LIDL SRBIJA JE NOSILAC EMPLOYER PARTNER SERTIFIKATA PETU GODINU ZAREDOM
Ukrajinci stižu u "Termoelektro"
(Preuzeto iz Politike, 23.05.2008.)
Umesto u stečaj, s novim švajcarskim vlasnikom, izmireni gotovo svi dugovi, stalno otvoren konkurs za radnike i obilje poslova kod kuće i u svetu Staro ime prepoznaju i novi partneri (Fotodokumentacija "Termoelektra") Nekada najpoznatija firma za montažu i održavanje energetskih i industrijskih postrojenja u SFRJ, beogradski "Termoelektro", za nepunih godinu dana prošao je pravo ekonomsko "čistilište".
Posle neslavne privatizacije i sasvim izvesnog stečaja, danas s novim, švajcarskim vlasnikom, kreće starim stazama uspeha, u novo osvajanje tržišnih pozicija. Posla u zemlji i inostranstvu imaju na pretek, a li im nedostaju radnici.
Na njihovim gradilištima u zemlji uskoro će stići i Ukrajinci. Ratomir Babić, predsednik Upravnog odbora, kaže da je nova ekipa menadžera za samo nekoliko meseci, od 7. februara ove godine, uspela da firmu postavi na noge, ugovori mnoge poslove kod kuće i u svetu, ali imaju i jedan veliki problem. Tačnije dva.
– Trenutno nam je najveća nevolja nedovoljan broj iskusnih i dobrih majstora i – malo vremena za njihovu obuku. Upravo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obučavamo 170, a potpom ćemo još 150 mladih za zavarivače i bravare. Otvorili smo stalni konkurs za inženjere i ostale stručnjake. Sve činimo da sa sadašnjih 850 što pre stignemo na 1.500 do 1.700 radnika, kako bismo mogli da obavimo na vreme i kvalitetno sve poslove kod kuće i u svetu – kaže Babić. On veruje da će jednog dana, možda za koju godinu, "Termoelektro" imati i 2.000 zaposlenih, kao u vreme najveće slave.
"Termoelektro" je do sada ugovorio u Srbiji i Nemačkoj poslove vredne oko 20 miliona evra. U Nemačkoj već radi 50, a tokom leta odlazi još 150 do 200 njihovih majstora. Montiraće opremu na novoj, ali i opravljati stare termoelektrana. Upućivanje najboljih radnika u Nemačku neće, međutim, dovesti do proboja rokova kod kuće, niti do pada kvaliteta obavljenih poslova. – Nama se ne nameće više problem posla, već ko će da ga obavi kvalitetno i na vreme.
Zbog toga smo, dok ne obučimo dovoljan broj naših ljudi, odlučili da angažujemo i manje domaće firme, koje su uglavnom nastale od naših ljudi koji su svojevremeno napustili "Termoelektro". Najbolji će u Nemačku, Rusiju, Rumuniju ili Bugarsku, a nama kada ponestane radnika za poslove u zemlji – angažovaćemo Ukrajince, koji su, takođe, dobri majstori – ističe generalni direktor Dragan Mandić i dodaje da "Termoelektro" osniva svoju firmu u Rusiji u kojoj već ima nekoliko potpisanih predugovora.
I Mandić i Babić očekuju da će "Termoelektro" do kraja ove ili početkom iduće godine stati na svoje noge.
Najveći deo starih dugova je reprogramiran, uz pomoć novog vlasnika obezbeđen je obrtni kapital, ubrzano se isplaćuju i zaostale plate radnicima. Već od početka aprila zaposleni "Termoelektra" žive od svog rada, a jučerašnji lep, okrugli jubilej, šest decenija postojanja, obeležili su najskromnije što se može – izložbom slika iz svoje istorije u hodnicima upravne zgrade.
Veruju da će sledeća proslava biti organizovana za najmanje dvostruko veći broj zaposlenih i u nekoliko država.
S. Kostić
Umesto u stečaj, s novim švajcarskim vlasnikom, izmireni gotovo svi dugovi, stalno otvoren konkurs za radnike i obilje poslova kod kuće i u svetu Staro ime prepoznaju i novi partneri (Fotodokumentacija "Termoelektra") Nekada najpoznatija firma za montažu i održavanje energetskih i industrijskih postrojenja u SFRJ, beogradski "Termoelektro", za nepunih godinu dana prošao je pravo ekonomsko "čistilište".
Posle neslavne privatizacije i sasvim izvesnog stečaja, danas s novim, švajcarskim vlasnikom, kreće starim stazama uspeha, u novo osvajanje tržišnih pozicija. Posla u zemlji i inostranstvu imaju na pretek, a li im nedostaju radnici.
Na njihovim gradilištima u zemlji uskoro će stići i Ukrajinci. Ratomir Babić, predsednik Upravnog odbora, kaže da je nova ekipa menadžera za samo nekoliko meseci, od 7. februara ove godine, uspela da firmu postavi na noge, ugovori mnoge poslove kod kuće i u svetu, ali imaju i jedan veliki problem. Tačnije dva.
– Trenutno nam je najveća nevolja nedovoljan broj iskusnih i dobrih majstora i – malo vremena za njihovu obuku. Upravo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obučavamo 170, a potpom ćemo još 150 mladih za zavarivače i bravare. Otvorili smo stalni konkurs za inženjere i ostale stručnjake. Sve činimo da sa sadašnjih 850 što pre stignemo na 1.500 do 1.700 radnika, kako bismo mogli da obavimo na vreme i kvalitetno sve poslove kod kuće i u svetu – kaže Babić. On veruje da će jednog dana, možda za koju godinu, "Termoelektro" imati i 2.000 zaposlenih, kao u vreme najveće slave.
"Termoelektro" je do sada ugovorio u Srbiji i Nemačkoj poslove vredne oko 20 miliona evra. U Nemačkoj već radi 50, a tokom leta odlazi još 150 do 200 njihovih majstora. Montiraće opremu na novoj, ali i opravljati stare termoelektrana. Upućivanje najboljih radnika u Nemačku neće, međutim, dovesti do proboja rokova kod kuće, niti do pada kvaliteta obavljenih poslova. – Nama se ne nameće više problem posla, već ko će da ga obavi kvalitetno i na vreme.
Zbog toga smo, dok ne obučimo dovoljan broj naših ljudi, odlučili da angažujemo i manje domaće firme, koje su uglavnom nastale od naših ljudi koji su svojevremeno napustili "Termoelektro". Najbolji će u Nemačku, Rusiju, Rumuniju ili Bugarsku, a nama kada ponestane radnika za poslove u zemlji – angažovaćemo Ukrajince, koji su, takođe, dobri majstori – ističe generalni direktor Dragan Mandić i dodaje da "Termoelektro" osniva svoju firmu u Rusiji u kojoj već ima nekoliko potpisanih predugovora.
I Mandić i Babić očekuju da će "Termoelektro" do kraja ove ili početkom iduće godine stati na svoje noge.
Najveći deo starih dugova je reprogramiran, uz pomoć novog vlasnika obezbeđen je obrtni kapital, ubrzano se isplaćuju i zaostale plate radnicima. Već od početka aprila zaposleni "Termoelektra" žive od svog rada, a jučerašnji lep, okrugli jubilej, šest decenija postojanja, obeležili su najskromnije što se može – izložbom slika iz svoje istorije u hodnicima upravne zgrade.
Veruju da će sledeća proslava biti organizovana za najmanje dvostruko veći broj zaposlenih i u nekoliko država.
S. Kostić
