Zašto usputni posao ne mora da bude i omraženi posao

„Stvarno me izluđuje ovaj posao, svaki ponedeljak mi je kao noćna mora“ - po stoti put slušam svoju drugaricu iz detinjstva ponavalja  istu rečenicu. „Osećam se kao mašina, sve već radim  mehanički, nema nikakavog izazova i  svaki dan izgleda isto“.

• Pa dobro ako je već takva situacija je l’ si razmišljala da nađeš nešto drugo?
• Pa ne znam, s druge strane plata nije tako loša, poštuju sve što smo se dogovorili, ne radimo praznicima, kolege su sasvim u redu, . Ali to ipak nije to.
• A šta je to tačno što želiš?
• Pa ne znam ni ja tačno.

                                                                                                                                                                                     

Satima nakon naše kafe ne prestajem da razmišljam o jednoj stvari. Da li nužno moramo da osećamo odbojnost  prema poslu koji radimo, iako to nije posao iz snova i znamo da se na njemu nećemo zadržati previše dugo.

U životu sam se puno puta našla na pozicijama za koje sam znala da nisu moj dugoročni izbor. Međutim, u tom trenuku, su bili dobri da reše moje tadašnje potrebe: obezbeđivali su mi finansijsku nezavisnost, omogućili mi da pohađam razne treninge i steknem veštine koje bih sama teško uspela, naučili me puno o komunikaciji sa ljudima, funkcionisanju u različitim kolektivima, različitim stilovima upravljanja.

Iako mi se činilo da su ta znanja relevantna samo za posao koji sam tada obavljala i nijedan drugi, danas razumem da me je to iskustvo oblikovalo, obezbedilo mi neke kompetence koje su kasnije u životu bile presudne za dolazak do nekih drugih poslova. Upravo je mešavina tih naizgled nespojivih znanja dovela do toga da u jednom trenutku svog života kažem: Imam posao koji zaista volim i koji me ispunjava.

Iz tog razloga kad pomislim na  primer svoje prijateljice, u glavi mi samo stoji da je ova njena pat situacija možda dobro rešenje za životni trenutak u kome se nalazi. Umesto da naprečac digne sidro i da otkaz, iako trenutno ne radi svoj posao iz snova, možda je za početak dobro promeniti perspektivu i ugao gledanja. Ovaj trenutni posao joj omogućava da dobije na vremenu i da shvati šta je to što zaista želi. Istovremeno joj pruža finansijsku stabiilnost, pa dok preispituje sebe i svoje želje ne mora da razmišlja da li će i kako platiti račune i i moći sebi da obezbedi elementarnu egzistenciju. Istovremeno ima priliku da zanimljivim sadržajem obogati svoj CV i nauči puno stvari koje joj mogu biti korisne za ubuduće.

Čini mi se da je slična stvar dobra i za nekog ko se nalazi u nešto drugačijoj situaciji, drugim rečima, zna tačno kakav posao želi da radi, ali iz raznoraznih razloga ne može odmah da se zaposli na takvom mestu: možda toj osobi fali iskustvo, određene veštine ili ne nalazi u tom trenutku na otvorenu poziciju. Situacija je tad još jasnija, jer se cilj jasno nazire, samim tim i koraci koji vode do njega mogu da budu promišljeniji i konkretniji.  Ta osoba će znati kakvu mrežu kontakata treba da gradi, na kakve edkuacije želi da ide, koje veštine treba da savlada, kakvo iskustvo je za njenu buduću karijeru bitno steći.

Iako su mnogi poslovi koje u životu radimo samo prolazna stanica, vrlo često mogu da budu neophodan i dragocen stepenik u daljem građenju karijere. Uvid koji stiče osoba koja se postepeno penje na hijerarhijskoj lestvici joj omogućava da se stvari sagleda iz različitih perspektiva i dobro oseti i razume svaki segment posla i organizacije u kojoj radi.

Umesto stava: „Mrzim ovaj posao“ koji otežava i opterećuje svaki dan, rešenje može da bude:  „Dobro je da trenutno imam ovaj posao, jer mi omogućava da rešim svoje trenutne potrebe,  pređem na sledeći nivo i budem sve bliže onome što želim da radim. Zato ću pokušati da ga obavljam što mogu bolje, naučiću neke nove stvari, ako postoji mogućnost ići ću na treninge, obuke, trudiću se da se anagažujem na projektima na kojima mogu da steknem dodatna iskustva, a ko zna kakve nove perspektive i koja nova vrata to može da mi otvori. U međuvremenu ću pokušati da definišem svoj cilj ili da jasnije odredim korake koji će do njega dovesti.  I stalno ću imati na umu da ovo što danas radim, ima uticaja i oblikuju ono što ću raditi sutra i u čemu ću sigurno uživati“.