Nedeljni presek oglasa: Ima posla za konobare, kasire, prodavce
Život u svojim rukama
(Preuzeto iz Bica 24.12.2007.)
Uzeti život u sopstvene ruke nije lako ni potpuno zdravom mladom čoveku, a upravo na takav korak odlučili su se invalidi, sa srednjom i visokom stručnom spremom, koji na evidenciji Službe zapošljavanja čekaju radno mesto i po petnaest godina.
Grupa slepih i slabovidih odlučila je da uđe u start ap kredit od 22 miliona dinara i tako su u Velikoj Moštanici osnovali "Difkom", prvo preduzeće u Srbiji u kome su osnivači i zaposleni osobe sa ovim invaliditetom.
Novoosnovano preduzeće baviće se uslužnim delatnostima, sklapanjem i programiranjem kompjutera, izradom programa i ugradnjom drugačijeg govornog sistema koji će za razliku od dosadašnjeg, koji je koštao 1.100 dolara, biti besplatan. Pored ovoga, slabovide osobe koje su, uglavnom u školi za slepe u Zemunu, osposobljene za telefoniste i fizioterapeuta, obavljaće poslove za pomoć u kući ili će pomagati potpuno slepim osobama i penzionerima kao geronto domaćice.
- Treba imati želju i hrabrost za život, pa tek onda za posao. Privatnici u Srbiji koji zapošljavaju invalide uglavnom ih zadržavaju na radnom mestu do isteka ugovora sa Nacionalnom službom zapošljavanja, koja finansira njihove lične dohotke. Mnogo je privatnika koji zloupotrebljavaju invalide. Zato što smo svi mi ovde osobe sa posebnim potrebama, moći ćemo najbolje da pomognemo, jer se međusobno razumemo - kaže profesor književnosti i jedan od osnivača preduzeća Nataša Pogačić.
Slepi programer, jedan od dvojice momaka sa invaliditetom u Srbiji, koji su osposobljeni za sklapanje računara, obuku i servis i jedan od osnivača preduzeća Darko Milošević, očekuje da će njegovo znanje najviše pomoći slepoj deci koja su u mogućnosti da kupe kompjuter i kojoj je govorni program neophodan. - Svako slepo dete koje kupi kompjuter mora da ima "anrider" program koji košta oko 350 evra, a uz naš program moći će da ga dobije besplatno - sa puno entuzijazma objašnjava Darko Milošević. On je, iako potpuno slep, završio Srednju pravno-birotehničku školu i nakon toga školu ECDL, u kojoj je stekao diplomu Evropske kompjuterske vozačke dozvole.
Priznaju da im je najteže bilo da se izbore sa pravnim zavrzlamama, a slanjem podataka i preporuka, logistički im je pomogla jedino Privredna komora Beograda. Najvažniji cilj im je da obezbede posao za što više slepih i da osobe sa invaliditetom počnu konačno da se zapošljavaju i „skidaju sa evidencije“ Nacionalne službe zapošljavanja.
- Mnogi i ne znaju koliko slabovide žene mogu da pomognu u pospremanju stana, ne samo potpuno slepima već i drugim invalidima i penzionerima - kaže Žaklina Zdravković, koja ima ostatak vida i završila je školu za slepe telefoniste u Zemunu.
Uzalud je, kao i većina slepih, čekala zaposlenje, pre no što se odlučila na ovakav korak. Tvrdi da mnogi slepi odavno više i ne očekuju da će ih iko zaposliti.
- Ja sam upravo ovakvo preduzeće imala u Hrvatskoj pre no što smo izbegli. Na ovaj način hteli smo da pomognemo svima kojima je jako teško da dođu do posla i koji su izgubili svaku nadu. Ne želimo sažaljenje već da radimo. Nama je sažaljenje teže od našeg invaliditeta - kaže Nataša Pogačić.
Prvi telefonski pozivi za posao i pomoć u kući već stižu, pa su planirali da u narednih mesec dana iznajme još jednu prostoriju u Beogradu i da zaposle još slepih u drugim gradovima Srbije, gde bi otvorili ispostave ovog preduzeća.
Napravili su samo jednu grešku, a još uvek se nadaju da će moći da je isprave. Sredstva iz programa Nacionalne službe zapošljavanja namenjenima kao pomoć poslodavcima za pospešivanje zapošljavanja osoba sa hendikepom, upravo oni neće moći da koriste, jer su zahtev podneli tek nakon osnivanja preduzeća.
Nevena Erac
ANTR FILE
Posao traže i po petnaest godina
U Srbiji živi 15.000 slepih osoba, a svaki deseti živi u Beogradu. Manje od deset odsto je zaposleno. Osnovnu školu ima 40 odsto, dok je 150 završilo visoku stručnu spremu, a ostali su uglavnom sa srednjom. Malo je onih koji posle deset ili petnaest godina nisu odustali od traženja posla. Samo 14 slepih osoba ume da se kreće samostalno uz pomoć belog štapa, a 350 koristi kompjutere.
