Vodič za početnike: Kako do novca za sopstveni biznis?

Nema tog istraživanja ili ankete među početnicima u biznisu ili onima koji bi tek da se oprobaju u tim vodama, a da nisu pokazali da je inicijalni kapital jedna od glavnih prepreka za ovaj iskorak.

Iako banke, kao prilično konzervativne i stroge finansijske institucije, poslednjih godina nude kreditne pozajmice za preduzetnike, pa i one koji su tek na početku, često su takvi krediti novopočenim biznismenima nedostupni, kamatne stope preveliki zalogaj, a sredstva obezbeđenja, poput hipoteke preveliki rizik. Otuda su fleksibilniji izvori finansiranja, odnosno podrška države za početnike u biznisu, pored dobre biznis ideje, možda i najvažnija karika u lancu podsticanja preduzetništva kojim se u Srbiji i dalje bavi premali broj ljudi. I pored toga što je Srbija proleća prošle godine usvojila Zakon o alternativnim investicionim fondovima, sa namerom da upravo podstakne nebankarsko finansiranje, a preduzetništvo i samozapošljavanje se poslednjih godina promovišu kao adekvatan način za smanjenje stope nezaposlenosti među mladima, najnoviji statistički podaci pokazuju da je među mladima nezaposlenost i dalje dva puta veća u poređenju sa ukupnom populacijom.

Sajt Poslovi infostud istraživao je preko kojih programa i projekata je država ove godine nudila ili nudi  bespovratna sredstva preduzetnicima, odnosno početnicima u biznisu i pod kojim tačno uslovima.

Podrška "teška" od 400.000 do 6.000.000 dinara

Država, preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj sprovodi Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i ovaj program namenjen je početnicima, ali i preduzetnicima koji su već registrovani u APR-u najranije dve godine u odnosu na godinu kada podnose zahtev. Preko ovog programa država nudi bespovratno 30 odsto iznosa ulaganja, odnosno 40 odsto, ukoliko je preduzetnički biznis u grupi najmanje razvijenih opština u Srbiji. Preostali iznos neophodan za ulaganje finansira se iz kredita Fonda za razvoj, sa rokom otplate od pet godina, grejs periodom od godinu dana, i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje uz pribavljenu garanciju banke ili dva odsto uz neko drugo sredstvo obezbeđenja. Iznos ukupno odobrenih sredstava po jednom preduzetniku ne može biti manji od 400.000 dinara i veći od 6.000.000 dinara.

Pored ovog, pomenute institucije bespovratna sredstva i kredite nude i kroz Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade a posebni uslovi za ovu vrstu finansijske podrške u odnosu na prethodno pomenuti Program jesu oni da osnivač ili zakonski zastupnik mora biti žena, odnosno lice starosti do 30 godina. Ovim programom se bespovratno nudi 35 odsto od ukupnog ulaganja, dok oni čiji biznis je u nerazvijenim opštinama imaju pravo na 45 odsto od vrednosti investicije. Ostatak novca pribavlja se iz kredita Fonda za razvoj, pod istim uslovima kao i u Programu namenjenom svim početnicima u poslovanju.

Osim ovih, tu je i Program posticanja preduzetništva kroz razvojne projekte i odnosi se na sve one koji imaju brzorastući razvoj, a njegovi korisnici mogu da dobiju finansijski pomoć u iznosu od 20 odsto od ukupnog ulaganja, odnosno 30 odsto ukoliko se posao pokreće u nekoj od najmanje razvijenih lokalnih samouprava u Srbiji. Preostali iznos, baš kao i u prethodnim Programima finansira se iz kredita Fonda za razvoj.

Otvaraju kozmetičke salone, teretane i vrtiće

Nacionalna služba za zapošljavanje u okviru svog Projekta samozapošljavanja nudi subvencije za zapošljavanje nezaposlenima sa svoje evidencije, a među uslovima za učešće u ovom programu je i završena obuka za razvoj preduzetništva. Iznos koji se dodeljuje je 250.000 dinara, odnosno 270.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom.

Programe za bespovratnu finansijsku pomoć preduzetništvu ima i Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj, i to preko Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva i Programa podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva.

Dosadašnje iskustvo, pokazuju podaci Privredne komore Srbije, pokazalo je da su početnici u biznisu koji konkurišu za državna sredstva najviše zainteresovani za otvaranje kozmetičko-frizerskih salona, fitness klubova ili vrtića, dok sa druge strane najmanje žele da ulažu u industriju i energetiku. Takođe, početnici u biznisu uglavnom su se opredeljivali da od države zatraže iznos između 25.000 i 30.000 evra.

Osim države, bespovratna sredstva preduzetnicima ili onima koji to tek žele da postanu dostupna su i iz različitih IPA fondova Evropske unije, ali i kroz projekte Evropske banke za obnovu i razvoj koja nudi i finansijske i savetodavne usluge preduzetnicima, naročito ženama i mladima.