Kao i prethodnih godina, i tokom 2019. kandidati koji konkurišu za poslove su putem sajta <a href="https://www.poslovi.infostud.com/">poslovi.infostud.com</a> dali svoj sud o načinu na koji su poslodavci organizovali proces selekcije i regrutacije u svojim kompanijama. U okviru istraživanja ocenjeno je 21.500 konkursa za posao i 6.572 pojedinačnih poslodavaca.
 <img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54441/Vizual1200x628-no.jpg" border="0" width="100%" />
Tom prilikom je ocenama od 1 do 5 bodovan način na koji je kompanija zakazala intervju, kvalitet dobijenih informacija o radnom mestu, brzina završetka procesa selekcije, kao i obaveštavanje o ishodu konkursa. Za razliku od prethodnih godina, ove godine anketirani kandidati su dali odgovor i na pitanja da li su su pozvani na test ili intervju, kao i da li su tom prilikom dobili posao za raspisanu poziciju.
Od ukupnog broja anketiranih skoro 77% kandidata nije dobilo povratnu informaciju od poslodavca,  i takav pristup su ocenili sa negativnom ocenom 1.95. Izostanak povratne informacije, po kandidatima, u velikoj meri utiče na sam imidž kompanije, te je 65% anketiranih reklo da se ne bi ponovo prijavili na oglas poslodavca, a preko 70% kandidata ne bi preporučili bliskim osobama da konkurišu na oglase tog poslodavca.
Iako je zbog izostanka povratne informacije o ishodu konkursa i prošle godine preko 60% ispitanika reklo da se ne bi ponovo prijavili na oglas poslodavca i da to jako loše utiče na percepciju i brend samog poslodavca, kandidati su i ove godine u velikoj meri istakli svoje nezadovoljstvo merom u kojoj se to čini. Tako je izostanak poratne informacije i ove godine i dalje najslabije ocenjen u procesu selekcije i regrutacije sa prosečnom ocenom 1.91.
U toku procesa selekcije i regrutacije kompanije su najbolje ocenjene za način na koje su zakazale test i intervju sa ocenom 3.96, a potom i za dobijene  informacije o radnom mestu (opis posla, radni uslovi, visina zarade) ocenom 3.7. Brzina završetka procesa selekcije se našla na trećem mestu sa ocenom 3.6.
<h2 align="center">Priznanja za najbolje</h2>
Kandidati koji su konkurisali su ujedno prepoznali i nagradilli kompanije koje su tokom 2019.godine ostvarile odlične rezultate u procesu selekcije i regrutacije. Ovom prilikom smo odražali mali koktel kako bi prvoplasiranima uručili specijalna priznanja za odličan rezultat.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54441/Najbolji-proces-selekcije-2019.jpg" border="0" alt="OPP opšti" width="100%" />
Kompanije van IT sektora, čiji su proces selekcije i regrutacije kandidati najbolje ocenili su:
<ol>
<li>Dr. Oetker</li>
<li>Chemical Agrosava</li>
<li>Continental Subotica</li>
<li>Peštan M</li>
<li>Media Press Port</li>
<li>Neoplanta </li>
<li>Phuket</li>
<li>Delmax </li>
<li>DNata  </li>
<li>Udruženje SEE ICT  </li>
</ol>
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54441/Najbolji-proces-selekcije-2019-IT.jpg" border="0" alt="OPP IT" width="100%" />
Sa druge strane najbolje ocenjene IT kompanije su:
<ol>
<li> Codeplicity  </li>
<li> CCBill  </li>
<li> Hyperoptic Ltd ogranak Beograd  </li>
<li> Euronet Services  </li>
<li> M&amp;I Systems, Co.  </li>
<li> Pool4Tool</li>
<li> Roaming Networks </li>
<li> Clover Serbia</li>
<li> Webcom</li>
<li> Actiontrip </li>
</ol>
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/vesti_54441/Najbolji-proces-selekcije-HR-agencije.jpg" border="0" alt="OPP HR" width="100%" />
HR agencije koje su dobile najviše ocene su: 
<ol>
<li> Tim centar </li>
<li> HR Partner</li>
<li> Feron  </li>
</ol>

Izostanak povratne informacije sa konkursa za posao najveća mana srpskih poslodavaca

Tokom nedavno završenog desetog online sajma zapošljavanja  „Virtuelni dani karijere i znanja 2019.“ sprovedeno je veliko regionalno istraživanje o očekivanjima ljudi prilikom odabira posla. U istraživanju je učestvovalo 4000 ispitanika iz četiri zemlje regiona : Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija.
Iz naše zemlje u istraživanju je učestvovalo nešto više od 1500 ispitanika od kojih 43% čine zaposleni, isti procenat nezaposlenih i 14% onih koji se i dalje školuju.
U celom regionu stanovnici Bosne i Hercegovine se najviše plaše za svoje radno mesto, dok je u Makedoniji taj strah najmanje izražen. Sa najnižom prosečnom platom bi bili zadovoljni Makedonci, dok najveću zaradu očekuju Hrvati.