Uzeti život u sopstvene ruke nije lako ni potpuno zdravom mladom čoveku, a upravo na takav korak odlučili su se invalidi, sa srednjom i visokom stručnom spremom, koji na evidenciji Službe zapošljavanja čekaju radno mesto i po petnaest godina.
Grupa slepih i slabovidih odlučila je da uđe u start ap kredit od 22 miliona dinara i tako su u Velikoj Moštanici osnovali "Difkom", prvo preduzeće u Srbiji u kome su osnivači i zaposleni osobe sa ovim invaliditetom.
Novoosnovano preduzeće baviće se uslužnim delatnostima, sklapanjem i programiranjem kompjutera, izradom programa i ugradnjom drugačijeg govornog sistema koji će za razliku od dosadašnjeg, koji je koštao 1.100 dolara, biti besplatan. Pored ovoga, slabovide osobe koje su, uglavnom u školi za slepe u Zemunu, osposobljene za telefoniste i fizioterapeuta, obavljaće poslove za pomoć u kući ili će pomagati potpuno slepim osobama i penzionerima kao geronto domaćice.
- Treba imati želju i hrabrost za život, pa tek onda za posao. Privatnici u Srbiji koji zapošljavaju invalide uglavnom ih zadržavaju na radnom mestu do isteka ugovora sa Nacionalnom službom zapošljavanja, koja finansira njihove lične dohotke. Mnogo je privatnika koji zloupotrebljavaju invalide. Zato što smo svi mi ovde osobe sa posebnim potrebama, moći ćemo najbolje da pomognemo, jer se međusobno razumemo - kaže profesor književnosti i jedan od osnivača preduzeća Nataša Pogačić.
Slepi programer, jedan od dvojice momaka sa invaliditetom u Srbiji, koji su osposobljeni za sklapanje računara, obuku i servis i jedan od osnivača preduzeća Darko Milošević, očekuje da će njegovo znanje najviše pomoći slepoj deci koja su u mogućnosti da kupe kompjuter i kojoj je govorni program neophodan. - Svako slepo dete koje kupi kompjuter mora da ima "anrider" program koji košta oko 350 evra, a uz naš program moći će da ga dobije besplatno - sa puno entuzijazma objašnjava Darko Milošević. On je, iako potpuno slep, završio Srednju pravno-birotehničku školu i nakon toga školu ECDL, u kojoj je stekao diplomu Evropske kompjuterske vozačke dozvole.
Priznaju da im je najteže bilo da se izbore sa pravnim zavrzlamama, a slanjem podataka i preporuka, logistički im je pomogla jedino Privredna komora Beograda. Najvažniji cilj im je da obezbede posao za što više slepih i da osobe sa invaliditetom počnu konačno da se zapošljavaju i „skidaju sa evidencije“ Nacionalne službe zapošljavanja.
- Mnogi i ne znaju koliko slabovide žene mogu da pomognu u pospremanju stana, ne samo potpuno slepima već i drugim invalidima i penzionerima - kaže Žaklina Zdravković, koja ima ostatak vida i završila je školu za slepe telefoniste u Zemunu.
Uzalud je, kao i većina slepih, čekala zaposlenje, pre no što se odlučila na ovakav korak. Tvrdi da mnogi slepi odavno više i ne očekuju da će ih iko zaposliti.
- Ja sam upravo ovakvo preduzeće imala u Hrvatskoj pre no što smo izbegli. Na ovaj način hteli smo da pomognemo svima kojima je jako teško da dođu do posla i koji su izgubili svaku nadu. Ne želimo sažaljenje već da radimo. Nama je sažaljenje teže od našeg invaliditeta - kaže Nataša Pogačić.
Prvi telefonski pozivi za posao i pomoć u kući već stižu, pa su planirali da u narednih mesec dana iznajme još jednu prostoriju u Beogradu i da zaposle još slepih u drugim gradovima Srbije, gde bi otvorili ispostave ovog preduzeća.
Napravili su samo jednu grešku, a još uvek se nadaju da će moći da je isprave. Sredstva iz programa Nacionalne službe zapošljavanja namenjenima kao pomoć poslodavcima za pospešivanje zapošljavanja osoba sa hendikepom, upravo oni neće moći da koriste, jer su zahtev podneli tek nakon osnivanja preduzeća.
Nevena Erac
ANTR FILE
Posao traže i po petnaest godina
U Srbiji živi 15.000 slepih osoba, a svaki deseti živi u Beogradu. Manje od deset odsto je zaposleno. Osnovnu školu ima 40 odsto, dok je 150 završilo visoku stručnu spremu, a ostali su uglavnom sa srednjom. Malo je onih koji posle deset ili petnaest godina nisu odustali od traženja posla. Samo 14 slepih osoba ume da se kreće samostalno uz pomoć belog štapa, a 350 koristi kompjutere.
