<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55933/Poslovi-Infostud_priznanje_1200x628px-1.jpg" border="0" width="1200" height="628" style="margin-top: 10px; margin-bottom: 10px;" />Kao i svih prethodnih godina, Poslovi Infostud sproveli su istraživanje „Oceni put do posla“ u kom su kandidati ocenjivali proces selekcije i regrutacije na oglasima na kojima su konkurisali tokom godine za nama. Kandidati su i ove godine dali svoj sud ocenama od 1 do 5 za način na koji je kompanija zakazala intervju, kvalitet dobijenih informacija o radnom mestu, brzina završetka procesa selekcije, kao i obaveštavanje o ishodu konkursa. 
U okviru istraživanja svoj stav je iskazalo 23.824 kandidata na 28.615 konkursa od strane 7.697 pojedinačnih poslodavaca.
Izostanak povratne informacije o ishodu selekcije godinama unazad ima najlošiju prosečnu ocenu, gde je do 2020. godine postojala tendencija poboljšanja. Međutim od prošle godine,iznostanak povratne informacije je ponovo u porastu, te je ona izostala čak kod 87% ispitanih kandidata koji su ovaj segment ocenili prosečnom ocenom 1.5.
Stiče se utisak da poslodavci ne mare za utisak kojim ovim postupkom ostavljaju na kandidate koji su u prethodnim istraživanjima naveli da će ubuduće izbegavati prijavljivanje u tim kompanijama (47%), svaki četvrti će nagativno komentarisati porodici i prijateljima, ali čak 9% je navelo i radikalni potez izbegavanje svih proizvoda i usluga te kompanije.
Visoku ocenu 4 kompanije su u 2021. godine dobile za način zakazivanja testa/intervjua, a prate ga procesi kao što su dobijene informacije o radnom mestu za koje su kandidati konkurisali (opis posla, dužnosti, radni uslovi...) sa ocenom 3.7  i brzina završetka procesa selekcije sa ocenom 3.6. 
I ove godine su se u ovim procesima izdvojile kompanije koje su kandidati pohvalili i nagradili najvišim prosečnim ocenama:
Opšti segment: 
1. FunTimeKid  
2. Dr. Oetker 
3. Link group  
4. Hemofarm AD Vršac
5. Dunipak 
6. Meerkerk 
7. Agrosava 
8. Gevekom Customer Services
9. TRIO Motors
10.  Kit Commerce
 
 IT segment:
1. Coing  
2. Emakina RS 
3. Daibau Sistem 
4. SAGlobal
5. MDPI AG
6. Continental Automotive Serbia 
7. Visaris
8. Globalkom
9. High Tech Engineering Center
10. Hybrit

PALI NA TESTU: 87% kandidata nije dobilo povratnu informaciju od poslodavca

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55907/shutterstock_1765284593.jpg" border="0" width="1000" height="666" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Poslovi Infostud su i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveli veliko regionalno istraživanje koje je za cilj imalo da utvrdi stanje kako na spskom tako i na regionalnom tržištu rada. Kao i prethodnih godina, istraživanju su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. U istraživanju je učestvovalo 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u 3 grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).
Međuljudski odnosi i zarada najbitniji faktori za odabir radnog mesta 
Dobri međuljudski odnosi su i dalje najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, a ista situacija je i u Hrvatskoj i Sloveniji. Sa druge strane visina zarade je primarni faktor u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, što je našim ispitanicima na drugom mestu.
Na listi najbitnijih faktora prilikom izbora poslodavca, kandidati iz Srbije su još istakli mogućnost učenja i napredovanja, radno vreme, ali i sigurnost posla.
Prioriteti prema radnom statusu se razlikuju – zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, dok  sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.
Znanjem i motivacijom do posla
Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnije aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29%), te motivacija i volja za zaposlenjem (24%). Takođe kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo (17%), a 10% dobre kontakte i poznananstva.
Stranačka pripadnost ima nešto višu važnost u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas.
Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima. „Školarci“ u velikoj meri navode motivaciju i volju za zaposlenjem, te i formalno obrazovanje. Kontakti su važniji zaposlenima, dok sreću navode nezaposleni više od svih.
Srbima dovoljna plata od 760€
Na pitanje o očekivanoj zaradi u Srbiji potencijalni kandidati u proseku očekuju platu od 760 evra.
17% navodi iznose manje od 500 evra, a 33% iznose od 500-799 evra. Preko 1000 evra očekuje 23% kandidata, a među njima i 3% preko 2000 evra.
Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje.
Ni ove godine nije došlo do promene gde žene i dalje imaju niža očekivanja nego muškarci, tako muški ispitanici u proseku očekuju oko 890 evra, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.
U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u S. Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.
 
Za gubitak posla strahuje skoro trećina ispitanika
Planovi o promeni posla se ni ove godine nisu promenili, tako da 68,5% zaposlenih kandidata razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21% bi to uradilo samo ako bude primorano. U odnosu na prethodnu godinu, tendencije su istog smera, sa tim da ipak ima nešto više onih koji o promeni ne razmišljaju (11% vs 8%).
Srbija se ne razlikuje od regiona, u smislu da većina planira da posao menja, a da je najniži udeo onih koji o toj promeni ne razmišljaju. Ipak, u Srbiji su veće razlike – 68% razmišlja o promeni što je značajno više nego od 58% koliko je u regionu. 
Većina trenutno zaposlenih ispitanika izjasnila se kako se uglavnom ne plaši da bi mogli ostati bez posla u narednih godinu dana. 28% ne razmišlja o gubitku posla, dok se 30% izjašnjava da se plaši da će u narednih godinu dana izgubiti posao.
U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla – 30% naspram 26% u regionu.
Većina radnika se vratila na svoja radna mesta
Pandemija je omogućila rad od kuće, u proteklih skoro 2 godine bili smo svedoci kako je većina zaposlenih, a kojima je posao to omogućavao, radila od kuće. Sada, godinu i po kasnije, radnici se sve više vraćaju na radna mesta. Za čak 60% zaposlenih radno mesto ne dozvoljava rad od kuće.
Polovina onih koji mogu da rade od kuće to i čini, što u potpunosti što delimično, dok druga polovina odlazi na posao i obavlja ga sa radnog mesta.
U regionu je vrlo slična situacija što se tiče ove teme. U potpunosti od kuće radi procentualno manje zaposlenih nego u Srbiji – 6%, dok je u Srbiji njih 9%.
Loša reputacija domaćih kompanija
Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji. 35% ispitanika bi želelo da radi u firmi stranog vlasništva, 28% bi radilo za sebe ili imalo svoju firmu, 23% u državnim preduzećima dok privatno domaće vlasništvo nije toliko privlačno.
U državnim preduzećima radila bi i dalje skoro četvrtina ispitanika, što je za samo 1% manje nego u prošlogodišnjem istraživanju.
I u Srbiji i u regionu dominira strano privatno vlasništvo kao najpoželjniji tip vlasništva poslodavca. Ipak, čini se da u Srbiji vole više da budu vlasnici i preduzetnici a manje zaposleni kod privatnika, dok je u regionu taj odnos malo drugačiji.
Nezaposleni traže bilo kakav posao
Većina nezaposlenih kandidata spremna je da prihvati posao nezavisno od toga da li su se za tu oblast školovali ili ne. Zanimljivo je da čak 11% ispitanika svesno traži posao koji nije u struci za koju su se pripremali.
Što se mladih tiče među njima dominira stav da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, 1-3 navodi 38% kandidata na školovanju, odnosno 3- 6 meseci 19% kandidata. Preko 15% mlađih ispitanika nisu toliko optimistični i smatraju da će im za dolazak do prvog posla trebati i duže od godinu dana.
Čini se da su za mlade prakse najbolji način da se stekne radno iskustvo, s obzirom da ih čak 66% njih navodi kao poželjnu opciju. Sledi honorarni rad koji je takođe pozitivno viđen od strane većine ispitanika.