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50025/team-4226955_1920crop.jpg" border="0" width="823" height="370" style="margin: 10px auto; display: block;" />
<h2 style="text-align: center;">U narednih godinu dana skoro 70% građana Srbije želi da promeni posao</h2>
Na pitanje da li želite da promenite posao u narednih godinu dana čak 67% ispitanika iz naše zemlje odgovorilo je potvrdno, dok samo 9% ne želi da se odluči na taj korak, a svaki četvrti će se na taj korak odlučiti isključivo ako bude prisiljen.
47% ispitanika iz naše zemlje uopšte ne strahuje za svoje radno mesto, 24% je izrazilo bojazan dok 29% uopšte ne razmišlja o tome.  Što se tiče ostalih zemalja iz regiona, u Hrvatskoj je bojazan izrazilo 18% ispitanika, Bosni i Hercegovini 26%, dok građani Makedonije najmanje strahuju (16%).
Kada bi mogli birati idealnog poslodavca, najviše naših građana bi radilo za kompaniju u stranom vlasništvu (36%), sa druge strane 26% bi radilo za državnu firmu, dok bi 25% najradije bili preduzetnici. Svega 13% ispitanika bi radilo za kompaniju u domaćem vlasništvu.
<h2 style="text-align: center;">Međuljudski odnosi i visina zarade presudni faktori u odabiru poslodavca</h2>
Ispitanici iz sve četiri zemlje regiona saglasni su da su na poslu ili prilikom odabira poslodavca najbitniji međuljudski odnosi. Visina zarade se ove godine u Srbiji vratila na drugo mesto, a za njom sledi radno vreme i mogućnost učenja i napredovanja.
Nezaposleni ispitanici iz Srbije sa druge strane u najvećoj meri priželjkuju bilo kakav posao nezaviso od struke. Za taj odgovor se opredelilo čak 61% nazaposlenih ispitanika. Najveći procenat njih bez posla je do 3 meseca (28%), ali za njima sleduju oni koji su bez posla više od 5 godina (20%). Od kada su nezaposleni, trećina ispitanika (29%) se javila na prosečno do 5 konkursa za posao, a njih 19% javilo se na 11-30 konkursa. Na više od 50 konkursa javilo se 13% ispitanika, dok se 16% nije javilo niti na jedan konkurs za posao.
Mladi koji se još uvek školuju u najvećoj meri očekuju da će posao naći u roku od 3 meseca po završetku školovanja (37%), nešto duži rok od 6 meseci je dalo 20% ispitanika, dok svega 8% ispitanika očekuje da će im za pronalazak posla biti potrebno duže od godinu dana. Do posla planiraju da dođu putem prakse u čak 67% odgovora, dok 23% njih bi do trajnog zaposlenja došlo putem honorarnog rada. Čak 65% mladih i dalje nema jasnu vizuju čime bi voleli da se bave, dok 32% želi da radi u struci za koju se školuju.
<h2 style="text-align: center;">Najveću prosečnu zaradu očekuju Hrvati, a najnižu Makedonci</h2>
Na postavljeno pitanje o očekivanoj visini zarade kod poslodavca, naši građani bi bili zadovoljni sa prosečnom platom od 600 evra. Građani Hrvatske prednjače u očekivanjima sa prosekom od 1300 evra. Građani Bosne i Hercegovine bi bili zadovoljni sa platom od 700 evra, dok bi građane Makedonije zadovoljila prosečna plata od 565 evra.
Interesantna je činjenica da nezaposleni ispitanici u proseku očekuju oko 100 evra manju zaradu, nego oni koji su već u radnom odnosu, gde takođe zapažamo istu razliku od oko 100 evra u očekivanjima muških ispitanika spram ženskih gde žene takođe očekuju manju prosečnu zaradu.

Građanima regiona najbitniji međuljudski odnosi i visina zarade prilikom odabira posla

Dosadašnja analiza objavljenih konkursa u 2019. godine pokazuje da je došlo do ponovnog porasta broja oglasa na sajtu <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">poslovi.infostud.com</a>. U prvih osam meseci 2018. godine na sajtu je bilo 27.689 aktivnih oglasa, dok je po isteku meseca avgusta u 2019. bilo objavljeno 32.402 što je povećanje za 17%.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50023/arrow-4465292_1920.jpg" border="0" width="80%" style="vertical-align: middle; margin: 5px 10px;" />
Sa porastom broja oglasa za posao u prvih osam meseci ove godine povećao se za skoro 3%  i broj kandidata koji su konkurisali na raspisane pozicije. Tako je u prvih osam meseci ove godine konkurisalo preko 172.000 kandidata.


<h2 style="text-align: center;"> </h2>
<h2 style="text-align: center;">Najčešće objavljivani oglasi</h2>
Kategorije poslova u kojima su oglasi najčešće objavljivani u prvih osam meseci 2019. godine su: trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnike.
Kada govorimo o IT oblasti najtraženiji su bili: JavaScript Developer, Java Developer, IT Help Desk / Support, .NET Developer i PHP Developer.
Sa druge strane najtraženije pozicije van IT oblasti su bile: prodavac, komercijalista, vozač, magacioner, Telefonski operater i administrativni radnik. Ovo su ujedno i pozicije na koje su kanidati u najvećem broju i konkurisali.
I ove godine, kao i prethodne, podaci pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege lepote (frizer, kozmetičar), ugostiteljstva (kuvar,mesar, pekar), građevine (armirač, zidar ) i mašinstva (autolimar, metaloglodač, stolar).
 
<h2 style="text-align: center;">Srednja stručna sprema i dalje traženija</h2>
Kada je reč o stručnoj spremi koju poslodavci traže, trend koji nas prati od 2016. godine jeste da je i dalje traženija srednja stručna sprema koju su poslodavci tražili za više od polovine ukupnog broja raspisanih oglasa za posao. Sa druge strane za svega 11% poslova bio je neophodan završen fakultet ili master, a za 35% poslova Visoka škola ili Bachelor. Neslaganje u ponudi i potražnji beležimo opet kroz stručnu spremu kandiata koji su konkurisali na ponuđene poslove. Tako su u potrazi za poslom u većoj meri bili kandidati sa završenom višom školom, fakultetom i masterom, nego kandidati sa srednjom stručnom spremom.
Iako su poslodavci u većoj meri tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom, to i dalje nije smanjilo kriterijume. Tako je skoro 7500 oglasa za posao bilo na stranom jeziku, gde je poslodavac tražio poznavanje stranog jezika na kom je oglas napisan. Za oko 7.000 oglasa bio je u pitanju Engleski jezik, dok su se u manjoj meri tražili Mađarski, Nemački i Ruski.

