Neradni dani tokom prvomajskih praznika

Približavaju nam se prvomajski praznici. Kakva su Vaša prava u pogledu neradnih dana i šta ako morate da radite bliže objašnjavamo u narednom tekstu.

Pravo na naknadu zarade regulisano je članovima 114-117. Zakona o radu. Prema članu 114. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Prema tome, svi zaposleni koji odsustvuju sa posla na dan praznika koji je neradni dan za te dane primiće naknadu zarade, koja se isplaćuje prema prosečnoj zaradi koju je zaposleni ostvario kod svog poslodavca u 12 meseci koji prethode mesecu u koji pada praznik.

U konkretnom slučaju za odsustvo sa rada tokom prvomajskih praznika, kao osnov za obračun nakande zarade uzima se prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod poslodavca u periodu maj 2025. – april 2026. godine. Iznos naknade zarade za svaki radni dan koji zaposleni ne radi dobija se na taj nači što se najpre obračuna kolika je bila prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci po jednom radnom danu. Potom se dobijeni iznos plaća za svaki radni dan koji zaposleni odsustvuje sa posla zbog praznika.

U koje dane se ne radi za vreme prvomajskih praznika

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definiše da u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede (9. maj) koji se praznuje radno. Prema pomenutom zakonu, predstoji nam praznik koji se praznuje neradno, a to je Prvi maj.

Kada je reč  prvomajskim praznicima, Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji utvrđuje da državni praznik Republike Srbije jeste i Praznik rada. On se praznuje 1. i 2. maja. Tekuće kalendarske godine 1. maj pada u petak, a 2. maj u subotu. To znači da se u petak 1.maja 2026. godine i u subotu 2.maja 2026. godine praznuje neradno. Svaki zaposleni koji odsustvuje sa rada u navedene dane zbog praznika, dobiće naknadu zarade za svaki dan odsustva u visini prosečne plate koju je kod sadašnjeg poslodavca ostvario po jednom radnom danu u period maj 2025. godine-april 2026. godine.

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji propisuje da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. S druge strane, Praznik rada se uvek obeležava 1. i 2. maja i to mogu biti bilo koji dani u nedelji. Ove godine to su petak i subota, kada se i praznuje neradno. Shodno navedenom, bez obzira na to što je za mnoge radnike subota svakako neradni dan, ta subota se ne prenosi na ponedeljak, jer zakon ne kaže da se ne radi prvog narednog radnog dana ako praznik padne „za vikend“ ili „u subotu i nedelju“. Zakon je jasan- samo ako neki praznik pada u nedelju, praznovanje se pomera na prvi sledeći radni dan. To znači da je ove godine nakon prvomajskih praznika prvi radni dan ponedeljak, 4. maj.

Osnov za obračun naknade zarade za neradne dane

Tokom odsustva za vreme nadolazećih praznika, kao što smo naveli, za svaki dan odsustva plaća se naknada u visini prosečne zarade po jednom radnom danu, koja je ostvarena u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je neradni praznik.

Osnov za obračun naknade zarade je prosečna zarada u prethodnih 12 meseci u koju se ubrajaju sva primanja iz radnog odnosa, skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu, odnosno primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom, a to su:

• isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci;
• deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije i dr.);
• uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, prekovremenog rada, „minulog rada“ i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
• zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
• druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i
• ostala davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade.

Period kada zaposleni po bilo kom osnovu nije radio je period za koji je dobijao naknadu zarade.

S obzirom da je osnovica za obračun naknade zarade – zarada, to isplaćene naknade zarada (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u zbir ovih zarada.

Ovo praktično znači da se ukupna zarada koju je zaposleni primio u prethodnih 12 meseci sabere i zbir podeli sa ukupnim brojem efektivnih časova rada. Dobijeni iznos predstavlja osnov za obračun naknade I množi se sa ukupnim brojem časova u kojima je zaposleni bio odsutan i za koje se računa naknada zarade.

Šta ako zaposleni mora da radi na dan praznika

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji određuje da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.

Zakon daje predviđa da privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji. Prema tome, nije za sve zaposlene ista situacija u pogledu odsustva sa rada za vreme nadolazećih praznika, jer će neki zbog prirode posla (policija, zdrastvo, radnici u restoranima i hotelima) ipak morati da rade.

Ukoliko zaposleni mora da radi na dan koji se po zakonu praznuje neradno, mora za taj dan da dobije  uvećanu zaradu. Svi zaposleni, koji su po nalogu poslodavca dužni da rade na praznike koji se praznuju neradno, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu, ali najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, koja je obavezno utvrđena u ugovoru o radu. Najčešće se u praksi osnovna zarada definiše u fiksnom iznosu, ili u vrednosti prema času rada, ili u vrednost časa rada koji se množi sa koeficijentom složenosti poslova.

U konkretnom slučaju, tokom predstojećih praznika, rad na dan 1. maja i 2. maja 2026. godine, mora da se plati uvećano, prema tome kako piše u kolektivnom ugovoru ili ugovoru o radu, ali to uvećanja mora da bude minimum 110%. Ukoliko bi kojim slučajem opšti akt poslodavca (kolektivni ugovor ili prvilnik o radu) ili ugovor o radu propisivali uvećanja zarade na dan praznika koje bi bilo ispod 110%, takva odredba bi bila ništava i neposredno bi se primenila zakonska odredba.