Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
U prvih šest meseci ove godine broj noćenja u seoskim domaćinstvima u Srbiji porastao je za 21,8 % u poređenju sa istim periodom 2022, a samo posete stranih turista povećane su za više od 32,6%, pokazuju podaci Ministarstva za turizam i omladinu.
Kako u tom ministarstvu kažu za Infostud – zaključno sa junom 2023, u bazi e-turista, registrovano je 758 seoskih turističkih domaćinstava, koja raspolažu sa nešto više od 2.400 smeštajnih jedinica.
– Dok su mnoge druge turističke usluge ,,trpele’’ ozbiljne posledice usled nastale pandemije, ruralni turizam se “nametnuo” turistima, pogotovo našim ljudima, što je uticalo da doživi pravi preporod. Prosečna dužina boravka sa dotadašnja 2,5 dana, porasla je tokom pandemije na celonedeljne, a bilo je i rezervacija smeštaja na 30 dana – odgovaraju u resornom ministarstvu uz napomenu da tražnja kontinuirano raste i nakon pandemije.
Pored već popularnih destinacija kao što su Zlatibor, Kopaonik ili Tara, pandemija je doprinela otkrivanju nekih novih, do tada slabo posećenih mesta širom Srbije, pa i u nerazvijenim, marginalizovanim sredinama.
– Svakako su napopularniji lokaliteti pored reka ili jezera, koji u ponudi imaju aktivni odmor u prirodi. Seoske destinacije su i danas, nakon pandemije, u samom vrhu, kada govorimo sa aspekta atraktivnosti zahvaljujući još uvek „netaknutoj” prirodnoj sredini, tradicionalnom načinu života, kulturi i običajima pa je gotovo je izvesno da će se seoski turizam i dalje kretati uzlaznom linijom – smatraju u Ministarstvu turizma i omladine.
Zorica Radojković, vlasnica šumadijskog domaćinstva Lozanjska terasa potvrđuje za Infostud da je seoski turizam i odmor u prirodi sve primamljivijidomaćim turistima, naročito iz velikih gradskih sredina.
– Naši gosti uglavnom vole da kažu da kod nas čovek zaboravi na sve probleme. I to ne čudi, jer se budite i ležete uz najčistiji vazduh koji prave šume Suvobora. Gosti vole prirodu, životinje, kvalitetnu domaću hranu, beg od gradske buke i to ih dovodi do nas – kaže Zorica, koja je nakon decenije provedene u Beogradu odlučila da na seoskom imanju, zajedno sa porodicom, započne sadašnji biznis.
– Po zanimanju sam diplomirani ekonomista u turizmu, tako da mi je ovo struka. Bila sam turistički vodič, imala priliku da putujem, pa sam tako 2015. konačno odlučila da se vratim kući i počela da se bavim seoskim turizmom. Naši kapaciteti nisu veliki, ali imamo i poljoprivredno domaćinstvo pa nam gosti dolaze kako bi na nekoliko dana živeli pravim seoskim životom, a ujedno se i odmorili – kaže Zorica.
Vladimir Ivanović, vlasnik sajta selo.rs na kojem je moguće pronaći adekvatan smeštaj u seoskim domaćinstvima kaže za Infostud da je turizam posao od koga se može lepo živeti, ali i da je u pitanju biznis na duge staze.
– Skoro da nema primera da se neko ko se bavi turizmom okreće drugim delatnostima, dok neki preduzetnici odlučuju da pređu i ulažu u turizam. Suština je da nema brze i lake zarade kao u trgovini ili nekim drugim delatnostima, ali je to siguran posao sa stabilnim prihodima, ako ste mu posvećeni i spremni da osluškujete potrebe turista. Trenutno su sve popularniji objekti koji pored kvalitetnog i komfornog smeštaja i domaće hrane nude sadržaje poput bazena, različitih igrališta, škole jahanja, zoo vrtova…- kaže Vladimir.
Poslovanje i pravila u ovoj oblasti reguliše Zakon o turizmu, odnosno Pravilnik o kategorizaciji objekata u kojem se jasno definišu standardi i uslovi koji se moraju ispuniti ukoliko seosko domaćinstvo želi legalno da se bavi ovim poslom i bude u registru nadležnog ministarstva.
– Pored seoskih turističkih domaćinstava, usluge smeštaja se nude i u objektima domaće radinosti (kuće, apartmani i sobe), prenoćištima, konacima, kampovima, kao i etno selima i etno parkovima. U vinskim krajevima često se prepliću seoska domaćinstva i podrumi vina – objašnjavaju u Ministarstvu turizma, dok Vladimir Ivanović ističe irazliku između seoskih turističkih domaćinstava i objekata domaće radinosti:
– Najvažnija je razlika ta što u domaćinstvu može da se služi i hrana, dok objekti domaće radinosti nude isključivo izdavanje smeštaja – objašnjava on.
Naš sagovornik podseća da država nudi podsticajna sredstva onima koji se već bave seoskim turizmom ili to tek žele da učine, odnosno da postoje kako povoljni krediti, tako i bespovratna davanja kroz evropske IPARD projekte.