U Srbiji sve više ljudi se prekvalifikuje
(Preuzeto sa sajta Mondo - 29. 04. 2012.)
Puna tabla pravnika, daktilografa, ekonomista... Spisak nezaposlenih na birou rada sve je duži, a šanse za dobar posao sve su manje. Zato su svi oni sa "promašenim" zanimanjima dobili drugu šansu pa je vreme da svoje - do sada neisplative - diplome okače o klin i u biografiju upišu nove veštine.
Ovo je, rekli bi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jedini način da u skorije vreme zarade kakvu-takvu platu i konačno siđu sa te neslavne table.
"Na birou i dalje imamo nezaposlene onih obrazovnih profila koji se već čitavu deceniju pa čak i dve, uopšte ne proizvode", objašnjava Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i dodaje da je u njihovoj "arhivi" oko 700 kulturoloških tehničara i još toliko inokorespondenata.
"Mahom je reč o starijim radnicima koji su već u godinama kada ne žele da se dodatno obrazuju i da steknu nova, modernija zvanja."
Prema podacima iz Sektora za zapošljavanje, na toj čuvenoj tabli "visi" i skoro 4.000 daktilografa iako ih gotovo niko godinama ne traži. A uz njih je poređano i 20.000 ekonomista, još toliko gimnazijalaca i nešto manje raznih tehničara. Zato je ova služba planirala da do kraja godine organizuje 47 različitih vrsta obuka i njima načini bar neke od njih konkurentnima na tržištu rada.
"Plan nam je da obučimo 1.085 nezaposlenih kroz razne programe prekvalifikacija, ali i da kroz program "Druga šansa", specijalizovanog za opismenjavanje odraslih, organizujemo još 28 različitih kurseva za 621 kandidata", kažu u NSZ.
Ovi koraci, doduše, nisu pionirski jer je NSZ već zabeležila takve projekte u svojoj praksi. Tako je u 2011. godini obučeno 3.211, a godinu ranije čak 4.697 nezaposlenih.
"Na osnovu predloga o deficitarnim zanimanjima koje smo dobijali sa lokala, tokom prošle godine organizovali smo obuke za 1.617 nezaposlenih. Najviše ih je obuhvaćeno obukama za autodijagnostičare, vođenje poslovnih knjiga i računovođe, gerontodomaćice, metaloglodače i metalostrugare, poslovne sekretare, servisere računara, kao i servisere gasnih instalacija i sistema grejanja", nabrajaju u NSZ za "Novosti." "S druge strane, na zahtev poslodavca obučili smo 1.604 kandidata. Najzastupljenije su bile obuke iz tekstilstva i kožarstva (32,17 odsto), elektrotehnike (29,97 odsto) i poljoprivrede i proizvodnje i prerade hrane (11,49 odsto).
Svi su ovi programi državu koštali 286 miliona dinara, odnosno sedam miliona manje nego 2010. godine. A koliko su bili efikasni - još nema abera.
"Određeni broj obuka iz prethodne godine i dalje je u fazi realizacije, a efekti se prate u periodu od šest meseci pa će učinak biti poznat tek sredinom ove godine", kažu u NSZ.
Ipak, ako je verovati prognozama, bar će trećina imati više sreće nego ranije. Takav je bar prosek zapošljavanja bio u prethodnim godinama.
Tako je tokom 2010. programom obuka obuhvaćeno 4.697 nezaposlenih. Na zahtev poslodavca kroz njih je prošlo 1.857 i 58 odsto ih je, odmah po završetku kursa, zasnovalo radni odnos.
"Značajan doprinos dale su velike kompanije koje su programom obuka u saradnji sa NSZ prekvalifikovali oko 800 kandidata. Tako je, na primer, "Ruma guma" obučila, a potom odmah i zaposlila 60 kandidata, a kompanija „Jura" je posle obuke u svojim pogonima čak 700 nezaposlenih, ponudila svima ugovore za stalno.
Osim ovih kompnija, u 2010. najzastupljenije su bile obuke iz elektrotehnike 49 odsto, zatim trgovine, ugostiteljstva i turizma 13 odsto i tekstilstva 12 odsto.
I u "Infostudu", najvećem portalu za zapošljavanje u zemlji, kažu da su preusmeravanja ka novim zanimanjima sve češća pojava jer je sve očeglednije da je nekih zanimanja previše, dok su druga sve popularnija. Prema njihovim podacima, u prošloj godini su se kao "džek pot" obuke pokazale one u kojima su se obrazovali poslovni sekretari, menadžeri, finansijski radnici, ali i konobari, kuvari i vozači. Promašena zanimanja, već dve godine unazad, bila su novinari, psiholozi, veterinari...
Izvor: MONDO Foto: Ilustracija Guliver/Getty Images
