obuci dobilo deset frizera, 12 kozmetičara i devet pekara. Realizovali smo je sa Srednjom školom "Uroš Predić" i Centrom za kontinuirano obrazovanje odraslih koji radi pri ovoj školi kaže Viorika Blažin, direktorka zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Jedan od devetoro novopečenih pekara je Milan Gunj (34), koji se ne uklapa u rezultate istraživanja, po kome su u Banatu deficitarni metalci. Po zanimanju sam metalostrugar i posle dvogodišnjeg čekanja na birou rada rešio sam da pređem u pekare, kaže Milan Gunj, koji je 1995. u Zrenjanin stigao iz Vojnića. Bez obzira na dugogodišnji staž u struci shvatio sam da ću se teško zaposliti.
Kod kuće imam ženu i petogodišnju ćerku, pa sam se odazvao pozivu za četvoromesečnu prekvalifikaciju. Još sam mlad i najbolje bi bilo kad bih mogao otvoriti sopstvenu radnju.
D. Milenković
Među nekoliko stotina posetilaca 7. sajma zapošljavanja u Zrenjaninu, koji je bio šansa za 600 nezaposlenih, priliku su potražile i Lazarevčanke Jelena Božić, Nera Mladenović i Jelena Bjelica. Završile su različite škole i stekle različite nivoe obrazovanja, ali to nije bilo dovoljno da dobiju radnu knjižicu na duže vreme. Najdalje je stigla Jelena Bjelica (24), koja je završila Višu pedagošku školu, ali još nije radila posao za koji ima diplomu.
U selu je malo dece, a puno vaspitača, pa je radila u trgovini. Radila bi i sa srednjom školom, ali od radnika se traži iskustva, dok je ona školu završila tek pre dve godine.
Uz to, poslodavci uglavnom plaćaju minimalac, od čega treba platiti putne troškove od sela do posla, često se radi i više od osam sati, posle nema autobusa... Slično priča i njena imenjakinja Jelena Božić, konfekcionarka, koja je na birou rada već deset godina. Radila je sve i svašta, ali u struci ni dana. Najviše sam radila kao trgovac, uglavnom "na crno", pa posle deset godina nemam ni dana staža. Posla za tekstilce ima, ali je slabo plaćen i ne isplati se za 6.000-7.000 dinara, koliko ostane kad platim mesečnu kartu za prevoz. Ništa nije vredelo što me je biro lane tri meseca poslao da usavršim šivenje kad se posao u struci jako malo vrednuje, a i ako se dobije ne daju vam da odmah šijete, nego prvo čistite mašine i kuvate kafu – kaže Jelena Božić. Nera Mladenović je prvi put na sajmu zapošljavanja, gde je podatke predala na štandu "Dijamanta" i "Žitoprodukta", jer je završila hemijsku školu, prehrambeni smer, ali na njenu žalost u gradu, nekad prepoznatljivom po proizvodnji hrane, odavno nema posla.
I ona je do sada radila po prodavnicama, takođe nema ni dana radnog staža, a šanse da se zaposli su joj, kako kaže, smanjene od lane, kada je postala majka.
Poslodavci traže samo devojke koje ne nameravaju da se skoro udaju, a kamoli da rađaju. Neki čak traže da se na to obavežete u ugovoru, što je protivzakonito.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam godinu dana, ali mi je, zbog deteta i prevoza, dolazak kod savetnika za pronalaženje posla komplikovan, pa posao tražim sama. No, ne nadam se mnogo – pesimistična je ova mlada Lazarevčanka. Istraživanje u oko 1.250 preduzeća Beograda i Banata pokazuju da su najtraženija područja rada ekonomija, pravo i administracija, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, mašinstvo i obrada metala, kao i nova zanimanja u marketingu, dizajnu tekstila i veb dizajnu. Najviše se traže radnici trećeg, četvrtog i petog stepena stručnosti, dok za nižim kategorijama gotovo i nema potražnje. Znanja koja poslodavci traže pri zapošljavanju su rad na računaru, engleski jezik, vozački ispit B kategorije i rukovanje oružjem, ali nije zanemarljiv ni procenat veština koje ranije nisu bile obavezne, poput komunikacionih, sposobnost timskog rada i motivisanost na poslu. Najmanje posla ima u Srednjobanatskom i Južnobanatskom okrugu, velikim preduzećima, agraru i ribarstvu, rudarstvu i energetici.
Zato je Nacionalna služba zapošljavanje poslednjih nekoliko godina načinila značajan preokret u svojoj strategiji. Napušta se dosadašnja politika, koja se uglavnom svodila na pomoć nezaposlenima u novcu, i sve više se okreće aktivnim merama, za koje je Ministarstva ekonomije samo za ovu godinu obezbedilo preko 3 milijarde dinara. Aktivne mere čine motivacioni treninzi, klubovi traženja posla, obuka za započinjanje sopstvenog biznisa, sajmovi zapošljavanja i prekvalifikacija kadrova za potrebe tržišta, pa je u aprilu sertifikate o završenoj obuci dobilo deset frizera, 12 kozmetičara i devet pekara. Realizovali smo je sa Srednjom školom "Uroš Predić" i Centrom za kontinuirano obrazovanje odraslih koji radi pri ovoj školi kaže Viorika Blažin, direktorka zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Jedan od devetoro novopečenih pekara je Milan Gunj (34), koji se ne uklapa u rezultate istraživanja, po kome su u Banatu deficitarni metalci. Po zanimanju sam metalostrugar i posle dvogodišnjeg čekanja na birou rada rešio sam da pređem u pekare, kaže Milan Gunj, koji je 1995. u Zrenjanin stigao iz Vojnića. Bez obzira na dugogodišnji staž u struci shvatio sam da ću se teško zaposliti.
Kod kuće imam ženu i petogodišnju ćerku, pa sam se odazvao pozivu za četvoromesečnu prekvalifikaciju. Još sam mlad i najbolje bi bilo kad bih mogao otvoriti sopstvenu radnju.
D. Milenković