I dalje najtraženiji trgovci, IT stručnjaci i mašinci

Tokom nedavno održanog regionalnog online sajma zapošljavanja „Virtualni dani karijera i znanja 2018“ sprovedeno je veliko istraživanje tržišta rada među posetiocima sajma. U ovom istraživanju učestvovalo je preko 1300 ispitanika iz naše zemlje.
Kada su u pitanju nezaposlene osobe koje traže posao najbitniji kriterijumi pri izboru kompanije za koju će raditi je novac, odnosno visina primanja i sigurnost radnog mesta. Kod zaposlenih osoba koje žele da menjaju firmu, najbitniji kriterijum su međuljudski odnosi, a odmah uz njih i priznanje za obavljeni rad, dok je plata na trećem mestu.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50021/5.VDKZscreenshot4-1.jpg" border="0" width="850" height="445" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Nezaposleni poslove traže preko sprecijalizovanih sajtova za zapošljavanje
Većini nezaposlenih ispitanika (61%) nije bitno da li će zaposlenje naći u struci za koju su obučeni, ili van nje, a presudan kriterijum prilikom izbora radnog mesta im je novac, odnosno visina primanja. Isto tako, bitnije stavke su im i radno vreme, sigurnost posla, kao i mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.
Smatraju i da su za dobijanje posla podjednako važni znanja i veštine koje poseduju, kao i radno iskustvo, a potom dolaze sreća, preporuka, veza i formalno obrazovanje.
Preko 75% ispitanika je spremno na volontiranje  kod određenog poslodavca, ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja. Njih 40% bi bilo spremno da volontira do mesec dana, 25 % do tri meseca, dok se sa druge strane 24% izjasnilo da nije spreman na ovaj korak.
Najveći broj nezaposlenih ispitanika su istakli da po završetku školovanja nisu uspeli da nađu prvi posao (26%), dok nešto više od petine ističe da su radili na određeno, ali da im je istekao ugovor, koji nakon toga nije produžen. Najviše traže poslove preko specijalizovanih sajtova za zapošljavanje, zatim preko porodice i prijatelja i društvenih mreža. 
Čak 76% zaposlenih planira da menja posao u narednih 12 meseci
Najveći broj zaposlenih ispitanika koji su popunili istraživanje, njih 50%, rade u privatnim kompanijama pretežno u domaćem vlasništvu, 28% rade kod stranih privatnika, dok su ostali kompanijama u pretežno državnom vlasništvu, odnosno državnim ili stranim institucijama.
Više od dve trećine, tačnije 76% ispitanika koji imaju posao, istaklo je da planiraju da ga promene u narednih godinu dana, 14% bi to učinilo samo ako budu prisiljeni, dok ostatak ne razmišlja o promeni posla. Više od polovine ispitanih ne očekuju povišicu ili napredovanje do kraja ove godine, a manje od 10% je ovo ostvarilo tokom ove godine. Svaki četvrti ispitanik se plaši za svoje radno mesto, ali većina njih (65%) nema ovu bojazan i radno mesto smatraju stabilnim.
Kada je u pitanju tip vlasništva kompanije za koju bi voleli da rade, najveći broj ispitanika (36%) se izjasnilo da bi to bila kompanija u stranom vlasništvu, svaki peti ispitanik bi najradije voleo da ima svoju firmu, dok bi svega 19% ispitanih radilo u državnim firmama.
Najvažniji kriterijumi na radnom mestu su im međuljudski odnosi (32%), novac, odnosno visina primanja, se ove godine našao na drugom mestu sa 25% ,a  na trećem priznanje za obavljen rad (21%).
Ključnim stavkama, slično kao i nezaposleni, prilikom dobijanja posla, smatraju radno iskustvo, znanja i veštine, i vezu.
 
Mladi, po završetku školovanja, najčešće očekuju da će posao dobiti u roku od tri meseca
Mladi ispitanici, koji se još školuju, imaju slične kriterijume kao zaposleni, kada su u pitanju najvažnije stavke na radnom mestu. Na prvom mestu su im međuljudski odnosi (39%), dinamičnost posla je na drugom mestu (19%), a potom slede i visina primanja i priznanje za obavljeni rad. 
Znanja i veštine, iskustvo, formalno obrazovanje i vezu smatraju presudnim kriterijumima za dobijanje posla, a najbolji period za traženje posla im je odmah nakon završetka školovanja.
Skoro 60% ispitanika je naglasilo da imaju neke ideje šta bi želeli da rade po završetku školovanja, ali da nisu 100 posto sigurni, dok 34% tačno zna šta bi želeli da rade.
Svoje troškove u toku školovanja najčešće podmiruju novcem koji dobijaju od roditelja ili drugih članova porodice, a ono što je bitno istaći je i da nešto više od 40% ispitanika radi honorarne poslove kako bi „pojačali“ džeparac.

Zaposleni u potrazi za novim poslom

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50017/Fotolia_28786458_M.jpg" border="0" width="500" height="375" style="float: left; margin: 5px 10px;" />Dosadašnja analiza objavljenih konkursa u 2018. godine pokazuje da je došlo do ozbiljnog porasta broja oglasa na sajtu Poslovi.infostud.com. U prvih pet meseci 2017. godine na sajtu je bilo 10196 aktivnih oglasa, dok je po isteku meseca maja u 2018. bilo objavljeno 13792 što je povećanje za oko 35%.
Povećanje je moguće pratite na nivou svakog meseca, pa je u u maju 2017. na sajtu bilo 1760 aktivnih oglasa, dok je u prošlom mesecu ove godine taj broj iznosio rekordnih 2500 što je povećanje za 42% u odnosu na isti period lane.
 

 

Najčešće objavljivani oglasi
 
Kategorije poslova u kojima su oglasi najčešće objavljivani u prvoj polovini 2018 godine su: trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, nešto manje u oblasti ekonomija, administracija.
<table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0">
<tbody>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Trgovina i prodaja
</td>
<td width="200" valign="top">
IT
</td>
<td width="200" valign="top">
Mašinstvo
</td>
</tr>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Prodavac u prodajnom objektu
</td>
<td width="200" valign="top">
Java Developer
</td>
<td width="200" valign="top">
Mašinski inženjer
</td>
</tr>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Komercijalista
</td>
<td width="200" valign="top">
C#/C++ Developer
</td>
<td width="200" valign="top">
Serviser
</td>
</tr>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Poslovođa
</td>
<td width="200" valign="top">
JavaScript Developer
</td>
<td width="200" valign="top">
Mehaničar/ Automehaničar
</td>
</tr>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Referent nabavke
</td>
<td width="200" valign="top">
PHP Developer
</td>
<td width="200" valign="top">
Mašinski tehničar
</td>
</tr>
<tr>
<td width="200" valign="top">
Telefonski operater
</td>
<td width="200" valign="top">
.NET Developer
</td>
<td width="200" valign="top">
Bravar
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
Što se elektrotehnike tiče tražili su se elektroinženjeri, električari, elektromonteri, a kategoriji ekonomija često su raspisivani oglasi za: referente računovodstva, analitičare, menadžere za kontrolu kvaliteta, knjigovođe itd.

Teško do kuvara, poslastičara i pekara
 
Kada govorimo o tzv. deficitarnim pozicijama tj. oglasima  na koje  je stizalo daleko manje prijava od <a href="http://poslovi.infostud.com/docs/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2017.pdf">prosečnog broja</a>, prednjače kategorije priprema hrane i  ugostiteljstvo.
Što se tiče konkretnih pozicija, u prvoj polovini ove godine najteže je bilo zaposliti: šefa kuhinje, kuvara,recepcionara, poslastičara, konobara, šankera, pekara,itd.
Tražili su se radnici i iz oblasti mašinstva: autolakirer/farbar, metalurški tehničar, serviser, izrađivač alata, metaloglodač, autolimar, limar, ali odziv na oglase je bio u proseku ispod 10 prijava.
Iako se IT oblast vrlo brzo razvija i objavljuje se najveći broj konkursa, na oglase se prijavljuje daleko manji broj kandidata u odnosu na prosečan broj prijava po konkursu, koji je 2017. iznosio oko 76 kandidata. Iz tog razloga se i ova obalst smatra jednom od najdeficitarnijih.