Muškarci u Srbiji očekuju 200€ veću zaradu u odnosu na žene

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55589/Vizual.png" border="0" width="100%" style="vertical-align: text-bottom; margin: 10px;" />
IT zajednica je odlučila: VRH IT poslodavci u Srbiji za 2021. godinu su kompanije: Microsoft, Nordeus i Ubisoft, a ova važna informacija saopštena je na vebinaru pod nazivom “Koji su to VRH IT poslodavci magnet za najtalentovanije kandidate”, održanom 10. juna.
Pored te tri kompanije, prema mišljenu kandidata, u TOP 10 VRH IT poslodavaca zasluženo su ušle i kompanije: Comtrade, Continental Automotive, HOOLOOVOO, Levi 9, Symphony, 3Lateral, Zuhlke Engineering (poređano po abecedi).
Istraživanje VRH Poslodavac donosi odgovore na mnoga pitanja, a pre svega na pitanje kadnidata koje su najpoželnije IT kompanije u našoj zemlji. Ovo istraživanje sprovodi od 2019. godine najveći domaći sajt za zapošljavanje <a href="http://poslovi.infostud.com/?campaignid=12973876202&amp;adgroupid=123127641298&amp;adid=519253514344&amp;gclid=Cj0KCQjwk4yGBhDQARIsACGfAeuTcWoO_Nta0IGKvI5UE-O5aS26vXRca45XMMLurPeMi3ZEBWX4gvwaArBDEALw_wcB">Poslovi Infostud</a> i vodeći sajt za zapošljavanje IT kandidata u Srbiji <a href="http://www.helloworld.rs/blog/Trazi-se-VRH-poslodavac-u-IT-industriji/11440">Helloworld.rs</a>.
Kako je saopšteno na vebinaru, u istraživanju je učestvovalo čak 4.960 ispitanika koji su tokom aprila i maja ove godine, kroz online anketu, kreiranu po jedinstvenoj metodologiji, ocenili ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji za 2021.godinu, kako kandidati u Srbiji doživljavaju brendove poslodavaca na IT tržištu radne snage, šta ih najviše privlači da se prijave za rad kod određenog poslodavca i kako može da se kreira pozitivno iskustvo u procesu selekcije.
U rezultatima ovogodišnjeg istraživanja po prvi put se nalaze i podaci koji se tiču spremnosti kandidata da se presele u drugi grad zbog posla, kao i koji su to najpoželjniji gradovi za IT-jevce.
<h2>Priznanje kao potvrda dobrog rada</h2>
Vebinar je krunisan proglašenjem pobednika, a predstavnicima najbolje plasirane 3 kompanije, po završetku vebinara, uručena su i priznanja.
Prvo mesto osvojila je kompanija Microsoft, a nagradu je primila Irina Nišavić.
- Ovo priznanje nam je značajno posebno kad se uzme u obzir prethodan period koji je bio izazovan svim kompanijama. Danas imamo više od 400 zaposlenih, a u prethodne dve godine smo imali rast veći od 100%. Radimo na tome da pružimo najbolje našim zaposlenima i održimo kvalitet. Ovo priznanje je i za sve naše zaposlene koji čine kompaniju takvom kakva jeste - poručila je Irina Nišavić.
Drugo mesto je pripalo kompaniji Nordeus, u čije ime se prisutnima obratila Maja Kvrgić.
- Veliko hvala svim našim zaposlenima za koje uvek kažemo da su naši najveći ambasadori. Drago nam je da smo uspeli da održimo ovu poziciju. Pratite nas i dalje jer spremamo zanimljive kampanje i sadržaje - rekla je Kvrgić.
Na trećem mestu nalazi se kompanija Ubisoft. Njihova predstavnica Katarina Živković izjavila je da joj je drago da su ih kandidati prepoznali kao jednog od poželjnih poslodavaca.
- Kod nas u kompaniji ulažemo u razvoj ljudi, pružamo konstantne prilike za učenje i naši zaposleni uvek mogu da se oslone na lidere - istakla je Katarina Živković.
Priznanja VRH Poslodavac 2021. uručila je Tamara Prodanović, koordinator sajta HelloWorld.rs i Sonja Ćetković, direktorka grupacije sajtova Poslovi Infostud. 
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55589/TamaraProdanovi%C4%87iSonja%C4%86etkovi%C4%87.JPG.jpg" border="0" width="100%" style="float: left; margin: 10px;" />

Zanimljivo je da se rang najatraktivnijih kompanija koje su u TOP 3 nije menjao u odnosu na istraživanje sprovedeno pre 18 meseci, što govori u prilog stabilnosti i dugoročnoj atraktivnosti odabranih kompanija.
<h2>Osnova za buduće strategije</h2>
Na samom početku vebinara prisutne je pozdravila Sonja Ćetković, a ulogu moderatora preuzela je Tamara Prodanović. Ovo istraživanje je u suštini kamen temeljac svih budućih strategija koje kompanija može da osmisli, a kasnije i sprovede, kako bi postala poželjan ili poželjniji poslodavac na domaćem tržištu.
- Sve kompanije koje su učestvovale u ovom istraživanju su kompanije koje su osvestile da je izuzetno važno da čuju feedback. Mislim da je to jedan i te kako bitan trenutak koji se dešava kod nas na tržištu. Spremniji smo nego ranije da čujemo šta nije dobro, šta je dobro i kako možemo biti bolji, o čemu svedoči i rastuće interesovanje poslodavaca za ovo naše istraživanje - rekla je Sonja Ćetković.
Ona je naglasila da velika potražnja za IT kadrom govori o tome da će se do njih sve teže dolaziti, jer ponuda u velikoj meri prevazilazi potražnju.
- I sada kada potražnja ponovo raste, to ukazuje da će konkurencija među kompanijama biti sve jača u kontekstu toga da privuku one poželjne i najbolje kandidate, a za to svakako treba biti poželjan poslodavac - istakla je Sonja Ćetković.
<h2>Stabilnost, prijatno radno okruženje i podrška lidera</h2>
Na vebinaru se čulo da je istraživanje nedvosmisleno pokazalo da emocionalna povezanost kandidata sa brendom utiče na atraktivnost kompanija na tržištu. Kandidati žele da kompanije imaju stabilno finansijsko poslovanje, prijateljsko i prijatno radno okruženje, da imaju lidere koji cene sposobnost i znanje svojih saradnika, da postoji dobar balans privatnog i poslovnog života, mogućnost sticanja dodatnih znanja i jasan i fer sistem nagrađivanja. Ako kandidati imaju osećaj da se konstantno razvijaju u kompanijama i da imaju menadžment koji to podržava, to predstavlja srž atraktivnosti poslodavaca na IT tržištu. Prema rezultatima istraživanja, dve stvari razlikuju VRH poslodavca od celog tržišta - dobra referenca za budućnost i kreativnost.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55589/Dobitnicipriznanja.JPG.jpg" border="0" width="100%" style="float: left; margin: 10px;" />
<h2>Četiri aspekta do veće atraktivnosti poslodavaca</h2>
Da bi kompanije postale atraktivnije kandidatima treba da se fokusiraju na četiri aspekta: imperativ sigurnosti, hibridni životni stil, pripadanje kao deo identiteta i razvoj kroz uticaj.
Primećeno je da imperativ sigurnosti postaje sve veći trend i može da se kreira kroz dva aspekta - kroz održivo poslovanje i bezbedno radno okruženje. Čak 61% ispitanika je reklo da teže kompanijama koje imaju finansijski stabilno poslovanje, dok je 32% glasalo za sigurnost posla što ukazuje da im to nije toliko bitan faktor, jer su svesni da sa svojim veštinama mogu da nađu drugi posao.
Kada je u pitanju bezbednost radnog okruženja, 50% ispitanika je glasalo za funkcionalno radno okruženje (svoj radni kutak i prostor) kao važan faktor atraktivnosti, 48% je istaklo da žele lidere koji cene znanja kod svojih saradnika a 35% njih za lidere koji pružaju slobodu mišljenja.
Pojava pandemije promenila je dosadašnji životni stil. Nov načina rada ogleda se u sve većem radu od kuće čime je narušen balans između privatnog i poslovnog života jer je teško napraviti razliku kada počinje radni dan a kada se završava. Zaposleni žele da poslodavci više brinu o tome kako utiče hibridni rad na njihov život. Kompanije treba da imaju pojačanu brigu o dobrobiti (well-being) zaposlenih kroz razne programe kako bi lakše prevazišli stres a sa druge strane treba da se fokusiraju na dalji razvoj lidera koji dalje uspevaju da upravljaju hibridnim modelom.
Prema istraživanju VRH Poslodavac, 76% ispitanika je reklo da im je važna fleksibilnost i da imaju mogućnost rada od kuće. Za 46% kandidata imperativ je da imaju beneficije koje promovišu zdrav način života, a čak 88% njih da žele privatno zdravstveno osiguranje.
Interesantno je da je uticaj rada u hibridnom okruženju pokazao da su se lideri mnogo lakše prilagodili pandemijskoj situaciji iz razloga što su njihove poslovne aktivnosti koordinisane prirode - niza sastanaka, praćenja rada zaposlenih, obučavanje zaposlenih, te kada se to prenese iz realnog u virtuelno okruženje onda oni neće mnogo trpeti.
Najveći izazov za kompanije može biti kako da se postigne prijatno radno okruženje kada ljudi sve više rade u virtuelnom svetu. Iz tog razloga važnost pripadanja je sve veća u očima kandidata što je potvrdilo 23% anketiranih u odnosu na 12% koliko ih je za ovaj segment glasalo prošle godine.
U okviru istraživanja je postojalo i pitanje u kom periodu zaposleni planiraju da promene posao. Rezultat govori da preko 50% ispitanika ne planira da kratkoročno promeni posao (ne planiraju uopšte ili planiraju u naredne dve godine). Prema ovome zaključujemo da su IT kompanije do sada uspele da izgrade pripadnost u svojim organizacijama ali sa druge strane se postavlja pitanje kako to da nastave.
<h2>Ne žele da se presele</h2>
Kada je reč o promeni lokacije zbog posla istraživanje je pokazalo da ne postoji velika spremnost na udaljeno preseljenje pogotovo iz dva najveća IT centra - Beograda i Novog Sada. U tom smislu, kompanije koje u svojim strategijama razmatraju preseljenje, u zavisnosti gde se nalaze, imaće poteškoća da privuku nove kandidate. Distance od 50km do 70km su prihvatljive ali što je udaljenost veća to je i kandidatima teže da se presele.
Kada je reč o faktoru atraktivnosti poslodavaca koji se tiče razvoja kroz uticaj, ovaj kriterijum za odabir posla najviše dolazi do izražaja kod Generacije Z. Ta generacije se uvek vodi pitanjem: Koliko ja mogu da se razvijem u kompaniji i koliko moj posao utiče na okruženje za šta je glasalo 55% anketiranih, dok se 43% izjasnilo da želi lidere koji podržavaju razvoj svojih saradnika.

