Volontiranje, probni rad, praksa: Koje su razlike, šta kaže zakon i koja su vaša prava

Često nailazimo na nedoumice u vezi sa obavljanjem prakse, probnog rada i volontiranja. Kandidati nekada nisu ni sigurni u čemu je u stvari razlika, pa samim tim nisu upoznati sa svojim pravima i obavezama.

Da li se probni rad plaća, šta nakon prakse, ko može da volontira, i druge nedoumice pokušaćemo da vam razjasnimo u nastavku ovog teksta uz pomoć advokata Uroša Nedeljkovića.

U čemu je u stvari razlika

Naš zakon ova tri pojma definiše na sledeći način, pojašnjava Uroš Nedeljković:

Volontiranje jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova. Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi “praksa” radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava.

Razlika između ovih pojmova je u tome što je volontiranje besplatno, probni rad je uz naknadu, dok je praksa stručno usavršavanje koje može biti plaćeno ili ne – navodi Nedeljković.

Šta sve podrazumeva probni rad

Probni rad se po zakonu plaća. Razlika između probnog rada i radnog odnosa je što je probni rad uslovan, tj. ako je poslodavac zadovoljan radnikom koji je na probi, on će ga zadržati. Drugim rečima, ako je probni rad uspešan, ugovor postaje ugovor o radu i zasniva se radni odnos, a ako je neuspešan, radni odnos prestaje. Suština probnog rada je da i poslodavac i zaposleni vide da li su zadovoljni jedni drugim. Zloupotrebe su uvek moguće, ako se tako mogu nazvati. Nekima je to model poslovanja, jer je na tržitu rada mnogo nezaposlenih i kvalifikovanih budućih radnika, te se zloupotrebe mogu sprečiti više ekonomskim nego pravnim metodama - navodi Uroš Nedeljkovič.

Probni rad bi trebalo da bude naveden u oglasu za posao jer je, gledano apstraktno, oglas je vrsta ponude za zaključenje ugorova. Volja poslodavca je na koji će način oglasiti slobodno mesto, dodaje Nedeljković.

Probni rad podrazumeva zaključenje ugovora. Ako ga nema, to je rad na crno. Interes radnika je da bude prijavljen i uživa sva prava iz radnog odnosa, dok je interes poslodavca da ne snosi posledice inspekcije rada. Ako povežemo ova dva, trebalo bi jedni od drugih da zaziru i da odnos rešavaju u obostranom interesu - kaže naš sagovornik.

Volonteri po zakonu nemaju pravo na novčanu nadoknadu

Kada je u pitanju volontiranje, Nedeljković navodi da zakon propisuje i to da volontiranje mora biti u opštem interesu zajednice te je zabranjeno organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti kao što je zabranjeno volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica. Isto tako volonter nema pravo na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist za volontiranje. Međutim, novčanom naknadom ili imovinskom koristi za volontera ne smatra se naknada troškova volontiranja, i to za npr. radnu odeću, eventualna putovanja i smeštaj, kao i za ishranu i druge troškove koji mogu nastati povodom volontiranja čiji mesečni iznos ne može biti veći od 30% od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.Najčešće zloupotrebe kod volontiranja su sakrivanje istog kroz razne stručne prakse ili osposobljavanja gde volonteri najčešće obavljaju rad koji bi trebalo da obavljaju zaposleni. Pri tome su neplaćeni, ili su slabo plaćeni tj. na crno.

Da li se volontiranja može da preraste u zaposlenje

Nedeljković navodi da uvek takva mogućnost postoji. U praksi razvijenih država kompanije "regrutuju" volontere još na završnim godinama školovanja, gde prvo stiču neka znanja uz određenu naknadu, te nakon završenog školovanja prelaze da rade u kompaniji kao pripravnici.

Naš sagovornik kaže da praksu može da obavlja bilo ko, sa ili bez iskustva i da Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ima za cilj obavljanje pripravničkog staža ili polaganja stručnog ispita, ako je to poseban uslov za rad u struci. Što se tiče potvrde ili preporuke, to zavisi od organizatora "prakse", ali je uobičajeno da se izda. Uvek bi trebalo da postoji ugovor kada se god dve strane obavezuju na nešto. Tako i praksa može biti plaćena, što često nije slučaj, dodaje Uroš Nedeljkković.

Koliko traje praksa i da li je plaćena

Poslodavci bi trebalo da naglase da je praksa plaćena, u suprotnom nije. Praksa može da traje kratko vreme, s tim što je uvek pitanje šta je praksa i po kom osnovu je. Ako je faktički rad u pitanju, po Zakonu o radu, to je rad na crno i poslodavac je dužan da radnika prijavi, inače će praktikant, a zapravo radnik, imati prava iz radnog odnosa. - kaže Nedeljković

Naš sagovornik dodaje da ako neko često oglašava da su mu potrebni radnici, volonteri ili poziva na obavljanje prakse u svojim prostorijama i slično treba biti obazriv.

Internet je pun volšebnosti volontiranja s praktičnim radom, te pitanje je na šta ćete pristati – poručuje Uroš Nedeljković.