Veliki porast broja oglasa - najtraženiji trgovci, IT stručnjaci i mašinci

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50014/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2017-11.png" border="0" width="450" height="286" style="float: left; margin: 5px 10px;" />Analiza tržišta rada za 2017. godinu, prema podacima sa sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">poslovi.infostud.com</a>, pokazuje da je najveći broj oglasa objavljen u oblastima trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika. Situacija je slična kao i prethodne godine, pa su najčešće raspisivani oglasi za radna mesta: prodavac, komercijalista, administrativni radnik, vozač i magacioner. Nakon toga, našle su se i IT pozicije: Java programer, .NET developer i Software developer.
Poslodavci su tokom 2017. u 60% oglasa tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom. Sa druge strane više od polovine kandidata imalo je visoku stručnu spremu.
Svaki treći kandidat ima 10 i više godina radnog iskustva, dok onih sa od 1 do 3 godine iskustva ima 21%. Bez ikakvog radnog iskustva na slobodna radna mesta konkurisalo je skoro 8% kandidata.
 
Jedan kandidat – više od 10 konkurisanja godišnje
U 2017. godini na sajtu je objavljeno skoro 31 000 oglasa, dok je na razne pozicije konkurisalo gotovo 200.000 kandidata. Prosečan broj prijava po konkursu u prethodnoj godini iznosio je 75, što znači da je jedna osoba u proseku konkurisala oko 12 puta preko našeg sajta.
Na 6% objavljenih oglasa poslodavci su označili da se na njih mogu prijaviti i osobe sa invaliditetom, a objavljeno je i 7872 oglasa u kojima je preduslov za konkurisanje za radnu poziciju bilo poznavanje traženog jezika. Najčešće je to bio engleski jezik, potom nemački i ruski.
 
IT-jevci i dalje na ceni
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50014/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2017.jpg" border="0" width="350" height="1449" style="float: right; margin: 5px 10px;" />Radna mesta iz IT sfere na kojima je ponuda poslova bila veća od interesovanja kandidata su: JAVA Programer, .NET Developer, Software Developer/Programer, C#/C++ Developer i PHP programer. Najviše su traženi programeri srednjeg senioriteta (skoro 50%), dok je u manjoj meri bilo potrebe za junior i senior programerima (oko 20%).
Van IT oblasti, najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini su imali: frizeri, kuvari, mehaničari/automehaničari, vozači i mašinski inženjeri.
Sa druge strane, pozicije na kojima je bilo manje objavljenih oglasa u odnosu na broj konkurisanja, odnosno na kojima je tokom 2017. godine bilo teže pronaći posao su: content manager, asistent na ekonomskim projektima, asistent na projektima u finansijama, promo lider, sudski izvršitelj/pomoćnik.
kandidata imalo je visoku stručnu spremu.
Svaki treći kandidat ima 10 i više godina radnog iskustva, dok onih sa od 1 do 3 godine iskustva ima 21%. Bez ikakvog radnog iskustva na slobodna radna mesta konkurisalo je skoro 8% kandidata.
 
Jedan kandidat – više od 10 konkurisanja godišnje
U 2017. godini na sajtu je objavljeno skoro 31 000 oglasa, dok je na razne pozicije konkurisalo gotovo 200.000 kandidata. Prosečan broj prijava po konkursu u prethodnoj godini iznosio je 75, što znači da je jedna osoba u proseku konkurisala oko 12 puta preko našeg sajta.
Na 6% objavljenih oglasa poslodavci su označili da se na njih mogu prijaviti i osobe sa invaliditetom, a objavljeno je i 7872 oglasa u kojima je preduslov za konkurisanje za radnu poziciju bilo poznavanje traženog jezika. Najčešće je to bio engleski jezik, potom nemački i ruski.
 
IT-jevci i dalje na ceni
Radna mesta iz IT sfere na kojima je ponuda poslova bila veća od interesovanja kandidata su: JAVA Programer, .NET Developer, Software Developer/Programer, C#/C++ Developer i PHP programer. Najviše su traženi programeri srednjeg senioriteta (skoro 50%), dok je u manjoj meri bilo potrebe za junior i senior programerima (oko 20%).
Van IT oblasti, najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini su imali: frizeri, kuvari, mehaničari/automehaničari, vozači i mašinski inženjeri.
Sa druge strane, pozicije na kojima je bilo manje objavljenih oglasa u odnosu na broj konkurisanja, odnosno na kojima je tokom 2017. godine bilo teže pronaći posao su: content manager, asistent na ekonomskim projektima, asistent na projektima u finansijama, promo lider, sudski izvršitelj/pomoćnik.

Infografik možete pogledati <a href="https://poslovi.infostud.com/docs/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2017.pdf">OVDE</a>