IT zajednica odlučila: VRH IT poslodavci u Srbiji su Microsoft, Nordeus i Ubisoft! 

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55531/Odlazakizzemlje.jpg" border="0" width="950" height="640" style="margin: 10px auto; display: block;" />Tim InfostudData, iz kompanije Infostud grupa finalizirao je rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova „<a href="http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/presscenter/articles/2020/depopulation-data-challenge-winners.html">Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije</a>“. Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Cilj  izazova je bio da se na inovativan način kombinuju tradicionalni i alternativni podaci i ekspertiza istraživača, sa alatima zasnovanim na savremenim tehnologijama, kako bi se stekli novi uvidi o procesu smanjenja stanovništva u Srbiji.
InfostudData tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu podataka u oglasima za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira. Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.
Analizom podataka u oglasima za posao, strukturi poslova koji se nude, kao i broju i karakteristikama ljudi koji traže zaposlenje, dobili smo informaciju o tome koliko ljudi se iz godine u godinu prijavi za posao u inostranstvu,  koja su to radna mesta za koja se najčešće prijavljuju, kao i o broju aplikacija za stipendije i prakse u inostranstvu na godišnjem nivou. Dodatne podatke dobili smo i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.

83% ispitanika razmišlja da ode iz zemlje
Na ključno pitanje da li razmišlja o odlasku iz zemlje, čak 83.1% ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku, a samo 17% naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije.  Ispitanici koji bi da se isele iz zemlje, kao glavnu motivaciju navode “Život u uređenom sistemu” (42%) i “Mogućnost za bolja primanja” (29%), kao i “Boravak u zdravijem društvenom okruženju” (15%). 

Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84% želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16% onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo. 
Kada analiziramo željene destinacije za odlazak iz zemlje, vidimo da dominiraju zemlje Zapadne Evrope (Nemačka, Austrija, Velika Britanija) sa 63%; zatim Severna Amerika (SAD i Kanada) sa blizu 17%; potom Australija i Novi Zeland sa 6%; i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona (Slovenija, Mađarska, Hrvatska) sa blizu 6%. 
Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo. Kao prvi razlog navodi se loša ekonomska situacija (44%), zatim to što zakoni ovde ne važe za sve jednako (16%), kao i loša politička situacija (13%), odnosno negativna društvena selekcija (11%).  

I pored veklikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju.  Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23% od onih koji se i dalje školuju i 36% ispitanika koji su na tržištu rada.
Život u uređenom sistemu glavni motiv za odlazak 
Što se tiče motivacije za odlazak, ispitanici koji već rade ili su nezaposleni, prevashodno žele da nastave život u uređenom sistemu (44%), da bolje zarađuju (30%) i borave u zdravijem društvenom okruženju (15%), studentska populacija češće od prve grupe navodi i motive kao što su: nastavak školovanja na dobrom stranom univerzitetu (8%), stručno usavršavanje (9%) i sticanje novog životnog iskustva (10%). 
Odlazak prvi korak ka povratku 
Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo. Tako 50% ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15% onih koji odlaze na rad.
Uz to, treba se osvrnuti i na vrlo aktuelnu situaciju da određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u  Srbiju. Zbog toga sajt <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">www.poslovi.infostud.com</a> je ušao u saradnju sa programom „Tačka povratka“ koji je usmeren ka pomoći u potrazi za adekvatnim poslom za sve koji iz srpske dijaspore žele da se vrate u Srbiju.
Direktor programa „Tačka povratka“ Ivan Brkljač ističe da ovaj program spaja ljude sa ove i one strane srpske granice kao i da je u prvih godinu dana stiglo nekoliko stotina individualnih upita povratnika i dijaspore: “Tačka povratka je projekat cirkularne migracije, koji promoviše mobilnost i razmenu znanja i iskustava kroz povezivanje dijaspore i Srbije. Često se o kretanju govori u terminalnim kategorijama, a istina je da su u pitanju zapravo dinamični procesi. Da bismo imali uspešne povratnike iz inostranstva, mladi ljudi treba da se usavršavaju i putuju - pa je odlazak samo prvi korak ka povratku. Činjenica da imamo veliki broj mladih ljudi koji su zainteresovani za odlazak u inostranstvo i i stručno usavršavanje govori o promeni dinamike koja je do sada postojala. Ono što ćemo mi kao projekat nastaviti da radimo je da stvaramo prilike za naše ljude koji su zainteresovani da nakon sticanja obrazovanja i stručnih znanja u inostranstvu taj svoj kapacitet ostvare upravo u Srbiji - i da toga budu svesni u trenutku kada odlaze” – zaključuje Brkljač.
Najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima 
Tokom godina primetan je kontinuirani porast ponude oglasa za poslove u inostranstvu, a najveći broj ih je objavljen u toku 2018. i 2019. godine. U toku 2020. godine sledi usporenje, koje se verovatno dogodilo kao posledica suočavanja sveta sa globalnom ekonomskom i zdravstvenom krizom, a što u velikoj meri utiče na tržište zapošljavanja i školovanja u inostranstvu. 
Najveći broj objavljenih oglasa za poslove u inostranstvu, u periodu od 2013. do 2020. godine bio je iz oblasti mašinstva, građevine i IT-a. Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport. Kada posmatramo pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre. 
Kandidati su najviše konkurisali na oglase za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma i ugostiteljstva, odnosno ekonomije.

