Uz bebe dobijaju i otkaze u firmi

ZAŠTO VOJVOĐANKE KRIJU TRUDNOĆU NA POSLU

UZ BEBE DOBIJAJU I OTKAZE U FIRMI

(Preuzeto iz Blic-a 20.01.2007.)

NOVI SAD - Već decenijama u Vojvodini alarmantno vlada bela kuga, ali i pored toga, 65 procenata trudnica koje su bile u radnom odnosu, bile su primorane da sakrivaju svoju trudnoću, kako bi zadržate posao neki mesec duže. Ovaj skandalozni podatak otkriven je istraživanjem NVO “Bebac.com” koji u sklopu kampanje „Prednost trudnicama” urađeno na uzorku od 500 trudnica.

Činjenica da poslodavci po svaku cenu žele da izbegnu da njhove radnice istovremeno budu i majke, potvrđuje se još na samom intervjuu za posao, gde se trudnoća i deca neretko uzimaju kao otežavajuće okolnosti.

Danijela Stupar (28) iz Futoga, majka dvoje dece, dobila je rešenje o prekidu radnog odnosa desetak dana nakon što je, u četvrtom mesecu tradnoće, otišla na trudničko bolovanje. S obzirom na to da je bila primljena na određeno vreme, poslodavac je sačekao da joj istekne ugovor, koji joj je do tada sedam puta produžavao i poslao joj radnu knjižicu. Mada zakonski ispravan, ovaj neetičan gest poslodavca (a u pitanju je jedan od čuvenih novosadskih megamarketa), Danijeli je obrazložen utešnim rečima „kada sve to prođe, ti se vrati”, kao da je u pitanju virus gripa.

Morala sam otići nа bolovanje jer sam radila u delu gde je mesara i nisam više mogla da stojim i trpim hladnoću. Doktori su mi preporučili da se odmaram, svi mi čestitaju što sam po treći put trudna, a ja ne znam kako ću sledeći mesec da prehranim porodicu - kaže Danijela, čiji suprug zaraduje nepunih 15.000, od kojih plaća i alimentaciju.

Mada zakon o radu strogo zabranjuje bilo koju vrstu diskrinimieije, pitanja o bračnom statusu, deci i eventualnim planovima o proširenju porodice su sastavni deo svakog razgovora za posao. Stvar ide čak dotle da radnice pojedinih banaka u Novom Sadu moraju da potpišu aneks ugovora u kojem se obavezuju da neće ostati u drugom stanju u narednih pet godina. Mada Zakon o radu, pa i Ustav, decidirano stoji na strani diskriminisanih, to, prema rečima direktorke Zavoda za ravnopravnost polova Zorane Šijački, nema ko da primeni.

Poslodavci taj zakon ne poštuju, a sankcije i institucionalno rešenje praktično ne postoje. Inspekcija rada ima mala ovlašćenja, i svaki od tih slučajeva se mora rešavati individualno na sudu - kaže Šijački, objašnjavajući zašto žrtve diskriminacije, kada shvate da niko ne stoji iza njih, često odustanu od borbe za svoja prava. U Inspekciji rada kažu da nemaju tačnu evidenciju ovakvih slučajeva, ali napominju da poslodavci često znaju da otpuste radnice i nakon što se vrate sa porodiljskog odsustva.

U slučaju da se utvrde nepravilnosti, mi podnosimo prekršajnu prijavu sudu, koji dalje preuzima stvar - izjavila je načelnik Inspekcije rada Ljiljana Stojšić, napominući da se kazne ovu vrstu prckršaja kreću od 600.000 do milion dinara.

AnaLalić