Za zlostavljanje na poslu visoke kazne
(Preuzeto sa sajta Blic - 03. 09. 2010.)
Od subote, 4. septembra, u Srbiji počinje „nova era" zaštite zaposlenih od mobinga na radnom mestu. Tada stupa na snagu pravilnik kojim je Ministarstvo rada definisalo šta jeste, a šta nije zlostavljanje na radnom mestu, kao i proceduru efikasne zaštite od mobera, odnosno kažnjavanja zaposlenog koji kolegu zlonamerno osumnjiči za teror, suština je izjave Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnice ministra za rad.
Ona kaže da u Evropi godišnje 12 miliona zaposlenih trpi torturu na radnom mestu, dok se na to u Srbiji dnevno žali njih deset do 15, s tim da kod nas ne razlikuju mobing od kršenja drugih prava iz radnog odnosa (uskraćivanje plate ili regresa, kao finansijsko zlostavljanje, nije mobing, za to je data sudska zaštita). Tokom tranzicije i privatizacije u svim zemljama je u većoj meri izraženo zlostavljanje na radu, pa to važi i za našu zemlju, dodaje Radmila Bukumirić-Katić.
- U 95 odsto slučajeva imamo vertikalni mobing u kojem šef zlostavlja podređene, a u preostalih pet odsto to se odvija u kontrapravcu, pa je šef žrtva mobinga - dodaje ona.
Pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga. Prvi je sprečavanje žrtve da komunicira na radnom mestu, kroz viku, pretnju, vređanje, psovke, zabranu izjašnjavanja o poslovnom zadatku.
- Drugi oblik mobinga je narušavanje dobrih međuljudskih odnosa, na primer kad se šef pravi da ne vidi da zaposleni hoće poslovno da mu se obrati ili ga prekida posle svake reči, uskraćuje mu poslovne informacije, oduzima računar koji svi drugi imaju. Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje izgleda, hoda, govora, akcenta, cele ličnosti, laganjem o privatnom životu žrtve, degradirajuće obraćanje tipa: „Vidi na šta ličiš!" - navodi Radmila Bukumirić-Katić.
Pravilnikom je sankcionisano i narušavanje profesionalnog integriteta zaposlenog kroz njegovo stalno kritikovanje ili nezadovoljstvo šefa rezultatom rada.
- U petoj grupi je narušavanje zdravlja zaposlenog kroz stalni prekovremeni rad. Šesta grupa je seksualno uznemiravanje najčešće kroz ucenjivanje, štipkanje, dirkanje, koje se teško dokazuju - kaže Radmila Bukumirić-Katić.
Slučajevi mobinga najbrojniji su, naravno, u Beogradu, ali čak ni radnici glavnog grada često ne umeju da prepoznaju zlostavljanje na radnom mestu. Još češće ne znaju da imaju pravo na zaštitu od njega.
- Nakon što neki slučaj mobinga dospe u medije, zlostavljani se javljaju češće. To traje nedelju-dve, a zatim se vrati na staro - kažu u beogradskom udruženju građana za zaštitu prava zaposlenih „Felicitas".
- Žene se najčešće žale na seksualno zlostavljanje na poslu, a ima i slučajeva političkog mobinga. U 90 odsto slučajeva zlostavljač je direktor ili neko iz rukovodstva - objašnjava Žika Živadinović, predsednik UO udruženja „Stop mobing Zrenjanin", osnovanog početkom avgusta u tom gradu.
U Čačku je za nešto manje od dve godine postojanja, u udruženju „No mobing" evidentirali su 260 pojedinačnih i kolektivnih molbi za savet i pomoć zbog raznih oblika šikaniranja zaposlenih na radnom mestu. Odsek za zaštitu žrtava mobinga koji postoji u sklopu gradskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost" za godinu i po dana obradio je 150 prijava zaposlenih iz Niša, Kragujevca, Ćuprije, Pirota, Bora, Beograda, ali i nekih gradova u Vojvodini.
Procedura zaštite od nasilja
1. Ko posumnja da je žrtva mobinga, mora najpre samog mobera upozoriti da se ponaša neprimereno.
2. Ako nema efekta, žrtva se obraća licu za podršku kog imenuje poslodavac, kao osoba od poverenja koja zna više od svih o mobingu, a koja pomaže žrtvi da raščisti da li je to zaista mobing i posavetuje kako da razreši neprijatnu situaciju ako nije reč o mobingu.
3. Ako ipak jeste mobing, lice za podršku instruira žrtvu šta dalje da radi da bi se zaštitila.
4. Žrtva podnosi poslodavcu zahtev za zaštitu od zlostavljanja i da trajno reši problem.
5. U roku od tri dana poslodavac predlaže posrednike obema stranama (žrtva, mober) koji može da deluje tek ako ga prihvate i žrtva i mober.
6. Posrednik pravi pisani sporazum o načinu rešavanja problema koji obavezuje i žrtvu i mobera.
7. Ako posrednik odluči da prekine prekine posredovanje jer je to celishodno za zaštitu žrtve, tada upućuje žrtvu na tužbu sudu.
8. Ako posrednik ne može da odradi posao jer je jedna od strana prekinula dijalog, žrtvu upućuje na tužbu sudu.
9. Kad je posredovanje iz bilo kog razloga neuspešno, poslodavac mora da pokrene disciplinski postupak protiv mobera.
10. Ako u disciplinskom postupku utvrde da nema mobinga, žrtva podnosi tužbu sudu.
11. Sve ovo je preduslov da se podnese tužba sudu, a samo kad je mober direktor, žrtva može odmah da traži sudsku zaštitu.
12. Ako sud presudi da jeste bilo mobinga, poslodavac nadoknađuje kompletnu štetu žrtvi, a može da se obešteti od mobera, koga može preraspodeliti na neko drugo radno mesto, pa i dati otkaz, to je diskreciona volja poslodavca.
Obaveze iz pravilnika o mobingu
A) Radnici
1. Obaveza je zaposlenog da ne mobinguje druge i da se prema kolegama ponaša sa poštovanjem, uvažavanjem i dostojanstvom.
2. Obaveza je zaposlenog da se odazove na obuku za prepoznavanje i sprečavanje zlostavljanja.
3. Obaveza je zaposlenog da ne zloupotrebi pravo na zaštitu od mobinga lažnim optužbama, za šta disciplinski odgovara.
B) Poslodavci
1. Obavezan je da zaštiti radnika od mobinga.
2. Obavezan je da stvori uslove za zdravu i bezbednu radnu okolinu.
3. Obavezan je da organizuje rad tako da sprečava mobing ili ga svodi na najmanju meru.
4. Obavezan je da obezbedi informisanje zaposlenih šta je mobing a šta nije, u roku od tri do mesec dana počev od 4. septembra, kazna za kršenje ove obaveze je od 100.000 do 400.000 dinara.
5. Obavezan je da imenuje lice za podršku žrtvama mobinga.
6. Obavezan je da obezbedi dostupnost liste posrednika.
D. Pušonjić i dopisnici „Blica"