Nemačka najviše traži radnike 
Ponude za poslove u inostranstvu od 2013. godine najčešće su dolazile iz Nemačke, nakon koje slede zemlje iz regiona – Crna Gora i Hrvatska (uglavnom sezonski poslovi) i Slovenija. Ako gledamo broj prijava kandidata, redosled je sličan, sa tim da je nešto manje interesovanje u odnosu na ponudu za poslove u Hrvatskoj, a nešto veće za rad u Rusiji. 
U internoj bazi sajta Poslovi Infostud evidentirano je da je najveći broj onih koji su iskazali želju za odlaskom u inostranstvo visokoobrazovanih (završen fakultet ili master), dok su na drugom mestu osobe sa završenom srednjom školom. Što se tiče godina, ubedljivo najveće interesovanje pokazuju oni u razdoblju od 25 do 40 godine, dok je broj onih koji su iznad ili ispod ovog raspona znatno manji. Osobe najželjnije novih prilika u inostranstvu su oni sa preko 10 godina iskustva, pretežno ekonomisti i menadžeri, mašinci, elektrotehničari i stručnjaci iz IT-a.

Odliv radno sposobnog stanovništva veliki problem u Srbiji

Tokom trajanja Regionalnog sajma poslova, sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud sproveo je istraživanje koje je za cilj imalo utvrđivanje stanja na srpskom i regionalnom tržištu rada. Istraživanju su se priključili i partnerski sajtovi za zapošljavanje iz regiona MojPosao.ba, Vrabotuvanje.com.mk, MojPosao.hr i Deloglasnik.si.
U istraživanju je učestvovalo više od 5.000 ispitanika, od kojih je skoro 2.000 bilo iz Srbije. Među ispitanicima iz naše zemlje bilo je 40% zaposlenih, 50% nezaposlenih i 10% onih koji se i dalje školuju.
 <img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_55183/zenevsmuskarci.jpg" border="0" width="950" height="426" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Dobri međuljudski odnosi najvažniji su faktor prilikom odabira radnog mesta
Za odabir radnog mesta najvažniji su međuljudski odnosi. Naime, čak 63% ispitanika iz Srbije odabralo je upravo međuljudske odnose kao jedan od najvažnijih faktora pri izboru poslodavca. Na drugom mestu nalazi se visina zarade (62%), a na trećem mogućnost učenja i napredovanja (42%).
Bez obzira na zemlju iz koje dolaze, svim ispitanicima su dobri međuljudski odnosi na prvom mestu. Ispitanici iz Hrvatske u nešto većoj meri ističu ovaj faktor, nego ispitanici ostalih zemalja. Visina zarade nešto je važnija ispitanicima iz Srbije i Makedonije, nego onima iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji posebno cene mogućnost učenja i napredovanja.
Nema većih razlika između muškaraca i žena u tome koje faktore gledaju prilikom odabira poslodavca. Žene u nešto većoj meri naglašavaju dobre međuljudske odnose, a muškarci visinu zarade. Radno vreme i sigurnost posla važniji su ženama nego muškarcima.
Kako do posla?
Ispitanike istraživanja smo pitali šta je po njihovom mišljenju najvažnije za dobijanje posla, odnosno koji faktori su presudni.
Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su to znanje i veštine (28%), a potom motivacija i želja za zaposlenjem (25%). Zanimljivo je da svega 7% ispitanika smatra da je za dobijanje posla važna sreća, a 6% smatra da je važna stranačka pripadnost.
Prioriteti prema radnom statusu se razlikuju – zaradu više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, sigurnost posla onima koji su trenutno nezaposleni.
Koliku platu priželjkujemo?
Kada je reč o očekivanoj zaradi, u proseku, ispitanici iz Hrvatske imaju najviša očekivanja – preko 1100 evra u proseku. Najniža očekivanja imaju u Severnoj Makedoniji gde je očekivana zarada 524 evra. Ispitanici iz naše zemlje očekuju u proseku 606 evra, a u Bosni i Hercegovini 809 evra.
U Srbiji, 29% navodi željeni iznos od 401-500 evra, a 22% u rangu 301-400 evra. Preko 1000 evra očekuje manje od 5% kandidata.
Muškarci imaju viša očekivanja od žena – u proseku očekuju oko 690 evra, dok žene 100 evra manje, oko 590 evra. Gledano po godinama starosti, najmlađi su najnižih očekivanja, što je i logično, jer su među njima početnici, dok su najstariji nešto više zahtevniji, očekujući do 100  evra više u proseku.
 
Trećina zaposlenih ispitanika strahuje za svoje radno mesto
Trećina zaposlenih ispitanika iz Srbije (33%) boji se da bi mogli ostati bez posla u naredom periodu usled krize izazvane pandemijom. Ista je situacija u celom regionu gde isti procenat ispitanika ima isti strah. Prošle godine za svoje radno mesto je strahovala četvrtina zaposlenih ispitanika (24%), tako da vidimo direktni uticaj koji je pandemija ostavila na mišljenje zaposlenih u Srbiji.
Muškarci se prosečno osećaju sigurnije na svom radnom mestu od ženskog pola, a isto se može reći i za kandidate sa visokim i višim obrazovanjem.
Poslodavci se uglavnom dobro snašli u epidemiji
Naime, čak 74% smatra da se njihov poslodavac dobro ili čak odlično snašao u krizi, dok četvrtina misli kako su reakcije njihovih poslodavaca bile promašene i kako nisu pokazali dovoljnu brigu za radnike.
Snalaženje poslodavca u vreme pandemije bolje su ocenili ispitanici kojima je (bio) omogućen rad od kuće što je u našoj zemlji bilo moguće kod čak 41% ispitanika.

