Ko mora da radi duže: Ovo su novi uslovi za odlazak u penziju u 2022.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, definisani su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju za jedan prilično dugačak vremenski period, na taj način da se starosna granica postepeno pomera na godišnjem nivou.

Postavljen je krajnji cilj u pogledu uslova za penzionisanje, koji će nastupiti 2032. godine izjednačavanjem uslova za penzionisanje za žene i muškarce, ali će se do tog cilja stizati postupnim izmenama uslova do kojih dolazi na početku svake nove kalendarske godine.

Pomeranja svake godine pomalo

S obzirom da je u momentu donošenja zakonskih promena 2015. godine uslov za penzionisanje žene koja je ostvarila 15 godina staža osiguranja, u pogledu godina starosti bio 60 godina i šest meseci života, a da je cilj koji se želi postići da i žena kao i muškarac odlazi u penziju sa 65 godina starosti, naravno da nije bilo moguće napraviti tako naglu izmenu odjednom. Stoga je uveden jedan prelazni period, koji će trajati do 2032. godine, koja će predstavljati godinu izjednačenja uslova za penzionisanje za oba pola. U prelaznom periodu će se 01. januara svake nove kalendarske godine uslov za penzionisanje u pogledu godina starosti žene uvećati za nekoliko meseci.

Upravo zbog činjenice da se uslovi za odlazak u penziju za žene pooštravaju svakog 01. januara,  a da se ispunjenost zakonskih uslova za penziju ceni prema danu podnošenja zahteva (naravno, u momentu podnošenja zahteva moraju biti ispunjeni trenutno važeći uslovi za odlazak u penziju), krajem svake godine u filijale PIO fonda širom Srbije godinama stiže veći broj zahteva za penzionisanje. Na taj način se po zahtevima odlučuje shodno uslovima koji su važili u staroj godini, a koji su povoljniji za osiguranice. Na koji način je izvršeno pomeranje starosne granice za penzionisanje 1. januara 20222. godine I promena uslova za prevremenu starosnu penziju?

Ko ima pravo na starosnu penziju od 1. januara?

Kao što smo rekli, prema zakonu, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Pravo na starosnu penziju stiče osiguranik kada navrši:

•  65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili
•  45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Prema tome, ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom 45 godina redovno uplaćivali doprinose.

Što se tiče uslova za penziju: 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, isti će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se izmenjeni uslovi za osiguranika ženu (koja navrši najmanje 15. godina staža osiguranja), u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina života za žene u svakoj narednoj godini povećava za još dva meseca starosti.

Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine različiti su za muškarce i žene (osim naravno, ako imaju 45 godina staža osiguranja-pod ovim ispunjenim uslovom oba pola idu u penziju bez obzira na godine života).  Prema zakonu, muškarac stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (ili kad navrši 45 godina staža osiguranja, bez obzira a na godine života), dok se ova granica za žene postepeno pomera, pa tako u 2022. godini iznosi: 63 godine i 4 meseca života (i najmanje 15 godina staža osiguranja). Podsetimo, u 2021. godini granica je iznosila 63  godine i 2 meseca života; u 2023. godini uslov za žene biće 63 godine i 6 meseci života i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za žene će se podizati za dva meseca života, kada će se konačno  izjednačiti uslovi za oba pola

Važno je napomenuti da se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao ispunio svoju zakonsku obavezu plaćanja doprinosa. Listing sa podacima o stažu i zaradama može se dobiti putem web servisa, ali i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

Uslovi za odlazak u prevremenu penziju

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, a koje smo pomenuli u uvodu teksta, u penzijski sistem Srbije uveden je institut prevremene starosne penzije.

Kao što smo već konstatovali, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Institut prevremene starosne penzije omogućava osiguranicima koji još uvek nisu ispunili propisane uslove u pogledu starosti i broja godina osiguranja, da uz ispunjavanje manje zahtevnih uslova odu u starosnu penziju pre vremena, ali uz trajno umanjenje penzije koja bi im inače pripala.

Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Ova odredba će se u potpunosti primenjivati tek od 2024. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti uslovi u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. Tako je u 2021. godini uslov za prevremeno penzionisanje bio 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena). Počev od 01. januara 2022. godine, pa sve do 31. decembra iste godine uslov za prevremenu starosnu penziju je 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života za muškarca, odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života za ženu.

Poslednja prelazna je 2023. godina, tokom koje će uslov biti: 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena). Nakon toga, od 01. januara 2024. godine svaki osiguranik – bilo da je muškarac ili žena, sticaće pravo na prevremenu starosnu penziju kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.

Visina prevremene starosne penzije

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života koje su uslov za redovnu penziju, a može se umanjiti najviše do 20,4%.

Trenutno je pravilo za muškarce da se iznos prevremene starosne penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života, jer te godine predstavljaju uslov za redovnu penziju kod muškarca, dok je kod osiguranica zakonom predviđen prelazni period.

Tako se za osiguranika ženu trajno umanjenje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju računa pre one starosne granice za redovnu penziju koja trenutno važi za žene. U svakoj narednoj godini će se ta granica pomerati za još  dva meseca, u skladu sa pomeranjem granice za žene u pogledu uslova za odlazak u redovnu penziju. Pomeranje granice ide sve do 2032. godine, kada će se za oba pola kod prevremenog penzionisanja trajno umanjivati penzija za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Tako se za osiguranika ženu, to jest za osiguranice, za sve njih koje u prevremenu starosnu penziju odlaze pod uslovima koji važe tokom 2022. godine, trajno umanjenje iznosa penzije vrši za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 63 godine i 4 meseca života. Ovo stoga jer je tokom tekuće godine uslov za redovnu penziju za žene u pogledu starosti upravo 63 godine i 4 meseca starosti. Primera radi, ako osiguranica tokom 2022. godine ode u prevremenu penziju sa 62 godine i 6 meseci starosti, trajno umanjenje će biti 3,4% jer je u penziju otišla deset meseci prevremeno. Za svaki od tih deset meseci penzija se trajno umanjuje 0,34 %, te za deset meseci to iznosi 3,4%.

Podsećamo, pravo na penziju ostvaruje se podnošenjem zahteva kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, posle prestanka osiguranja, osim za privatne preduzetnike, koji pravo na starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju. Starosna penzija se isplaćuje od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku tog roka, od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad.

Pravo na starosnu penziju ostvaruje se podnošenjem zahteva kod filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od momenta predaje kompletnog zahteva počinje da teče rok za donošenje rešenja , koji iznosi dva meseca. Ukoliko su ispunjeni  minimalni uslovi za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, filijala RFPiO doneće privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.