Srednja stručna sprema sve traženija na tržištu rada

Uprkos tome što je stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila 12.9% u trećem kvartalu 2017, <a href="http://www.poslonaut.rs/">podaci sa aplikacije Poslonaut</a>, koja omogućava da poslodavci i oni koji traže zaposlenje lako pronađu jedni druge, kažu da postoje i oni poslovi za koje se teško pronalaze zaposleni.
Dok je tokom 2017. preko ove aplikacije za angažman na promoterskim poslovima bilo deset kandidata na jedno ponuđeno mesto, u oblasti nege i lepote stiglo je manje prijava od broja ponuđenih oglasa. Za prodaju i marketing po raspisanom konkursu stiglo je 8,5 prijava, a za zanatske poslove bilo je “jedan na jedan”.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50012/poslonaut-infografik.jpg" border="0" width="850" height="442" style="margin: 10px;" />
Frizeri i mesari kao plast u senu
“I ove godine, kao i prethodne, podaci pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do frizera i drugih zanimanja iz oblasti nege lepote. Mesari su traženi skoro kao i programeri, ali se jako teško pronalaze, a oni koji nude radno mesto zanatlijama takođe će imati poteškoća da ih pronađu” izjavio je Nemanja Stefanović, osnivač aplikacije Poslonaut koja se razvija u saradnji sa Infostudom.
Na 300 oglašenih pozicija u kategoriji nega lepote konkurisalo je svega 204 kandidata, dok je na pozicije u kategoriji priprema hrane (kuvari, roštiljdžije, mesari) na 130 oglasa konkurisalo 227 kandidata.
Najviše posla u proizvodnji
Najviše je ponuđeno poslova u proizvodnji, skoro 1.200, na koje je konkurisalo više od 4 puta više kandidata.
Znatno manje je bilo ponuda za poslove iz oblasti građevinarstva, promocija ili za administrativne poslove, ali i u ovoj “trojci” koja je na začelju po broju oglasa, u oči pada ogromna razlika u zainteresovanosti. Uz pomenute promotere, najveća “navala” je bila na administrativne pozicije, gde je broj prijava po oglasu 8,3, dok ih je za građevinu bilo tek 1,7.
Veliko interesovanje za poslove u ugostiteljstvu
Kada je reč o broju prijava, ubedljivo najviše ih je bilo za konobarisanje, nešto preko 6.000. Kada se to upari sa brojem ponuđenih radnih mesta, a njih je bilo oko 800, dobijamo da je za ovo zanimanje po jednom oglasu stiglo 7,5 aplikacija. Istovremeno bilo je ponuđeno otprilike isto radnih mesta u maloprodaji, ali je stiglo oko duplo manje prijava, što znači na jedan oglas 3,8.
Da oni koji traže posao ipak umeju da budu probirljivi pokazuju uporedni podaci za pozicije telefonskih operatera i vozača, odnosno kurira, za koje je u 2017. ponuđen skoro isti broj oglasa. Dok je za telefonske operatere bilo sedam prijava po ponudi, za vozače i kurire na jedno ponuđeno mestu javljala su se četiri kandidata.
“Od oglasa za posao u aplikaciji Poslonaut, konobarisanje je i dalje najpopularnije kao privremeni posao ili onaj koji korisnici mogu da rade dok studiraju ili kao dodatni posao. Za različite vrste promocija uvek se pronađe zaposleni. Takođe, kad god se u aplikaciji pojavi neki oglas koji nije tako uobičajen (npr. posao za pakovanje paketića, za radnika u internet kafeu…) kandidati se odazovu u većem broju i poslodavci budu veoma zadovoljni brojem prijavljenih” navodi Nemanja.
Dakle, ne muče muku sa poslovima samo oni koji ih traže. I neki poslovi, očigledno, teže od ostalih pronalaze zaposlene.

Kad posao traži zaposlenog

Kada su u pitanju nezaposlene osobe koje traže posao, najbitniji kriterijum pri izboru kompanije za koju će raditi je novac, odnosno visina primanja. Kod zaposlenih osoba koje žele da menjaju firmu, najbitniji kriterijum su međuljudski odnosi, a odmah uz njih i priznanje za obavljeni rad, dok je plata tek na četvrtom mestu.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50010/IstrazFoto.png" border="0" width="800" height="515" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Ovo su ključni zaključci istraživanja koje je sajt Poslovi.infostud.com realizovao tokom ovogodišnjeg VIII regionalnog onlajn sajma zapošljavanja i obrazovanja „Virtuelni dani karijera i znanja 2017“, koji je održan od 11. do 18. oktobra.
U istraživanju je učestvovalo 393 osobe, od čega je 57,5% nezaposlenih, 31,3% imaju posao, dok 11,2% ispitanika se i dalje školuje.
 
Nezaposleni poslove traže preko sprecijalizovanih sajtova za zapošljavanje
Većini nezaposlenih ispitanika (51,3%) nije bitno da li će zaposlenje naći u struci za koju su obučeni, ili van nje, a presudan kriterijum prilikom izbora radnog mesta im je novac, odnosno visina primanja. Isto tako, bitnije stavke su im i radno vreme, sigurnost posla, kao i mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.
Smatraju i da su za dobijanje posla podjednako važni znanja i veštine koje poseduju, kao i radno iskustvo, a potom dolaze sreća, preporuka, veza i formalno obrazovanje.
Gotovo svi nezaposleni ispitanici su spremni na volontiranje kod određenog poslodavca, ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja. Njih 40% bi bilo spremno da volontira do mesec dana, 30% do tri meseca, a 11,5% čak i do godinu dana.
Najveći broj nezaposlenih ispitanika su istakli da po završetku školovanja nisu uspeli da nađu prvi posao (31%), dok nešto više od četvrtine ističe da su radili na određeno, ali da im je istekao ugovor, koji nakon toga nije produžen. Najviše traže poslove preko specijalizovanih sajtova za zapošljavanje, zatim preko porodice i prijatelja, Nacionalne službe za zapošljavanje i društvenih mreža. Kada je u pitanju učestalost konkurisanja na oglase za posao, najviše (28%) ih se prijavilo na 11-30 oglasa za posao, 16% na šest do 10, 13% na do 5 oglasa, 12% na 31 do 50 konkursa, dok su se preostali prijavili na 50 do 100 potencijalnih poslova.
 
Čak 63% zaposlenih planira da menja posao u narednih 12 meseci
Najveći broj zaposlenih ispitanika koji su popunili istraživanje, njih 49%, rade u privatnim kompanijama pretežno u domaćem vlasništvu, 25% rade kod stranih privatnika, dok su ostali kompanijama u pretežno državnom vlasništvu, odnosno državnim ili stranim institucijama.
Skoro dve trećine, tačnije 63% ispitanika koji imaju posao, istaklo je da planiraju da ga promene u narednih godinu dana, 18% bi to učinilo samo ako budu prisiljeni, dok ostatak ne razmišlja o promeni posla. Skoro dve trećine ispitanih ne očekuju povišicu ili napredovanje do kraja ove godine, ali približno isti procenat se isto tako ni ne plaši za svoje radno mesto i smatraju ga stabilnim.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50010/IstrazFoto2.png" border="0" width="400" height="243" style="margin: 10px; float: left;" />Nešto više od 30% ispitanika bi  najviše voleli da rade u firmi čiji su oni sami vlasnik, gotovo identičan broj bi radio u kompaniji u stranom vlasništvu, dok se za domaću kompaniju izjasnilo svega 12% ispitanika.
Najvažniji kriterijumi na radnom mestu su im međuljudski odnosi (33%), zatim priznanje za obavljen rad (30%), dinamičnost posla (14%), plata je tek na četvrtom mestu (12%), dok su ostali neke druge kriterijume.
Ključnim stavkama, slično kao i nezaposleni, prilikom dobijanja posla, smatraju znanja i veštine, radno iskustvo i vezu.
 
