Jedan od mojih omiljenih citata Duška Radovića je „U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.“
E, pa, sad… Ovo može malo da se shvati nakrivo, ali nije to sad poenta… Ja vidim zaista duboku istinu u ovome. Kad potrefiš sa kim deliš svoj život (ili bar onih budnih 16 sati posao + partner), sve bude lako i jednostavno. Sve ostalo se samo namesti.
U duhu ovog citata (i radeći tu gde radim) shvatila sam da je veza između biranja posla i partnera odlična kao primer onoga što želim ovde da objasnim…
Kako pronaći „match made in heaven“ kombinaciju?
Prvi problem na koji nailazim je da jedan kandidat šalje svoj CV na skoro sve dostupne konkurse. Baš kao i pri izboru životnog partnera, razmislite o kriterijumu koji zadovoljava vaše potrebe 😉 Nije cilj udati/oženiti se po svaku cenu (ono kad goste na svadbi i dalje bole noge od plesanja, a vi se već razveli). Vrlo brzo nakon perioda adaptacije, jedna od strana može da uvidi da ovo ipak nije nešto „što su potpisali“. Ako je poslodavac zadovoljan, a vi niste, živite u „braku bez ljubavi“ i dugoročno to nezadovoljstvo može da se prelije i na druge životne aspekte. U obrnutom slučaju (poslodavac nezadovoljan, vi oduševljeni), računi su čistiji, ali ste vi verovatno ostali bez posla.
E, sada… CV. CV posmatrajte kao konverzaciju sa potencijalnim partnerom. Sigurna sam da nećete svima reći sve. Odnosno, verujem da ćete svoju životnu priču prilagođavati sagovorniku prema onome što ga više zanima. CV pišite istim principom, samo i isključivo ono što bi trenutnog poslodavca moglo da zanima. Sve ostalo je kao kada na sastanku brbljate i sve potencijalno zanimljive informacije ostanu zatrpane šumom nepotrebnih informacija.
Još jedno poređenje ide u prilog ovoj mojoj teoriji…. Naime, u potrazi za ONIM PRAVIM, ne idete sa vizitkom u ruci i svima koji vam upute osmeh delite svoj broj. Realno je da čekate da kliknete sa nekim i da tek tada predate svoje kontakt podatke zainteresovanoj strani. Šta bi se desilo kada bi u realnom životu zaprosili sve oni koji su slobodni u nadi za većom šansom za udajom/ženidbom? Sa druge strane, zamislite da vam dan-dva (nedelju ili koliko je već potrebno vremena) nakon izlaska zazvoni telefon i to ne jednom već desetak puta. Kolike su šanse da ste zapamtili sa kim ste pričali, koga ste upoznali, šta ste sve rekli i šta je to što očekujete jedno od drugog. Zamislite da dečka ili devojku oslovite drugim imenom… E, ovo je vrlo slično! 🙂
Čak iako ti se ne dopada reci mu/joj…
Ako ste kliknuli sa nekim, prosledili svoj broj telefona i ugovorili sastanak. POJAVITE SE! Pa ako ništa drugo samo da bi rekli da ipak niste zainteresovani i da ste zahvalni na ponuđenoj šansi. Na ovaj način nijedna vrata nećete trajno zatvoriti. Na kraju krajeva, ni vezu ne treba raskidati putem poruke ili telefona a još manje ostaviti partneru da zaključi da je došlo do raskida…
I na kraju, ako ste mislili da ste pronašli posao, odličan posao koji vam odgovara i u kom uživate pa se posle nekoliko meseci / godina „predomislite“, to je ok! Znate kako kažu, bolje dobar razvod nego loš brak. Sasvim je u redu da vam se posao koji ste nekada voleli, sada više ne dopada i da poželite da ga promenite. Vremena se menjaju i prekvalifikacije ili samo promena posla ne mora da bude nešto nezamislivo… Poenta je da živite onako kako želite i budete srećni!
[tcb-script src=“https://infostud.activehosted.com/f/embed.php?id=10″ type=“text/javascript“ charset=“utf-8″][/tcb-script]