Kamenorezac – jedan od najlepših zanata, koji traži mnogo rada i usavršavanja

Kamenorezački zanat je bio neizostavan deo graditeljskih poduhvata još u doba starih Grka i Rimljana, a njegova popularnost je i danas neosporna. To je ujedno i jedan od najstarijih poslova koji decenijama opstaje u Srbiji.

Svoje majstorske veštine, kamenoresci primenjuju u obradi kamena koja obuhvata čišćenje, oblikovanje, poliranje i ukrašavanje, te su zaslužni za stvaranje impozantnih umetničkih dela.

Kroz istoriju, iako se razvijao u skladu sa potrebama društva, ovaj zanat je zadržao tradicionalnu notu u korišćenju alata i načinu izrade pravih remek dela. Uzimajući to u obzir, ne čudi da većina kamenorezaca preferira da se specijalizuje i usavršava u radu sa određenom vrstom kamena. Ovu ideju vodilju usvojio je i Miloš Jovanović, inovativni mladi klesar iz Aranđelovca, koji svojom kreativnošću i entuzijazmom uspeva da unese novi duh u tradicionalni zanat.

Početak nije bio lak 

Strast prema crtanju i kreativnom radu Miloš je uspeo da spoji sa obradom kamena. Na početku to nije bilo nimalo lako, ali posvećenost i upornost su doprinele da bude sve bolji u ovom zanatu.

– Po završetku srednje ekonomske škole, tražio sam sebe. Nisam znao u kom pravcu da idem dalje, a obzirom da sam oduvek voleo da crtam, upisao sam dizajn i umetničku obradu kamena u Visokoj tehnološkoj školi strukovnih studija, ovde u Aranđelovcu. Tada sam se prvi put susreo sa radom na kamenu i shvatio da je to poziv kojim želim da se bavim – objašnjava Miloš Jovanović za Infostud.

Jovanović navodi da je provodio po 10 do 12 sati u ateljeu i kako treba mnogo vremena da rad urodi plodom.

– U mojoj klasi bilo nas je šestoro, i iako nisam završio studije, jedini sam ostao da radim u ovoj branši. Posao nije za svakoga jer iziskuje mnogo rada i usavršavanja. To je glavni razlog zašto nema velikog interesovanja za ovaj obrazovni profil. Zbog toga je smer u Aranđelovcu ugašen, a ista sudbina je zadesila i srodne smerove na Primenjenoj i Likovnoj akademiji u Beogradu – kaže Miloš i dodaje da je imao sreću da svoje veštine razvija i usavršava uz nesebičnu pomoć svog profesora. 

Mentorstvo je presudno

Kao i kod većine zanata, kamenorezački posao se najbolje uči kroz praktičan rad i iskustvo. Mentorstvo u klesarskom zanatu ima značajnu ulogu u prenošenju znanja i veština sa iskusnijih majstora na mlađe generacije, te se često kaže da iza svakog dobrog majstora stoji sjajan mentor.

– Najveću zahvalnost dugujem svom profesoru i mentoru Vladi Martinoviću koji me je uveo u tajne klesarskog zanata. Uz njega sam napredovao i učio kako da pristupam problemu i rešavam ga. Dobijao sam brojne savete i povratne informacije što mi je uvek pomagalo u daljem napretku. Profesor me je ujedno i preporučivao na brojnim projektima kao mladog, profesionalnog i perspektivnog kamenoresca – ističe Miloš i dodaje da je tako došao i do prvog posla.

Kako pojašnjava, imao je tu čast da radi na velikom poduhvatu koji je od kulturnog značaja za našu zemlju.

– Bio sam najmlađi kamenorezac u timu koji je angažovan na radovima hrama Svetog Save u Beogradu. Tada sam imao priliku da upijam dodatna znanja od starijih kolega sa višedecenijskim iskustvom. Naučio sam puno toga o raznim tehnikama i alatima koji se koriste u poslu. U neku ruku, to je bila prečica na samom početku moje karijere – iskren je Jovanović. 

U opusu svojih angažmana, Miloš je imao privilegiju da veštim rukama osveži arhitekturu koja vekovima svedoči o istoriji i duhovnosti srpskih svetinja. Uz hram Svetog Save, na listi se nalaze još i manastiri Gračanica, Dečani i Duboki Potok. No pored toga, naš sagovornik je otišao korak dalje i uspeo da u tradicionalni zanat unese dozu komercijalne kreativnosti. 

Sa kamenom mora strpljivo

S obzirom na to da sve predmete izrađuje ručno, Jovanović kaže da su preciznost i strpljenje ključni elementi uspešnog rada. Većina majstora preferira rad na kamenu koji im najviše odgovara, što direktno utiče na brzinu rada. 

– Svaki kamenorezac ima “svoj” kamen na kojem najviše voli da radi i koji mu najbolje leži. Ja isključivo koristim beli mermer iz grčke Kavale i makedonskog Prilepa jer ima zahvalnu strukturu, zategnutu formu i poznat je po svom sjaju, te na njemu mogu da se rade lepe senke. Za izradu predmeta, u proseku je potrebno 7 do 10 dana ali u radu treba biti veoma pažljiv jer kamen kažnjava brzopletost. Jedan pogrešan potez može da razbije kamen i upropasti prethodnih 7 dana marljivog rada – objašnjava naš sagovornik.

Žene imaju kreativnije predloge

Na pitanje šta sve izrađuje za svoje kupce i kako izgleda saradnja sa njima, Miloš ističe da su porudžbine raznovrsne i da se trudi da sve klijente uključi u ceo proces rada.

– Uglavnom traže hrišćanske i religijske motive, ikone, a od nedavno i motive iz filmske industrije, isklesane u kamenu maksimalne veličine do 40×40 cm. Izrađujem i predmete manjih dimenzija, 12×12 cm koji su poput suvenira kao što je na primer Studenički krst i ljudi ih često kupuju za svoje domove ili kao poklon. Nakon što mi kupci pošalju sliku onoga što žele da napravim, slede konsultacije i dogovor. Zajedno prolazimo kroz svaki segment rada te klijenti imaju priliku da iz prve ruke posmatraju kako nastaje njihovo delo. Trudim se da im približim svaki korak izrade i tako gradim poverenje sa njima, što se u potpunosti razlikuje od starijih kolega koji su dosta kruti po ovom pitanju i teško odstupaju od svojih stavova – tvrdi Jovanović.

Po pitanju maštovitosti, Miloš priznaje da su pripadnice lepšeg pola neverovatno kreativne u iznošenju svojih ideja, traže inovativna i unikatna rešenja. Za muškarce kaže da više pribegavaju jednostavnijim, praktičnim i već viđenim motivima.

– Za 5 godina koliko sam u ovom poslu, pokazalo se da žene imaju inspirativne i originalne zamisli. Kod njih ne postoje granice kada je kreativnost u pitanju – ističe ovaj mladi kamenorezac.

On dodaje da od ovog zanata može da se živi zahvaljujući komercijalnim radovima i čarima interneta:

– Kada sam tek počinjao, šira okolina je bila podeljena. Nisu baš blagonaklono gledali na moju odluku i stalno su mi govorili kako je to težak i prljav posao od kojeg verovatno ne može ni da se preživi. Međutim, porodica me je uvek podržavala i hrabrila da budem istrajan na putu koji sam odabrao. Posao uspevam da održim zahvaljujući komercijalnim radovima i porudžbinama klijenata koji dolaze do mene putem mog naloga na instagramu. Mogu reći da je internet dobrim delom zaslužan za opstanak klesarskog zanata – zaključuje Miloš Jovanović.