Mladi, po završetku školovanja, najčešće očekuju da će posao dobiti u roku od tri meseca
Interesantno je da mladi ispitanici, koji se još školuju, imaju slične kriterijume kao zaposleni, kada su u pitanju najvažnije stavke na radnom mestu. Na prvom mestu su im međuljudski odnosi (48%), priznanje za obavljen rad (20%), dinamičnost posla (19%), dok je plata tek na četvrtom mestu (11%).
Znanja i veštine, iskustvo, formalno obrazovanje i vezu smatraju presudnim kriterijumima za dobijanje posla, a najbolji period za traženje posla im je odmah nakon završetka školovanja.
Dve trećine ispitanika je naglasilo da imaju neke ideje šta bi želeli da rade po završetku školovanja, ali da nisu 100 posto sigurni, dok jedna trećina tačno zna šta bi želeli da rade.
Svoje troškove u toku školovanja najčešće podmiruju novcem koji dobijaju od roditelja ili drugih članova porodice, a ono što je bitno istaći je i da nešto više od trećine ispitanika radi honorarne poslove kako bi „pojačali“ džeparac.

Nezaposlenima visina plate najbitniji kriterijum na radnom mestu, zaposlenima bitniji međuljudski odnosi

U prvih šest meseci 2017. beleži se porast broja oglasa za zapošljavanje od skoro 8 % u odnosu na isti period prošle godine i to u proizvodnji, uslugama, administraciji i kreativi, pokazuju podaci sa sajta Poslovi.infostud.com.
Za zanimanja iz ovih oblasti u prvoj polovini ove godine bilo je 7.851 oglasa, dok je za prvih šest meseci 2016. bilo 7.297 ponuda za zaposlenje.
Ovaj trend beležimo od 2009. godine kada je ponuda poslova za određena zanimanja višestruko uvećana.
 <img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50006/rastposlova1.jpg" border="0" width="800" height="373" style="margin: 10px auto; display: block;" />
Pet puta porasla potreba za mašincima
Najveći porast  prisutan je u ponudi poslova koji obuhvataju IT, mašinstvo i elektrotehnikau, usluge (turizam, ugostiteljstvo), administraciju i računovodstvo, pravo, zatim farmaciju i zdravstvo, te kreativnu industriju (dizajn).
Najznačajniji rast se beleži u IT sektoru, što se najbolje vidi iz podatka da je na jednog stručnjaka 2009, prošle godine traženo čak šest.
U mašinstvu odnos je jedan prema pet, a elektrotehnici jedan prema četiri. Dva puta više raspisivani su oglasi za zaposlenje u administraciji, računovodstvu, ugostiteljstvu, pravu i dizajnu. Čak i za ona zanimanja za koja se kadrovi tradicionalno najređe traže, kao što su farmacija i zdravstvo, 2016. je bilo 1,6% oglasa više nego pre osam godina.
Izvan IT sektora, zanimljivo je da su osim diplomiranih inženjera mašinstva i elektrotehnike, najtraženiji bili automehaničari, kuvari, mesari, te frizeri. Na listi pet najtraženijih pre tri godine bili su i komercijalisti, a prošle godine vozači.
 
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50006/deficitarnazanimanja1.jpg" border="0" width="800" height="410" style="margin: 10px auto; display: block;" /> 
Najviše se traže oni sa srednjom stručnom spremom 
Kad je reč o stručnoj spremi koju poslodavci traže, uočljiva je promena u periodu 2014-2016. I dok je pre tri godine za 48 % ponuđenih poslova bila potreba srednja stručna sprema, 2015. je taj procenat porastao na 52,% a prošle godine na celih 60%.
S druge strane, primetan je pad oglasa u kojima poslodavci traže kandidate sa višom, visokom školom ili bachelor, sa 36 % u 2014. i 2015, na 24% u 2016. Znatno manji pad se beleži kada je reč o kandidatima sa završenim fakultetom ili masterom, sa 15% u 2014, na gotovo 15% procenata u 2016.  
Inače, među kandidatima koji su prošle godine konkurisali na oglase više od polovine kandidata ima diplomu fakulteta i zvanje mastera, visoke, više škole ili bachelor, dok je kandidata sa srednjom školom oko 40%.
 
Raste broj oglasa na engleskom jeziku
Iako je primetan rast oglasa za poslove za koje je dovoljna srednjoškolska diploma, to ipak ne znači da su poslodavci snizili kriterijume. O tome svedoči podatak da se prethodne tri godine beleži drastičan porast broja oglasa na engleskom jeziku, sa 3.909 u 2014. na 6.473 prošle godine, što je 27% od ukupnog broja oglasa.
Saglasno tome, rastao je i broj onih koji su aplicirali na oglase na ovom jeziku, sa 236.328 u 2014. na nešto malo ispod trista hiljada lane. Inače, kad je reč o oglasima na stranim jezicima, ubedljivo preovlađuje engleski, dok su znatno manje zastupljeni nemački, ruski i mađarski jezik. Oglasi se objavljuju na stranim jezicima onda kada poslodavac jasno naznači da je glavni preduslov za konkurisanje poznavanje i vladanje određenim jezikom. Poslodavci na taj način već kroz prijavu mogu da steknu utisak o stepenu poznavanja nekog jezika. 
 
Oni sa dužim iskustvom najažurniji
Zanimljivo je da je prošle godine skoro trećina, tačnije 31,8% kandidata imala više od 10 godina radnog iskustva. Slede oni sa iskustvom od jedne do tri godine, njih je bilo 22,6%, zatim od četiri do šest 16,8%, te oni sa stažom od sedam do devet godina – 10,1%. Najmanje je bilo kandidata sa iskustvom manjim od jedne godine (8,4%), odnosno bez iskustva (6%).

