Veselin Vujović: Od prodaje sladoleda na cetinjskom Korzou do najboljeg rukometaša sveta

Dok su šetali decu ili unuke po čuvenom Korzou na Cetinju, mnogi stanovnici Crne Gore, vrlo verovatno su barem jednom kupili sladoled od, kasnije će to shvatiti, najboljeg rukometaša sveta.

Veselin Vujović je u profesionalnoj karijeri osvojio sve što jedan sportista može. Od klupskih trofeja na domaćoj i međunarodnoj sceni, pa do onih individualnih priznanja. Bio je najbolji u onome što je radio, deo čuvene generacije šabačke „Metaloplastike“, koja je dve godine u nizu osvajala Kup evropskih šampiona. Za one mlađe koji to ne pamte, u pitanju je pandan današnje Lige šampiona. 

Vuja, kako ga svi zovu, karijeru je kasnije gradio u Španiji, pre svega u Barseloni, a zatim je uplovio u trenerske vode, gde takođe ostvaruje sjajne rezultate. Često je u intervjuima isticao da je odrastanje na Cetinju uticalo na formiranje njegovog karaktera, a u razgovoru za Infostudov serijal Moj prvi posao, otkrio nam je i koliko je ta prodaja sladoleda imala uticaj na njegovo sazrevanje.  

– Recimo da sam bio osmi razred. Ili možda sedmi, ne mogu najbolje da se setim. Na Korzou, odmah pored trafike, prodavao se sladoled i ja sam odlučio da tu počnem da radim. Lokacija je bila fantastična, svi koji su šetali su tu morali da prođu, pa su roditelji mojih drugova navraćali i kupovali sladoled baš kod mene – počinje svoju priču Vujović za Infostud. 

Honorar koji je zaradio, a u ono vreme nije bio mali, naš sagovornik nije potrošio na sebe i drugare, već je odlučio da pomogne roditeljima. 

– Ne mogu tačno da se setim koliko je to bilo novca, ali rekao bih da sam zaradio bar 150 evra u današnje vreme. Za mene klinca to uopšte nisu bile male pare, ali sam sve dao ocu i majci, koji su štedeli da bi kupili automobil. Oni su dugo skupljali za to, i ja sam odlučio da  pomognem koliko mogu. I tako, otac je kupio „škodu“, koju smo potom dugo vozili. 

Posle sladoleda, radilo se i na pumpi

Godinu dana nakon toga Vujović je odlučio da promeni „zanimanje“ i tokom letnjeg raspusta je radio na benzinskoj pumpi.  

– I naredni posao je usko povezan sa kolima. Naime, na pumpi sam, sa još jednim drugarom prao šoferšajbne. Tu nisam „prolazio“ tako dobro kao na sladoledu, ali se nisam žalio. Ljudi su nam davali neki sitniš koji su imali kod sebe, a i ostali radnici na pumpi su od svoje plate znali da nas časte. Radili smo satima, ali nam je bilo stvarno dobro i rado se sećam tog perioda – navodi Vuja. 

Kada pričamo o nekim „ozbiljnijim parama“ one su, kaže Vujović, došle od profesionalnog sporta, mada je i taj iznos za današnje standarde nezamislivo manji. 

– Brzo sam počeo da zarađujem u rukometu, ali taj novac ne može da se poredi sa ovim današnjim primanjima. Recimo, od premije za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu kupio sam televizor u boji. Eto, a danas su te nagrade neuporedivo veće. Međutim, ako mene pitate, sport se i iskvario zbog tolikog novca koji se vrti. Verujte, bilo je mnogo bolje i lepše kad ga je bilo u manjem obimu. 

Priđi svakom poslu isto

Za najboljeg strelca rukometne reprezentacije Jugoslavije u njenoj istoriji važno je, kako navodi, da se svakom poslu prilazi sa istim entuzijazmom i podjednakom odgovornošću. 

– Novac je nagrada za trud koji si uložio, ali je daleko bitnije da se osećaš dobro u tome što radiš, da je to ono pravo za tebe. Zato i mislim da je važno da omladina što pre počne da radi, jer se tako stiču radne navike. Uz sve to, nije zanemarljiv ni osećaj kada znaš da ne moraš da tražiš novac od roditelja nego je tvoj, sam si ga zaradio. Tada ga i više ceniš – zaključuje Vujović.