Muškarci u Srbiji očekuju platu od 690 evra u proseku, žene 100€ manje

Žene starije od 45 godina u Srbiji, ukoliko imaju posao, zarađuju oko 40.000 dinara u proseku, i mahom rade na poziciji „operativni radnik“, pokazalo je najnovije istraživanje sajta Poslovi.infostud.com.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50029/Malaplata.jpeg" border="0" width="950" height="631" style="margin: 10px auto; display: block;" />
U ovom istraživanju učestvovalo je ukupno 2.177 ispitanika oba pola, od čega je 53% bilo žena, a 47 procenata muškaraca. Od ukupnog broja anketiranih starijih od 45 su 41% žene i 59% muškaraci. Ispitanici su posetioci sajta Poslovi.infostud.com i većina ima mesto prebivališta u Beogradu i okolnim mestima.
Najveći broj žena starijih od 45 u ovom istraživanju izjasnilo se da nema posao (37,9%) dok je 29,9% stalno zaposleno.
Raspon plata žena 45+ kreće se od 36.000 do maksimalno 48.000 dinara, dok se primanja njihovih muških vršnjaka u proseku kreću oko 48.000 dinara pa naviše.
Pored pozicije „operativni radnik“, koju obavlja čak 28,6% ispitanih žena starijih od 45 godina, čak 20 odsto njih radi kao „kvalifikovan i visoko kvalifikovan radnik“, dok 14,3% ima posao u tzv. srednjem menadžmentu, a 6.3% u top menadžmentu.
One žene koje su tražile posao preko sajta Poslovi.infostud.com, a imaju 45+, najviše su konkurisale kod poslodavaca u administraciji (45%) i trgovini (35%).
Svakako alarmantan je i podatak da u Srbiji ima oko 500.000 žena koje uopšte nemaju ni posao, ni prihode, što je pokazalo istraživanje udruženja „Žene na prekretnici", objavljeno u publikaciji „<a href="http://www.zenenaprekretnici.org/wp-content/uploads/2019/11/Polozaj-zena-na-trzistu-rada_FINAL-1.pdf">Zatvaranje kruga: Položaj žena na tržištu rada na početku i kraju karijere“</a>.
Mima Perišić, predsednica UO „Žene na prekretnici“ izjavila je da poslodavci i tržište rada zaobilaze žene iznad 45 godina kao <a href="http://poslovi.infostud.com/blog/porazavajuce-u-srbiji-pola-miliona-zena-starijih-od-45-godina-nema-posao-i-prihode/">nepoželjnu radnu snagu, isključujući ih iz ekonomskog života kao prestare i neprilagodljive promenama</a>, o čemu je sajt Poslovi.infostud.com pisao.
Istovremeno, iz Nacionalne službe za zapošljavanje navode da na njihovoj evidenciju u ovom trenutku ima 120.564 žena starijih od 45 godina koje nemaju nikakav posao.
- Prosečno trajanje nezaposlenosti žena 45+ iznosi 82 meseca, odnosno 6,8 godina. Nezaposlene žene iz te starosne grupe uglavnom imaju II i I stepen stručne spreme – navodi se u pisanom odgovoru NSZ-a našem sajtu. 
Mima Perišić iz udruženja „Žene na prekretnici“ kaže da se broj na koji se pozivaju iz NSZ-a (120.564 nezaposlenih žena 45+) odnosi samo na žene koje su se prijavile na biro.
-  Ali, to nisu sve nezaposlene žene u Srbiji! Mi govorimo o celokupnoj populaciji žena starijih od 45 godina. Među million radno sposobnih žena starih 45-64 godine gotovo pola miliona (495.500) ne rade zato što su nezaposlene ili neaktivne. Dok u terminologiji tržišta rada „nezaposlene“ znače one koje još pokušavaju da se zaposle, „neaktivne“ su žene  koje ne rade, ali i ne traže posao. One se prinudno „deaktiviraju“, odnosno pošto ne mogu da nađu zaposlenje - prestaju da ga traže. O tome  svedoči i najviša stopa neaktivnosti upravo kod ovih žena u poređenju sa mlađim ženama. Na primer, među mlađim ženama starim 25-29 godina udeo onih koje su prestale da traže posao zato što su izgubile nadu da će ga naći iznosi 2,4%, u odnosu na žene stare 45 i više godina kod kojih je udeo obeshrabrenih čak 14.6%. Podaci govore i da gotovo 60% sada neaktivnih žena u ovoj starosnoj kategoriji nije još uvek ostvarilo pravo na penziju što jasno oslikava njihov potpuno neizvestan ekonomski položaj - zaključuje Perišić.

Žene starije od 45 godina zarađuju u proseku 40.000 dinara!

Tokom jula meseca je sprovedeno istraživanje atraktivnosti poslodavaca na tržištu radne snage u Republici Srbiji.  Svrha istraživanja je bila da se odaberu najatraktivniji (VRH) poslodavci po mišljenu ispitanika, utvrdi šta je to što čini jednog poslodavca atraktivnim i šta je to što kandidati očekuju od poslodavaca u procesu selekcije i prilikom definisanja uslova zaposlenja.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54969/VRH-poslodavac-FBLN1200x628px.jpg" border="0" width="100%" style="float: left;" />

<h2>VRH POSLODAVCI – Ko su idealni poslodavci za VRHunsku karijeru?</h2>
Prema mišljenu 10.418 ispitanika, prva tri mesta na listi najatraktivnijih poslodavaca su zauzeli:
1.    NIS – Naftna industrija Srbije
2.    Air Serbia
3.    Coca-Cola HBC
Na listu 20 VRH poslodavaca su se plasirale i sledeće kompanije (po abecednom redu):
Atlantic Grupa, Banca Intesa, British American Tobacco, dm drogerie markt, Elektroprivreda Srbije, Hemofarm, IKEA, Lidl, Loreal, MTS/Telekom Srbija, Nestle, PepsiCo (Marbo Product), Philip Morris International, Robert Bosch, Siemens, Telenor, VIP mobile.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54969/dobitnicinagradevrhposlodavac.jpg" border="0" width="100%" style="float: left;" /> 
<h2>Šta poslodavci treba da urade kako bi postali idealni za VRHunsku karijeru?</h2>
Ispitanike smo pitali šta čini jednog poslodavca atraktivnim. Rezultati istraživanja pokazuju da su atraktivni oni poslodavci za koje kandidati smatraju da su…
…finansijski stabilna kompanija. Finansijska stabilnost kompanije je i dalje značaj aspekt koji utiče na atraktivnost poslodavca, te će kandidati uvek davati prednost kompanijama koji imaju dugoročnu perspektivu, kontinuiran razvoj  i dobre poslovne rezultate. Sigurnost posla je podjednako bitan faktor kada govorimo o atraktivnosti poslodavca. Ispitanici smatraju da će kompanija obezbediti stabilan posao ukoliko iz godine u godine ostvaruje zadovoljavajući nivo profitabilnosti.
…prijateljsko i prijatno radno okruženje. Poslodavci koji žele da budu atraktivni, posebnu pažnju treba da obrate na atmosferu koju promovišu u radnom okruženju. Rezultati istraživanja pokazuju  da je 67% ispitanika odabralo prijateljsko i prijatno radno okruženje kao bitan faktor prilikom odabira poslodavca.  
…lideri koji poštuju svoje saradnike. Sa sve većom konkurencijom na tržištu radne snage i povećanjem broja karijerinih opcija koji kandidati imaju, sve više dolazi do jačanja uloge lidera u  privlačenju i zadržavanju zaposlenih. Većina istraživanja, koja se bave razlozima za napuštanje kompanije, pokazuju da je jedan od glavnih razloga za napuštanja upravo odnos koji lideri imaju prema svojim članovima. Poštovanje saradnika od strane lidera je ponašanje koje ispitanici najviše cene.
…dobar balans privatnog i poslovnog života. Poslednjih godina sve više dobija na važnosti značaj ravnoteže između posla i privatnog života. Rezultati našeg istraživanja pokazuju da 56% ispitanika smatra da su atraktivni oni poslodavci koji imaju takvu organizaciju rada koja omogućava zaposlenima da ostvare balans između poslovnih obaveza i privatnog života.
…mogućnost sticanja dodatnih znanja u okviru profesije. Sa razvojem tržišta radne snage, dolazi i do povećanja značaja nivoa obučenosti svakog pojedinca. Prema mišljenju 48% ispitanika, poslodavci će biti atraktivni ukoliko nude mogućnost profesionalnog usavršavanja koje će doprineti daljem razvoju karijere, kao i da svaki pojedinac stekne znanja koja će mu omogućiti da održi zapošljivost tokom celog radnog veka.
…jasan i fer sistem nagrađivanja. Ispitanici (njih 66% od ukupnog broja ispitanika) su poslali jasnu poruku poslodavcima koji žele da budu atraktivni: „Posvetite pažnju definisanju jasnog i transparentnog sistema nagrađivanja koji će nam omogućiti da budemo fer nagrađeni u skladu sa ostvarenim rezultatima“. 
 
