Miloš Šaranović: Lekar, a svi ga znaju kao sjajnog sportskog novinara

Prošlog leta navršilo se okruglo 20 godina od kako je Miloš Šaranović prvi put kročio u medijsku kuću B92, a za ove dve decenije je postao zaštitno lice te sportske redakcije.

Odmah se profilisao ko vrsni poznavalac fudbalskih tema, potom je bio urednik internet stranice ovog medija, a onda i voditelj, kako na radiju, tako i na televiziji. Izveštavao je sa Svetskog prvenstva u fudbalu, Lige šampiona, košarkaških i hokejaških utakmica, bio na Olimpijskim igrama u Atini i Pekingu i to sve sa diplomom Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Nesuđeni Dr. Šaranović

Kako kaže u razgovoru za Infostudov serijal „Moj prvi posao“, na njegovu veliku žalost, medicinom se nikada nije bavio, ali jeste nečim što ga je ceo život ispunjavalo, a to je sport.

– Sticajem okolnosti nikada se nisam bavio medicinom jer sam rano počeo da radim u medijima, prvo u produkcijskoj grupi „Mreža“, a zatim i na B92. Ima jedna zanimljiva priča povodom toga. Na nekoj od završnih godina fakulteta, spremam ispit, ni ja više ne mogu da se setim koji, i moj otac uđe u sobu i vidi kako čitam Sportski žurnal. Pogleda me onako zbunjeno i kaže: „Pusti to, pa nećeš od toga živeti“. Eto, nekako se ispostavilo da, ipak, hoću – kroz smeh kaže Šaranović.

Išao po burek kolegama

Prvo radno iskustvo, kaže, nije imalo nikakve veze ni sa novinarstvom, već je radio jedan „vrlo dosadan i jednoličan posao“, ali na kojem je mnogo toga naučio.

– Tokom odrastanja se dešavalo da ukoliko usisam kuću ili operem očev automobil dobijem nešto veći džeparac, ali prvi novac koji sam  zaradio je bio na Beogradskom sajmu. Ili možda bolje da kažem ispred njega, budući da sam radio na parkingu. I to ne onom glavnom, nego nekom tehničkom ili tako nešto slično. Ukoliko se dobro sećam, radno vreme je bilo od sedam ujutru do tri poslepodne i tamo sam bio od sredine juna do kraja jula. I za taj novac sam otišao na more u Kotor. Meni je to tada bilo dovoljno, mada se i odlazak na more tih godina razlikovao od ovog danas. Nije bilo plaćanja ležaljki i skupih pića na plaži, nego kupanje, nešto da se pojede i popije uveče. To je bilo to – navodi naš sagovornik.

Opis posla mu je bio da dočekuje automobile na rampi parkinga, proverava tablice i podiže rampu, nekada ručno, a nekada na dugme, ali „na terenu“ imao je i druga zaduženja.

– I dana danas pamtim taj prvi odlazak na posao. Ustao sam baš rano, bio tamo pre sedam i bio prepun iščekivanja. A mislim da dve trećine radnog vremena nisam ni bio pored rampe. I tada, kao i sada, bilo je odlaska po burek ili već neki drugi doručak, za starijeg kolegu i mene, kao i drugih „šetanja“ po Sajmu. U to vreme nije bilo mobilnih telefona, čak sam prilično siguran da naša kućica nije imala ni fiksni telefon. I onda sam ja išao od jedne do druge hale i prenosio poruku tom i tom čoveku od tog i tog kolege. Nije bilo baš mnogo kreativno – priseća se Šaranović.

Kolporter na Kaleniću

Rad „na rampi“ je poslužio svrsi, otišao je do Crne Gore sa drugarima na letovanje, a kasnije je novac zarađivao prodajući novine.

– Radio sam i kao kolporter na Kalenić pijaci i to je bilo nezaboravno iskustvo. Ne, nisam bio od onih koji su vikali, što je tada bila praksa, nego sam veoma brzo uspeo da dođem do stalnih mušterija, sa kojima sam ostvario sjajan odnos. Na Kaleniću sam imao prvi susret sa trgovinom kao takvom, upoznao brojne borce za svoje porodice i to što sam naučio na tom poslu ne može da se uporedini ni sa čim. Ljudi obično kažu kako se sazri u vojsci, a ja sam to uspeo kroz ovaj posao – smatra on i dodaje:

– Mnogo mi je u životu značilo to radno iskustvo. A veliki broj ljudi suviše kasno shvati koliko su pogrešili što nisu to sve prošli mladi, kao mi koji smo rano počeli da radimo – kaže Šaranović.

Mnogo godina kasnije, neki drugi prodavci knjiga su u svojoj ponudi imali i njegovu „Samo jedan je Partizan“, koja predstavlja svojevrsnu monografiju ovog fudbalskog kluba povodom 75 godina postojanja. Od prodavca knjiga, do autora prošao je dugačak, ali vrlo interesantan put na kojem se trudio da iz svake situacije izvuče ono najbolje što može. A rezultati kažu da je u tome i te kako uspeo.