Sve više posla za inženjere,kuvare, frizere i automehaničare

Gotovo šest puta za poslednjih sedam godina povećao se broj oglašenih poslova u IT sektoru preko portala <a href="http://poslovi.infostud.com/" target="_blank">Poslovi.infostud.com</a>, od čega je najveći rast bio upravo prošle i pretprošle godine.
<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_50004/InfografikITposlovi.jpg" border="0" width="800" height="766" style="margin: 10px auto; display: block;" />

Sa druge strane, broj iskusnijih i stručnijih IT stručnjaka na tržištu ne zadovoljava potrebe rastuće industrije, pa potražnja za poslom ne prati ovako veliku ponudu. Na stručnom skupu "<a href="http://pcpress.rs/prvi-okrugli-sto-ekapije-it-kadrovi-veliki-potencijal-srbije/" target="_blank">IT kadrovi - potencijal ili prepreka za razvoj</a>", održanom polovinom prošle godine, rečeno je da našoj zemlji nedostaje 15.000 IT stručnjaka, što se postavlja kao jedan od najvećih izazova za srpsku privredu u narednom periodu.
Skoro petina ukupnog broja oglasa je iz oblasti IT-ja
Od 2009. godina prisutan je snažan rast ponude poslova iz oblasti IT-ja. Konkretno 2009. godine na sajtu Poslovi.infostud.com objavljeno je 796 oglasa iz ove oblasti, dok je 2016. godine taj broj iznosio čak 4 605, što je skoro šest puta više.
Rast ponuda poslova prati i rast učešća IT oglasa u ukupnom broju objavljenih oglasa oglasa. Pomenute 2009. taj procenat je iznosio 5,6%,pretprošle godine su IT oglasi učestvovali sa 18,7%, a 2016. sa 16,6% u ukupnoj ponudi poslova na sajtu.
IT među najdeficitarnijim pozicijama
<a href="http://poslovi.infostud.com/docs/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2016.pdf" target="_blank">Analiza traženih zanimanja</a> koja se radi svake godine pokazuje da su među poslovima za koje postoji veća ponuda od tražnje upravo oni iz IT sektora. Drugim rečima, poslodavci su prethodnih godina mnogo češće tražili zaposlene na ovim pozicijama nego što su oni na njih aplicirali. Najviše su se tražili stručnjaci koji poznaju sledeće tehnologije: JAVA; PHP, .NET, iOS i Android.
Prema podacima sa sajta Prijemni.infostud.com ukupna upisna kvota za smerove koji su u vezi sa informacionim tehnologijama je oko 7700 mesta, tj.oko 15% od ukupnog broja slobodnih mesta.  
<a href="http://prijemni.infostud.com/upisne-kvote/30/5/univerzitet-u-beogradu#at_96" target="_blank">Podaci sa sajta Prijemni.infostud.com</a> pokazuju da su fakulteti koji školuju IT stručnjake među najtraženijima na vrhu liste želja budućih brucoša već više od pet godina unazad. Primera radi, ove godine je beogradski FON u prvom upisnom roku imao tri puta više prijavljenih kandidata nego slobodnih mesta.
 
Povećana potreba za iskusnijim stručnjacima

Kada posmatramo nivo znanja i godine iskustva koji se u oglasima za IT stručnjake traže, nedvosmisleno je da postoje razlike u odnosu na prethodne godine.
U ukupnom broju raspisanih pozicija povećana je tražnja za stručnjacima na senior pozicijama i onima koji imaju srednji nivo znanja, u odnosu na kandidate na početnim junior pozicijama. Povećana potreba za iskusnijim stručnjacima i veći zahtevi poslodavaca uticali su i na broj prijava na IT oglase. Tokom 2016. za IT pozicije je stizalo gotovo 27 prijava u proseku, dok je 2013. taj broj iznosio preko 36.
Skoro 2/3 prijava pristiže za senior i stručnjake srednjeg nivoa znanja, dok je na junior pozicije pristiglo oko 1/3 prijava. Potreba tržišta za IT kadrom iznedrila je i druge načine za dolazak do ovih profesionalaca – servis <a href="http://alttab.helloworld.rs/?utm_source=HelloWorld.rs&amp;utm_medium=menu&amp;utm_campaign=alttab-promo" target="_blank">altTab na sajtu Helloworld.rs</a>, regionalni sajam <a href="http://www.dankarijera.com/rs/" target="_blank">Virtualni dani karijera i znanja</a> koji će ove godine imati poseban deo namenjen IT industriji – IT kapsulu, i dodatno istakla važnost <a href="http://www.linkedin.com/pulse/kvalitetni-zaposleni-biraju-kvalitetne-poslodavce-tatjana-vidakovic" target="_blank">brendiranja poslodavca</a> prema IT profesionalcima.
 
Nivo obrazovanja IT kandidata
Gotovo trećina kandidata koji se javljaju na IT oglase ima radno iskustvo do 2 godine,dok svaki četvrti ima 3-5 godina iskustva. Ipak, blizu 25% kandidata ima radni staž duži od 10 godina. Otprilike jedna desetina ima radno iskustvo od 8-10 godina, dok je najmanje onih koji sa 5-7 godina staža, ispod 10%.
Kada je reč o obrazovanju, skoro polovina kandidata za ove poslove ima završen fakultet ili master, a više od četvrtine ima diplomu visoke škole. Jedna petina kandidata ima završenu srednju školu, dok je najmanje onih koji su završili samo osnovnu školu (0,20%). kao i onih koji imaju doktorat (0,46%).

Za 7 godina, 6 puta porastao broj IT oglasa: Puno posla, nedovoljno stručnjaka

<img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_49994/111.jpg" border="0" width="350" height="251" style="float: left; margin: 10px;" />Prema istraživanju o potrebama IT sektora u Srbiji, koje je sprovela kompanija Infostud tokom februara meseca, vidi se velika potreba za zapošljavanjem IT juniora u 2017. godini. Gotovo sve IT kompanije imaju poteškoća u pronalaženju kvalitetnih zaposlenih, te su spremne da pomognu obrazovnim ustanovama oko programa obuke i praksi za prekvalifikaciju u IT.
Vlada Republike Srbije je krajem decembra usvojila Predlog za unapređenje IT sektora u Srbiji koji predviđa niz mera za podršku prekvalifikaciji  u IT sektor (<a href="http://www.itobuke.rs/">http://www.itobuke.rs</a>), razvoju formalnog obrazovanja iz ove oblasti, kao i stvaranju dobrog ambijenta za IT kompanije, startape i mala i srednja preduzeća.
Tim povodom Infostud je u saradnji sa Vladom Republike Srbije sproveo istraživanje o potrebi kompanija za zapošljavanjem IT juniora. Anketa je urađena na uzorku od 118 kompanija koje su u značajnoj meri zapošljavali IT kadrove na teritoriji Republike Srbije.

