U svetu fizičara: Zagonetke, otkrića i strast za naukom

Radoznali, zaljubljeni u prirodne pojave, teške zagonetke i formule, ali i izuzetno uporni u rešavanju bezbroj matematičkih i logičkih zadataka. Prate ih epiteti “klikeraši” i zanesenjaci. Ovo je najkraći opis fizičara, a u zavisnosti od smera koji odaberu tokom studija na Fizičkom fakultetu, mogu da se ostvare kroz različite poslove.  

Deo njih karijeru gradi u nauci, uglavnom na univerzitetu i u prosveti, deo u meteorologiji, a najisplativija oblast za njih je primenjena fizika u industriji i privredi. 

Među onima koji žive od “mozganja” su fizičari Marko Vojinović i Vladimir Jovanović. Zaposleni kao viši naučni saradnici u državnim institutima spadaju u grupu od nekoliko hiljada aktivnih istraživača svih prirodnih nauka u Srbiji. Svakodnevno uče, čitaju i objavljuju radove. Predavanja, seminari, mentorski rad, programiranje ili numeričke analize, sve to čini njihovu profesiju.  

Naučnik živi za trenutak kada se “upale lampice” 

- Posao fizičara je veoma kreativan, gotovo nalik poslu umetnika. Kao što slikar ili kompozitor nemaju "radno vreme", tako i fizičari razmišljaju o problemima koje istražuju veći deo svog vremena. Kada je pred vama zagonetka koju treba odgonetnuti, to nije posao koji se radi od 8 do 16 sati, već ste na nju koncentrisani non-stop, satima, danima i nedeljama - kaže za Infostud dr Vojinović (na slici ispod) koji kao viši naučni saradnik Instituta za fiziku, radi u Grupi za gravitaciju, čestice i polja. Njegova preokupacije je teorijska fizika, on je slika i prilika fizičara zanesenjaka. Teorija haosa, veštačka inteligencija, filozofija nauke, superprovodljivost, takođe su teme koje ga zaokupljaju. 

Kako naš sagovornik objašnjava, najlepši deo ovog posla predstavlja trenutak razrešenja neke zagonetke, naučnog otkrića. Momenat kada se konfuzija pretvori u jasnoću, kada se “upali lampica" u glavi, poredi sa ushićenjem, poput pogođene sedmice na lotou.    

Osim redovnih studija, završenog mastera i odbranjenog doktorata, i Vladimira Jovanovića, višeg naučnog saradnika Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, krasi čelično strpljenje za desetogodišnje zahtevno školovanje, kao i solidan broj objavljenih naučnih radova. Njegov posao se bazira na eksperimentu, a jednako se strasno raduje novim znanjima i otkrićima. Sfera u kojoj istražuje tiče se superprovodnosti na nanoskali kroz molekule.  

- Ovaj posao zaista mora da se voli, a onda je sve to što ga čini teškim, zapravo zanimljivo. Naučno istraživanje je zapravo rešavanje problema koje još niko nije rešio. Najizazovniji deo našeg posla je stvaranje novog znanja. Dobijeni rezultati se kao naučni radovi publikuju u specijalizovanim naučnim časopisima. Rad i učenje nikada ne prestaju, jer se iz oblasti koja se izučava moraju neprestano pratiti nove informacije i saznanja - kaže dr Jovanović za naš portal.  

Fizičari su i vrhunski bankari 

Poslednjih godina fizičari, osim kroz akademske i naučne institucije, karijeru sve više grade u privatnom sektoru. Sasvim je zanimljivo da naročito važe za vrhunske bankare.  

- Mogući posao za fizičara je u bilo kojoj oblasti gde je potreban agilan um spreman za efikasno rešavanje problema kvantitativnim i računskim tehnikama. Neke od njih su tehnička industrija, softverski inženjering, radiološka medicina, a u poslednje vreme, sve više bankarstvo. Raste potreba za kreatorima matematičkih modela za opis rukovanja novcem i materijalnim dobrima - za berze, ili penzione fondove. Ispostavlja se da se fizičari najuspešnije snalaze sa ovakvim problemima, u tolikoj meri da se u ekonomiji rodila nova naučna disciplina, tzv. ekonofizika - objašnjava dr Vojinović. 

Kako sagovornici Infostuda kažu, svesni su da kolege na poslovima kvantitativne analize u banci, ili programeri u nekoj IT kompaniji zarađuju desetostruko više, ali tvrde da svoj posao rade iz ljubavi prema nauci, a najmanje zbog novca. Iako se niko od nauke nije obogatio, za osnovnu egzistenciju i razuman život, plata je kažu, dovoljna.  

U Srbiji, zarade fizičara u akademskim institucijama kreću se od 800 do 1.500 evra mesečno, u zavisnosti od zvanja i staža. Plate rastu oko 10% sa svakim novim zvanjem - od istraživača pripravnika do naučnog savetnika, od asistenta pripravnika do redovnog profesora. Zarade u prosveti su niže. 

Naučnik je cenjen u Srbiji isto kao u inostranstvu 

Dr Vladimir Jovanović(na slici) je deo karijere proveo u inostranstvu. Nakon završenih studija u Beogradu, nastavio je školovanje u Francuskoj. Radio je dve i po godine kao stipendista u Laboratoriji za čvrsto stanje u Orseju, pri pariskom Univerzitetu, nakon čega je usledio doktorat u Srbiji i zaposlenje u našem Institutu. 

- Nije mi žao što sam se vratio i uprkos uvreženom mišljenju da je u inostranstvu po svaku cenu bolje, naučnici slično žive i imaju jednak tretman i kod nas kao i u svetu. Ovde se stiče podjednako dobro visoko obrazovanje iz fizike. A nakon osnovnih studija, postoji mnogo opcija za stipendije i usavršavanje van zemlje. Što se akademskih pozicija tiče, one su često na Zapadu i manje “stabilne” nego u Srbiji. Činjenica je da pojedini centri više ulažu u nauku, poput SAD, Engleske, Francuske, ali je po meni odlazak prevelika žrtva, a dobit nesrazmerno mala. Ubeđen sam da ni kod nas nema nezaposlenih fizičara i da posao sigurno može da se nađe. Ako ništa drugo, škole danas vape za prosvetnim kadrom - kaže dr Jovanović (na slici).  

Prošle godine, međutim, na smeru „Opšta fizika“ na Fizičkom fakultetu, koji edukuje buduće nastavnike i profesore fizike, u junu je bio prijavljen samo jedan brucoš. On je odustao, ali se u drugom upisnom roku u septembru, pojavilo čak sedmoro zainteresovanih. Ne čudi što danas u školama širom Srbije, ovaj predmet predaju studenti, ali i diplomci drugih srodnih nauka poput mašinstva. 

- Školovanje studenata je izuzetno važan zadatak, jer su to naše buduće kolege i mlađi saradnici, bez kojih nauka ne može da se razvija i napreduje. Kod nas je ova vrsta posla mnogo zapostavljena i preko nam je potrebna nova generacija kvalitetnih učitelja i nastavnika, koji bi negovali kod dece interesovanje za fiziku - zaključuju naši sagovornici.