<h2>Koja očekivanja kandidati imaju na tržištu radne snage u Srbiji?</h2>
Visoka dinamičnost tržišta radne snage
Kada govorimo o namerama ispitanika da promene posao, rezultati istraživanja pokazuju da 33% ispitanika planira da promeni posao u narednih mesec dana, dok 59% kumulativno od ukupnog broja ispitanika planira da promeni posao u narednih šest meseci.
Samo 18% ispitanika ne planira da promeni posao, što ukazuje na veoma nizak novo lojalnosti trenutnim poslodavcima i da je velika većina kandidata u konstantnoj potrazi za boljim zaposlenjem.
Ko ima najveći kredibilitet kad govori o poslodavcu? Samo ZAPOSLENI
Jedna od velikih promena na tržištu radne snage jeste i način na koji se gradi kredibilitet poslodavca. Tokom istraživanja smo postavili pitanje ispitanicima ko ima najveći kredibilitet kada govori u ime kompanije. Rezultati istraživanja pokazuju da ubedljivo najveći kredibilitet imaju zaposleni kod potencijalnog poslodavca (73% ispitanika ih smatraju kredibilnim). Na drugom mestu su članovi menadžment tima, a zatim i direktor koji rukovodi kompanijom.
Zaposleni predstavljaju najvažnije ambasadore brenda poslodavca i samim tim imaju značajan uticaj na formiranje atraktivnog brenda poslodavca. Zaposleni su ti koji će sa jedne strane promovisati dobre strane rada kod poslodavca, dok će, sa druge strane, i jasno komunicirati svom okruženju da su nezadovoljni uslovima i kulturom kod trenutnog poslodavca.
Zašto je povratna informacija sa konkursa važna
Kada govorimo šta poslodavci treba da urade kako bi ostavili dobar utisak na kandidate u procesu selekcije, javljanje povratne informacije je i dalje imperativ. Prema rezultatima istraživanja 80% ispitanika bi želelo da im predstavnici poslodavca jave ishod konkursa na koji su aplicirali, i da im predstavnici poslodavca objasne razloge zašto nisu prošli proces selekcije, kako bi se bolje pripremili za sledeću priliku.

TALENT X
U TALENT X istraživanju je učestvovalo 10.418 ispitanika što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji. Svrha istraživanja je da identifikuje poslodavce koji su atraktivni, kao i da da odgovor šta je to što čini poslodavca atraktivnog. Na taj način će i poslodavci biti u prilici da prilagode svoje uslove i ponudu za kandidate. Sledeće istraživanje će biti posvećeno atraktivnosti poslodavaca na IT tržištu radne snage, i biće sprovedeno u prvoj polovini 2021. godine. 

<a href="https://photos.app.goo.gl/NmMdMhGC94HXtPCJ8" target="_blank">OVDE </a>pogledajte galeriju fotografija sa događaja dodele priznanja VRH poslodavac.

Naftna industrija Srbije, Air Serbia i Coca-Cola HBC su najatraktivniji domaći poslodavci!

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54785/Radodkuce2.png" border="0" width="100%" style="max-width: 600px; display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" />
Čak 41% radnika u Srbiji i nakon ukidanja vanrednog stanja povremeno odlazi na posao, a povremeno radi od kuće, njih 38% dolazi u kancelarije ili ide na teren, dok 21% zaposlenih obavlja posao isključio od kuće! To jasno govori da je u više od 60 odsto kompanija u našoj zemlji uveden rad od kuće kao privremena ili stalna mera barem za deo zaposlenih!
Ovo su nedvosmileno pokazali podaci najnovijeg istraživanja sajta Poslovi infostud <a href="http://poslovi.infostud.com/vesti/Da-li-se-trziste-rada-u-Srbiji-vraca-u-normalu/54735">„Da li se tržište rada u Srbiji vraća u normalu“</a>, sprovedeno tokom poslednje nedelje maja ove godine. Tokom ovog istraživanja anketirano je 2.285 ispitanika i 450 kompanija, dok je u samom procesu učestvovao podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica.
<h2 align="center">Rigoroznije higijenske mere</h2>
Kada se pogleda šta su rekli kandidati koji su se po ovom pitanju izjašnjavali, uočava se da je 45 procenata njih imalo mogućnost da radi od kuće, 37% je odgovorilo da je konstantno sve vreme fizički išlo na posao, odnosno da je radilo iz firme ili sa terena, dok je 18% kombinovalo obe varijante.
Oni koji su se vratili na posao, u najvećem broju slučajeva sada rade u drugačije organizovanom radnom okruženju, pošto je u 69% kompanija pojava koronavirusa dovela do preuređenja radnog prostora ili uvođenja rigoroznijih higijenskih mera.
Kada je reč o uticaju rada od kuće na motivisanost i produktivnost zaposlenih, 47% poslodavaca smatra da nije uočilo razliku u radu zaposlenih, dok u 41% firmi misle da su im radnici od kuće manje produktivni, a samo u 12% produktivniji.   
<h2 align="center">Najveće promene kod velikih</h2>
Interesantno je videti i da skoro 70% kandidata zaposlenih smatra da kada rade od kuće nisu manje produktivni, dok je čak četrtina označila da je produktivnost tada veća.
U više od trećine ispitanih kompanija rad od kuće ostaje opcija za makar deo zaposlenih i nakon što se epidemiološka situacija potpuno smiri. Kompanije iz industrija kao što su: finansije i osiguranje (njih 71%), IT (69%), kontakt i bizis centri (75%), te FMCG (75%), će i nakon ove krize češće praktikovati fleksibilnije uslove u pogledu rada od kuće za svoje zaposlene. U odnosu na prosek, najviše promene u pravcu fleksibilnosti videće se u velikim kompanijama koje zapošljavaju više od 500 ljudi.
Istovremeno, čak 54% kandidata i nakon epidemije volelo bi da radi kombinovano, a 16% da želi da nastavi rad od kuće, dok se 30% ispitanika ipak opredelilo samo za posao iz kancelarije.
<h2 align="center">Problem je da se koncentrišu</h2>
Ono što zaposlene ometa dok rade od kuće je nedostatak fokusa zbog kućnih uslova - drugi ukućani, buka, i to je prepreka za 21% onih koji rade, za 19% je to prekovremeni rad, 14% nemogućnost razdvajanja privatnih i poslovnih aktivnosti i u 12% slučajeva nedostatak opreme za obavljanje posla. Ipak, 34% je onih zaposlenih koji u radu od kuće ne vide nijednu manu.  
Šef HR sektora <a href="http://www.infostud.com/">Infostud grupe</a> Tanja Ikić smatra da će firme dozvoliti rad od kuće u većoj meri nego pre, uz veću fleksibilnost.
- Ali, ne verujem da će u većini kompanija biti moguć 100% rad od kuće. Sa bilo kog aspekta da razmišljamo, da li iz aspekta pojedinca, kompanije ili društva, rad od kuće ima dosta pozitivnih strana, ali i dosta negativnih, koje ne bi trebalo zanemariti. Samo par primera, za pojedinca je plus sigurno fleksibilnost, manje vremena utrošenog na prevoz, hrana spremljena kod kuće, a neki od minusa su loša ergonomija radnog prostora, manje socijalizacije sa drugima, nejasna granica između poslovnog i privatnog. Ovo je samo mali deo svega o čemu mi kao kompanija trenutno razmišljamo - kaže Ikić.
<h2 align="center">Predstoje ozbiljne analize</h2>
Prema njenom mišljenju, sve to je vrlo individualno i za nekoga su ove stavke potpuno nevažne, ali nekome igraju veliku ulogu.
- Ako pogledamo iz ugla kompanije, dobra strana rada od kuće su manji troškovi radnih mesta, ali je minus svakako gubitak kreativnosti i inovativnosti, kao i slabljenje timske povezanosti. Sve u svemu, poslodavce sada čeka mnogo analiza i razmatranja raznih opcija. U našoj kompaniji se konkretno okrećemo većoj fleksibilnosti kako bismo obezbedili što više dobrog koje donosi rad od kuće, uz poseban osvrt na to kako da smanjimo negativne strane - navodi naša sagovornica.
Ona kaže da Infostud grupi još uvek važi pravilo da je poželjan rad od kuće, ali da ko želi, može da radi i iz kancelarije, s tim da se prati da maksimalan broj ljudi u kancelariji ne prelazi 50% kapaciteta.
- Prema onome što smo videli, želju da se vrate u kancelarije su većinom imale kolege čiji je posao dosta vezan za telefonske linije ili za fizičku papirologiju, konkretno prodaja, korisnička podrška, HR administracija, pravni sektor, s tim da ni oni nisu 100% u kancelariji. Oni koje najmanje viđamo u kancelarijama su kolege iz IT sektora - zakljućuje Ikić.