Kompanije i dalje teško dolaze do kvalitetno zaposlenih
Jedna od prvih tačaka predloga unapređenja jeste sprovođenje programa prekvalifikacija pojedinaca talentovanih za IT u junior programere, a više informacija o programu možete pročitati <a href="http://www.infostud.com/novosti-na-sajtu/Doprinos_Akcionom_planu_za_pomoc_IT_sektoru/76/52317/">OVDE</a>. Po rezultatima istraživanja u protekle 3 godine zabeležen je značajan porast u zapošljavanju junior programera, a u 2017.godini na uzorku od 118 anketiranih kompanija planirano je zapošljavanje još skoro hiljadu novih kadrova. Skoro sve anketirane kompanije (95%) su se izjasnile da imaju poteškoća sa pronalaženjem kvalitetnih zaposlenih, dok je za 4% kompanija pronalazak skoro nemoguć. 
"IT je jedan od najprofitabilnijih sektora u svetu u koji je potrebno uložiti znanje, bez dodatnih subvencija. Predstavlja osnovu za ekonomski razvoj zemalja i njihovu stabilnost. Zbog svega toga, edukacija i zapošljavanje u oblasti IT-ja treba da budu prioriteti.” izjavila je Milica Ivić iz <a href="http://www.limundo.com/">LimundoGrada</a>. Ona je dodala da im je drago što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prepoznalo značaj ovog sektora i pozvao sve zainteresovane IT učesnike na tržištu Srbije da se uključe u obučavanje i prekvalifikaciju talentovanih kandidata.

Preko prakse do posla
Oko 60% anketiranih kompanija je u 2016. godini imalo program stručne prakse, nakon koga su gotovo sve kompanije zaposlile izvestan broj praktikanata. Skoro polovina anketiranih kompanija plaćala je praktikantima mesečnu nadoknadu koja je u proseku iznosila oko 25.000 RSD.

Najtraženiji programeri za web i aplikacije
Najveća potreba prema rezultatima ankete vlada za web programerima i programerima aplikacija, gde se najviše traži poznavanje programskih jezika Java Script, Java, C#, PHP i MS SQL i programskih alata kao što su Photoshop i Unity.  Zbog prisutnog velikog deficita programera, koji se, između ostalog, ogleda i ovoj anketi, Vlada Srbije, preko Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, planira da započne program prekvalifikacije pojedinaca talentovanih za IT u junior programere. Same prekvalifikacije bi trebalo da počnu u aprilu ove godine. Inače, o tražnji kompanija za programerima govori i podatak da je preko 60% anketiranih kompanija iskazalo želju da primi na praksu učesnike programa prekvalifikacije.

Raste potreba za IT juniorima u 2017. godini

<a href="http://poslovi.infostud.com/docs/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2016.pdf?utm_source=Novinarski+kontakti&amp;utm_campaign=92e3c71603-Trazena+zanimanja+2016+analiza_2017_01_31&amp;utm_medium=email&amp;utm_term=0_949a88f1cd-92e3c71603-" target="_blank"><img src="https://poslovi.infostud.com/public/files/ecms/files/za_medije_49992/11cinjenicaozaposljavanjusmall.jpg" border="0" width="300" height="144" style="float: left; margin: 10px;" />Analiza tržišta rada za 2016. godinu</a> prema podacima sa sajta <a href="http://www.poslovi.infostud.com/">poslovi.infostud.com</a> pokazuje da je najveći broj oglasa objavljen u oblastima trgovina/prodaja, IT, administracija i računovodstvo, mašinstvo i elektrotehnika. U 2016. godini na sajtu je objavljeno gotovo 24 000 oglasa, što je za 29%  više nego prethodne godine, dok je na razne pozicije konkurisalo više od 205.000 kandidata. Prosečni broj prijava po konkursu u prethodnoj godini iznosio je 98. Na 5.30% objavljenih oglasa poslodavci su označili da se na njih mogu prijaviti i osobe sa invaliditetom.
Najviše oglasa u trgovini
Što se tiče kategorija u kojima je najviše objavljenih oglasa, situacija je slična kao i prethodne godine. Najviše postavljenih konkursa tokom 2016. godine bilo je u oblasti: trgovina/ prodaja, IT, administracija i računovodstvo, pa potom mašinstvo i elektrotehnika.
Najčešće raspisivani oglasi za radna mesta: prodavac, komercijalista, administrativni radnik, vozač i telefonski operater. Nakon toga, našle su se i IT pozicije: Java programer, .NET developer i PHP programer.
Na stranom jeziku objavljeno je 6630 oglasa u kojima je preduslov za konkurisanje za radnu poziciju bilo poznavanje traženog jezika. Najčešće je to bio engleski jezik, potom nemači i mađarski.
IT-jevci i dalje na ceni
Radna mesta iz IT sfere na kojima je ponuda poslova od bila veća od interesovanja kandidata su: JAVA Programer, .NET Developer, PHP programer, iOS Developer i Android Developer.
Van IT oblasti, najviše šansi za zaposlenje u prethodnoj godini su imali: kuvari, automehaničari, frizeri, diplomirani inženjeri elektrotehnike i vozači.
Sa druge strane, pozicije na kojima je bilo manje objavljenih oglasa u odnosu na broj konkurisanja, odnosno na kojima je tokom 2016. godine bilo teže pronaći posao su: poljoprivredni tehničar, turistički vodič, kontrolor prodaje i saradnik za unapređenje prodaje.
Kompanije koje su korisnici sajta najčešće preporučivali svojim prijateljima su: NIS a.d., Coca Cola Hellenic Srbija d.o.o., Lidl Srbija KD, Keprom d.o.o. i Telenor d.o.o.
Kandidati sa srednjom stručnom spremom najtraženiji
Poslodavci su tokom 2016. u 60% oglasa tražili kandidate sa srednjom stručnom spremom. Sa druge strane više od polovine kandidata imalo je visoku stručnu spremu. Svaki treći oglas za posao bio je na određeno vreme, dok je na neodređeno vreme bilo gotovo 70% radnih pozicija.
Svaki treći kandidat ima 10 i više godina radnog iskustva, dok onih sa od 1 do 3 godine ima 23%. Bez ikakvog radnog iskustva na slobodna radna mesta konkurisalo je skoro 7% kandidata. 
Infografik pogledajte <a href="http://poslovi.infostud.com/docs/trazena-zanimanja-zaposljavanje-2016.pdf?utm_source=Novinarski+kontakti&amp;utm_campaign=92e3c71603-Trazena+zanimanja+2016+analiza_2017_01_31&amp;utm_medium=email&amp;utm_term=0_949a88f1cd-92e3c71603-">OVDE</a>

Za medije