Nisam stigla da zamahnem metlom

Mirjana Bobić Mojsilović, pisac i slikar. Diplomirani politikolog. Baš ovim rečima naslovila je na svojoj internet stranici bogatu biografiju žena koju domaća, pa i regionalna javnost najpre pamti kao poznatu i uspešnu novinarku.

Za sajt Poslovi Infostud priseća se svog prvog posla, tačnije pokušaja zaposlenja.  

– Sećam se da sam preko Omladinske zadruge dobila posao čistačice u nekoj firmi koja se nalazila u zgradi gde i pozorište Boško Buha. Sećam se i da mi je šefica bila mala čistačica rodom iz Vlasotinca koja me je dočekala sa informacijom da je usisivač pokvaren i da moram metlom da počistim 300 kvadrata itisona u toj firmi – priča nam Mirjana.

Ona dodaje da se njen pokušaj da se zaposli preko Omladinske zadruge završio praktično i pre nego što je počeo.

– U trenutku kada je trebalo da čistim itisone ugledala sam na Trgu Republike puno ljudi moje generacije kako idu ka Skadarliji u provod – objašnjava naša sagovornica zbog čega je ubrzo odustala od tog posla:

– Oči su mi se napunile suzama kada sam videla svoje vršnjake gde su se zaputili, a gde sam ja. Nisam ni stigla da zamahnem metlom. Pozdravila sam šeficu i napustila prvi posao.  

Od honorara na more

Nakon “neslavnog” prvog pokušaja, njeno sledeće angažovanje bila je mala uloga u čuvenom domaćem filmu „Nije nego” iz 1978. godine reditelja Miće Miloševića, u kojem su glumili bardovi jugoslovenskog glumišta poput Bate Živojinovića, Nikole Simića, Bate Stojkovića, Ružice Sokić…

– Ne pamtim koliko sam novca dobila za tu epizodu, ali se sećam da je honorar bio dovoljan da sam mogla sebi da priuštim letovanje u Dubrovniku – navodi ona.

Novinarstvom je počela da se bavi još 1979. godine, takoreći na početku studija na Fakultetu političkih nauka. Posao u „Omladinskim novinama” smatra, kako sama kaže, svojim prvim pravim poslom.

– Sa praktično 19 godina dobila sam prvi posao, i to novinara. U to vreme sam zarađivala, kao početnik, jednu prosečnu platu, od koje sam mogla da kupim poklon mami, a ostatak sam potrošila uglavnom na taksi, na gluposti i sitnice.

Kad radiš ono što voliš, tada si srećan

Novinarsku karijeru nastavila je u časopisu „Duga”, a radila je za gotovo sve druge najvažnije štampane i elektronske medije u Srbiji. Bila je autor i voditelj različitih televizijskih emisija, a onda je 1997. godine započela i svoju književnu karijeru objavljujući najpre zbirku priča pod nazivom „Baba, nemoj ništa da me pitaš“. Od tada je objavila čak 12 romana, kao i ilustrovanu zbirku poezije. Prvi roman, „Dnevnik srpske domaćice” imao je 55 izdanja, knjige su joj prevođene na nekoliko svetskih jezika, a njeni pozorišni komadi igrani su u svim većim domaćim pozorištima. Uz sve ovo, Bobić Mojsilović je i slikarka koja je u Beogradu, do sada, imala četiri samostalne izložbe.

Na pitanje da li bi danas mladim ljudima savetovala da upišu fakultet koji je ona završila i bave se ovom profesijom, Mirjana odgovara:

– Novinarstvo je danas toliko uništeno, nema traganja za istinom, u pitanju je samo sakupljanje što većeg broj klikova, a ono takozvano “ozbiljno” novinarstvo nije ništa drugo nego propaganda – kaže nam navodeći tako i razloge zbog kojih je i sama izašla iz ove profesije.

Ipak, kaže da bi mladim generacijama uvek savetovala da izaberu da rade ono što vole, pre nego ono što je unosno.

– Kada radimo ono što volimo, tada ćemo biti srećni, a onda će i novac doći – uverena je Mirjana Bobić Mojsilović.