U valjevskom kraju niko neće da radi kao drvoseča za 1.000 evra!

(Preuzeto sa sajta Press - 08. 02. 2010.)

U valjevskim šumama u 99 odsto slučajeva rade ljudi koji dolaze iz Republike Srpske, zbog višegodišnjeg problema nedostatka lokalne radne snage.

Za pošumljavanje, zaštitu i okopavanje, seču drveta, iznošenje i izvoz oblovine na teritoriji Kolubarskog i Mačvanskog okruga, država godišnje obezbeđuje 100 miliona dinara. Za sve te poslove raspisuje se tender, a dve privatne radnje iz Kolubarskog okruga kojima su povereni poslovi u šumarstvu, ne mogu da dođu do radnika drvoseče. Rukovodilac korišćenja šuma u preduzeću „Boranja" Dragić Tomić kaže da zbog toga stabla obaraju momci koji dolaze sa leve strane Drine, tako da državne pare, umesto da ostanu u Valjevu, odlaze dalje.

- Problem nedostatka lokalne radne snage za rad u šumi je hroničan. Daleko od toga da su ti poslovi laki, ali očigledno nisu ni preteški za muškarce, mahom 30-godišnje nekvalifikovane radnike iz Republike Srpske, koji uglavnom rade u šumama na ovom području zapadne Srbije. Ove godine na području Šumske uprave Valjevo planirani su radovi u šumama na Povlenu, Rajcu i Jautini, a na tim poslovima moguće je angažovati oko 100 nezaposlenih. Mesečno može da se zaradi u seči drva i više od 1.000 evra, uz obezbeđen smeštaj i hranu - objašnjava Tomić.

Ovaj dugogodišnji problem mogao bi da se reši uz pomoć valjevske Službe za zapošljavanje, u kojoj prema evidenciji ima puno ljudi koji više godina čekaju posao.

- „Boranja", Služba zapošljavanja i Šumarska škola iz Kraljeva koja je nadležna za obuku i davanje sertifikata, mogle bi da organizuju obuku za rad motornom testerom, s obzirom na to da se njom radi najveći deo ovih poslova. Ima puno ljudi NK struke koji godinama čekaju posao, a nadam se da imaju snagu i volju da rade i koje bi nakon obuke čekao siguran i solidno plaćen posao - kaže Tomić.

U Kolubarskom okrugu bez posla je više od 12.000 ljudi. Na celom području zapadne Srbije za poslove u šumarstvu angažuju se radnici iz Republike Srpske, dok Rumuni masovno rade kao drvoseče u šumama na istoku zemlje.

- Svi ti ljudi rade na „crno", pošto kao državljani drugih zemalja ne mogu da budu prijavljeni. Na kraju ispada da i pošumljavanje goleti i seču građe radi šačica domaćih drvoseča, kako bi se od države dobijeni novac za plate radnika opravdao, a u stvari, zarade u kešu, bez plaćenih poreza i doprinosa, odlaze u Bosnu i Rumuniju - navodi Tomić.

S. Stevanović