U više od 60% kompanija u Srbiji rad od kuće privremena ili stalna mera!

Tokom poslednje nedelje maja 2020. godine, vodeći sajt za zapošljavanje u Srbiji <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">Poslovi Infostud</a> sproveo je ponovno istraživanje o uticaju pandemije korona virusa na tržište rada sa ciljem da ispita stanje nakon završetka vanrednog stanja. Istraživanje je bilo usmereno na radno sposobno stanovništvo sa jedne strane i privredne subjekte sa druge gde je ovom prilikom upitnik popunilo 2285 ispitanika i 450 kompanija. Srbija, kao i ostale zemlje, izašla je iz vanredog stanja i vraća se u normalu. Kojom brzinom i sa kakvim posledicama? 
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54735/covid2istra%C5%BEivanje.jpeg" border="0" width="950" height="334" style="margin: 10px;" />
<h2 style="text-align: center;">Strah od ekonomske krize kao novi izazov</h2>
U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, gde je 20% zaposlenih istaklo da je u njihovoj kompaniji tokom trajanja vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja. Dobra strana je da 80% kompanija ipak nije ni otpuštalo zaposlene. Da priča o otkazima ipak nije blizu završetka, govori podatak da se polovina zaposlenih barem malo plaši za gubitak svog radnog mesta u narednih 6 meseci. 
Takođe pozitivan podatak je da u skoro 70% kompanija plate zaposlenima nisu smanjivane. Načelno svi zaposleni ispitanici ocenjuju reakciju poslodavaca u krizi prosečnom ocenom 3.
Na pitanje da li su imali mogućnost da rade od kuće, čak 45% ispitanika je imalo tu mogućnost, 18% je radilo kombinovano, dok je 37% radilo iz firme ili sa terena. Kako je rad od kuće postala jedna od ključnih reči ove pandemije, čak 54% ispitanika se izjasnilo da bi i nakon završetka epidemije volelo da radi makar kombinovano – deo od kuće , deo iz kancelarije, dok se 30% ispitanika ipak opredelilo samo za rad iz kancelarije.
Ispitanici koji su imali mogućnost da rade od kuće izjasnili su se u najvećoj meri da nisu osetili razliku u svojoj produktivnosti u čak 43% odgovora, 25% je reklo da je bilo produktivnije nego iz kancelarije, dok je 31% reklo da je produktivnost bila manja.
Što se tiče nezaposlenih ispitanika, čak 63% je reklo da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno kako je i samo tržište rada u Srbiji bilo u zastoju.
Iako je u prethodnom istraživanju strah od zaraze njih samih ili nekog njima bliskog bio dominantan odgovor, ovog puta kao najveći izazov ispitanici navode strah od produbljivanja ekonomske krize  i borbu za egzistetnciju. 
<h2 style="text-align: center;">Rad od kuće i nakon završetka pandemije</h2>
Što se privrede tiče broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjio se sa 56% (prva nedelja aprila) na 27% u poslednjem merenju. Sa druge strane samo 8% kompanija je izrazilo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.
Kao najveći izazov sa kojim su se susreli čak 40% kompanija ističe otežano planiranje aktivnosti usled dosta nepoznanica, a na drugom mestu sa 28% finansijska održivost. Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5% vidi mogućnost da bude iznad očekivanja.
Da će rizik od krize dugoročno da utiče na održivost njihovog biznisa smatra 20% kompanija, 45% smatra da će održivost biti kratkoročna.
Što se tiče pozitivnih strana poslovanja po izlasku iz vanrednog stanja 40% kompanija istaklo je da rad od kuće može biti izvodljiv i koristan za dobar deo preduzeća, a 23% je istaklo da je ozbiljnije ušlo u digitalizaciju svojih procesa. Među negativnih posledicama istakle su se stopiranje planiranih ulaganja (edukacije, novi projekti, razvoj) i finansijske posledice po kompaniju.
Više od polovine privrednih subjekata rezalo je svoje troškove, među kojima su prvi stradali oni vezani za marketing. Dobra vest je da u skoro 70% kompanija plate zaposlenima još uvek nisu dirane.  
Čak 60% kompanija omogućilo je bar delu svojih zaposlenih da radi od kuće, a isti toliki procenat ne vidi pad u produktivnosti. U kompanijama gde su se zaposleni vratili na svoja radna mesta čak 70% primenjuje mere propisane zaštite od virusa od strane Vlade Srbije, a dok je 15% istaklo da nema posebno uređenje.
Nešto više od 30% kompanija planira da omogući svojim zaposlenima da rade od kuće i nakon završetka opasnosti od epidemije, dok skoro 40% ističe da će se vratiti normalnim poslovnim procesima i radu iz kancelarije.
Iako je 27% ispitanih privrednih subjekata zapošljavalo i tokom trajanja vanrednog stanja i pandemije, skoro 40% njih je stopiralo zapošljavanje do daljnjeg, a 35% će nastaviti sa zapošljavnajem u narednom periodu.
Dobra strana je da preko 80% kompanija nije otpuštala svoje zaposlene tokom prethodnog perioda, a od mera Vlade Srbije kao najznačajnije ističu rasterećenje zarada i poresko rasterećenje, dok sveobuhvatne mere prema privredi ocenjuju prosečnom ocenom 3.

Da li se tržište rada u Srbiji vraća u normalu?

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54671/Zaposlenisestitezavremepandemijekoronavirusa1.png" border="0" width="900" height="600" style="vertical-align: top; margin: 10px auto; display: block;" />
Većina poslodavaca na tržištu Srbije je tokom vanrednog stanja <a href="http://poslovi.infostud.com/vesti/pretraga?q=dobre+prakse+u+doba+pandemije">uvodila određene mere</a> kako bi zaštitila svoje zaposlene, ali su se zaposleni ipak bojali da će se zaraziti virusom ili da će doći do potpunog kolapsa celog društvenog sistema, pokazalo je sveobuhvatno <a href="http://www.hrlab.rs/novosti/uticaj-pandemije-na-kompanije-u-srbiji-oporavljacemo-se-vise-od-godinu-i-po">istraživanja „Uticaj pandemije virusa COVID 19 na tržište rada u Srbiji“</a> našeg sajta Poslovi infostud.
Da bi se došlo do podataka anketirano je 4.329 ispitanika, od čega je 55% njih u radnom odnosu, a 45% nezaposleno.
Čak 41% radnika navelo je kako je dobilo odgovarajuću zaštitnu opremu u vidu maske, rukavica i nekog dezifenkcionog sredstva. Pored toga, 36% zaposlenih poslato je da radi od kuće, dok  je nažalost  5% radnika doživelo to da im poslodavci nisu uveliki nikakve dodatne mere žaštite.
<h2 align="center">Neplanirani godišnji odmor</h2>
U najvećem broju, zaposleni su se izjasnili da im nije promenjen status u firmi tokom pandemije i takvih je ravno 68 procenata. Ipak, nisu svi poslodavci tako postupili. Bilo je i onih koji su slali na godišnji odmor, a upravo to iskustvo ima 11 odsto anketiranih radnika koji rade. Na plaćeno odsustvo poslato je 5% radnika, a dva odsto njih je otvorilo bolovanje.
Na pitanje „Da li je poslodavac počeo sa otpuštanjima u vašoj firmi“ohrabruje podatak da je negativno odgovorilo 89 procenata onih koji su u radnom odnosu. Ipak, tačno šest odsto radnika navelo je da još nisu deljeni otkazi u firmi, ali da imaju informaciju od svojih nadređenih da će otpuštanja biti, dok je pet odsto reklo da je već otpušten određen broj zaposlenih.
Kako pokazuju rezultati ovog istraživanja, čak dve trećine radnika nije zabrinuto za svoj posao, dok  ukupno 41% njih u neku ruku strepi da bi u ovoj situaciji mogli da ostanu bez posla.   
<h2 align="center">Mnogi posegnuli za smanjivanjem plata</h2>
Iz ovog istraživanja se uočava i da je svaki četvrti ispitanik naveo da im je smanjenja plata, dok kod oko 74% zaposlenih primanja nisu dirana usled pandemije i vanrednog stanja. Ti odgovori se poklapaju i sa onima koje su davali poslodavci. Naime, u istraživanju privrede, oko četvrtina poslodavaca izjasnila se da jeste umanjivala primanja ili beneficije radnicima.
Kada se dese pandemije, privreda uvek štuca i brojni su izazovi sa kojima se radni svet suočava. Radnici se ubedljivo najviše plaše da će oni ili njima neko blizak biti zaražen koronavirusom (37%), dok 34 procenta misli da će doći do kolapsa celog društvenog sistema! Upada u oči i podatak da čak 14 odsto radnika isključivo misli na egzistenciju, dok se samo malo više od jedna desetinaeoseća usamljeno, odnosno teško im pada odvojenost od drugih ljudi tokom pandemije. Samo se 4% radnika požalilo da ih pre svega plaši gubitak radnog mesta.
Naše istraživanje je pokazalo i da je do 5.aprila bez posla ostalo 12 % anketiranih radnika, a da je najčešći razlog za to bio što se firma privremeno zatvorila. Radnici su gubili posao i zato što je poslodavcima smanjen obim posla, ili su gazde posegnule za rezanjem troškova.  Ove odgovore dali su nam radnici koji su ostali bez posla, pre svega, u sektoru turizma i ugostiteljstva, trgovine i proizvodnji, kao i autoimobilskoj industriji, transportu i logistici i IT sektoru.

Kako su zaposleni preživeli vanredno stanje: Strah od korone i kolapsa sistema!

Tokom prve nedelje aprila 2020. godine, naš sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud, sproveo je istraživanje o uticaju Korona virusa na tržište rada kako sa strane privrede, tako i sa strane radno sposobnog stanovništva. U istraživanju je učestvovalo 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata. Istraživanje je pokazalo da od ukupnog broja zaposlenih ispitanika, njih 12% je ostalo bez posla usled izbijanja epidemije. dok od zaposlenih koji su i dalje u radnom odnosu, njih 70% svoj posao obavlja nesmetano, ali 30% njih je pod uticajem poslodavca moralo da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Krizom su najviše pogođeni Turizam i ugostiteljstvo, potom Trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor Transporta ljudi.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54601/IstrazivanjeCOVID19.jpg" border="0" width="950" height="497" style="margin: 10px auto; display: block;" />
40% Zaposlenih strahuje za svoje radno mesto
Da je kompanija u kojoj su zaposleni primenila mere Vlade Srbije o organizaciji rada u kojima se poslodavcima preporučuje da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće, potvrdilo je 36% anketiranih. Sa druge strane skoro 60% ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji primenjuje mera za one kod kojih rad od kuće nije moguć i da se posao organizuje tako da se strogo poštuju sve higijenske mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično). Od ukupnog broja ispitanih 5% se izjasnilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze. Među zaposlenim ispitanicima, trećina je pod uticajem poslodavca morala da uzme godišnji odmor, ode na plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili otvori bolovanje. I pored toga što većina ispitanika nesmetano obavlja svoj posao, postoji zabrinutost od gubitka radnog mesta usled krize koju je prouzrokovala pandemija virusa Covid19. Zabrinutost da će izgubiti posao izrazilo je 40% ispitanika, dok je kod 26% već došlo do smanjenja zarada, a 38% očekuje da će do smanjenja doći u narednom periodu. Među 12% ispitanih koji su ostali bez posla od izbijanja pandemije, kao najčešći razlog tome ističu da se firma privremeno zatvorila (46%), kod 37% je došlo do smanjenja obima posla, 15% usled rezanja troškova u firmi, a 3% firmi se trajno zatvorilo. Uprkos tome što je pandemija virusa Covid19 u dobroj meri uticala na tržište rada, ispitanici kao najveći izazov trenutno ističu strah da će se oni ili neko njima blizak zaraziti virusom (38%), dok svaki treći ispitanik strahuje od kolapsa celog društvenog sistema. Sa borbom za egzistenciju se susreće 14% ispitanika, a usamljenost / odvojenost od drugih ljudi predstavlja najveći problem za 11% njih.
19 meseci za oporavak privrede
Ni kod poslodavaca situacija nije bolja. Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus značajno negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), a kod 36% uticaj je umereno negativan. Kod svega 5% privrednih subjekata uticaj pandemije je pozitivan. Očekivanja ispitanih kompanija su da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci. Privredne grane koje su se najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su Turizam i ugostiteljstvo, potom Trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor Transporta ljudi. Sa druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, Farmacija, Telekomunnikacije i Proizvodnja. Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje finansije najvećih firmi (500+ ljudi), dok će najviše uticati na male (do 10 zaposlenih). Premda najveći procenat kompanija smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog biznisa (57%), čak 19% se izjasnilo da postoji rizik dugoročne održivosti poslovanja. Sa tim u vezi, čak 80% kompanija je počelo ili će uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih. Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu, kontakt i biznis centrima gde se ujedno dogodio i najveći broj otpuštanja. Sa druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju vidi se kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije. Kompanije su u velikoj meri bile složne oko mera Vlade Srbije prilikom pomoći privredi gde se 82% privrednih subjekata izjasnilo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.

Uticaj pandemije virusa Covid19 na tržište rada u Srbiji

-Najtraženiji prodavci, komercijalisti, vozači, magacioneri i telefonski operateri-
 
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50027/IS-infografik-2019.png" border="0" width="382" height="950" style="margin: 10px 0px; float: right;" />Prema podacima sajta za zapošljavanje <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">poslovi.infostud.com</a> u 2019. godini ponovo je zabeležen porast broja oglasa za posao i potražnjom za kadrovima od 14% spram 2018.godine.  Tokom prethodne godine preko 225.000 kandidata je imalo šansu da se zaposli na 48.893 raspisanih pozicija.
Pored porasta broja oglasa za posao u prethodnoj godini, naš sajt beleži i rekordan broj poseta kao i broj konkuirsanja koji je u prethodnoj godini iznosio 2.710.000.
Kao i prethodnih godina najviše su se tražili kadrovi iz oblasti trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika, a najtraženije pozicije su bile prodavac, komercijalista, vozač, magacioner i telefonski operater.
Poslodavci su tokom 2019. godine u preko 57% oglasa za posao tražili srednju stručnu spremu, dok se u nešto manje od 40% oglasa tražla visoka ili viša stručna sprema.
I  pored porasta broja oglasa za posao i većeg broja kandidata koji su konkurisali na raspisane pozicije, broj prosečnih prijava i dalje je u blagom padu. U 2019.godini na jedan oglas prosečno je konkuirisalo 65 kandidata.
Oglasi na stranom jeziku činili su 24% ukupnog broja, od kojih se najviše tražio engleski, zatim nemački, mađarski i ruski.
Porast takođe vidimo u oglasima koji su namenjeni osobama sa invaliditetom (ukupno 8%). U 2018. takvih oglasa je bilo 2845 dok je u 2019. raspisano skoro 30% oglasa više – 3693.
Kada govorimo o IT oglasima tokom prethodne godine najtraženije pozcije bile su JavaScript Developer, Java Developer, PHP Developer, .NET Developer i IT Help Desk / Support. Što se tiče traženog senioriteta od strane poslodavaca najviše oglasa je bilo namenjeno mediorima (64%), potom seniorima (21%), a najmanje su se tražile junior pozicije (svega 14%).
<div>
Pozicije koje i u prošloj godini beleže deficit i teži dolazak do kadrova su i dalje zanatska zanimanja poput frizera, stolara, mesara, pekara, metalostrugar i farbar. Sa druge strane pozicije koje su imale veliku potražnju od strane kandidata bile su prodavac, komercijalista, radnik u proizvodnji, knjigovođa i telefonski operater.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
</div>

Za medije